Može li nauka spasiti svet?

Najveći broj ljudi veruje da nikada nije bilo bolje živeti nego u današnje vreme. Otkrića koja guraju napred ekonomski razvoj - informacione tehnologije, biotehnologija i nanotehnologija - poboljšavaju životni standard kako u razvijenom svetu, tako i u zemljama u razvoju. Mi smo svi u sajber prostoru koji može povezati svakoga i bilo gde sa ukupnim svetskim znanjem i kulturom i sa bilo kojom drugom ličnošću na planeti. Tehnologija XXI veka nudi nam, što se tiče okoline, benigni stil života, a  i  resurse koji olakšavaju nevolje dve milijarde najsiromašnijih na svetu i poboljšavaju im životne izglede. Štaviše, najveća pretnja iz 1960-ih i 1970-ih – nuklearno uništenje – znatno je smanjena. Ta pretnja, međutim, mogla bi se vratiti ukoliko se pojave neprijateljstva novih supersila. Osim toga, ima i drugih opasnosti  koje potiču od kolektivnog pritiska ljudi na planetu i zbog povećane moći nekih pojedinaca. Odmah posle Drugog svetskog rata, naučnici na Univerzitetu Čikago pokrenuli  su časopis nazvan Bilten atomskih naučnika  kojim su želeli promociju sprečavanja naoružanja. Logo naslovne strane Biltena bio je časovnik sa kazaljkama čija je blizina vremenu koje označava ponoć ukazivala na urednikovo rasuđivanje o vrlo ozbiljnoj i opasnoj situaciji u svetu. Svakih nekoliko godina, minuti su pomerani ili napred ili nazad. Kazaljke su bile najbliže ponoći u 1962. godini, za vreme kubanske raketne krize. Kad se završio Hladni rat, časovnik na koricama Biltena pomeren je za 17 minuta unazad. Međutim, kazaljke su ponovo počele da mile prema ponoći. Danas smo suočeni sa povećanjem broja nuklearnih oružja, recimo u Severnoj Koreji i Iranu. Teroristi koji deluju u stilu Al kaide, mogli bi namerno izazvati detonaciju nuklearne bombe u centru nekog grada, čime bi ubili desetine hiljada ljudi. Čak i kad je nuklearna pretnja ograničena, XXI vek mogao bi nas suočiti sa teškim, novim i opštim opasnostima. Klimatske promene su najvažnija i najdugoročnija pretnja čovekovoj okolini u ovom veku. Čovekove aktivnosti, pre svega korišćenje fosilnih goriva, već su povećale koncentraciju ugljen-dioksida i podigle je na nivo viši nego što je ikad bila u poslednjih 500.000 godina, pri čemu i dalje raste za oko 0,5 odsto godišnje. Ono što najviše uznemirava u decenijama koje dolaze, jesu planska predviđanja da ugalj, nafta i gas i dalje obezbeđuju sve veće energetske potrebe u svetu. Ako se tako nastavi, koncentracija ugljen-dioksida biće u 2050. godini dva puta veća od preindustrijskog nivoa i tri puta veća od nivoa koji će biti dostignut nešto kasnije u ovom veku. Svet godišnje troši blizu sedam triliona dolara za energiju; sadašnja istraživanja i razvoj ne obećavaju rešenja za izazove klimatskih promena. Nema gotovog rešenja, ali neke mere ukazuju na mogućnosti poboljšanja. Prioritet bi trebalo biti koordinisani napor  Evrope, SAD i drugih zemalja kao G8+5 na izgradnji postrojenja za razvijanje metodologije odvajanja ugljenika i njegovog smeštaja u bezbedne rezervoare. Ta važna tehnologija od ključnog je značaja zbog toga što ćemo zavisiti od uglja i nafte i u sledećih 40 godina, i pored tehničkih napredaka u korišćenju solarnih i drugih samoobnavljajućih energetskih izvora, poput  vetra. Ipak, ukoliko se krivulja rasta emisije ugljen-dioksida ne okrene u suprotnom smeru, njegova koncentracija će bespogovorno dostići preteći nivo. Pritisak na planetu zavisi, pre svega, od našeg stila života. Svet ne bi mogao podneti šest i po milijardi ljudi, ukoliko bi svi oni živeli kao Amerikanci u današnje vreme. Ali, te milijarde ljudi mogle bi dobro živeti kad bi stanovnici prosperitetnih zemalja prihvatili vegetarijansku ishranu, kada bi putovali manje, i kada bi međusobno komunicirali na virtualan način. Nova tehnologija će odrediti naš životni stil, kao i naše zahteve i potrebe koje ispoljavamo prema energiji i drugim resursima iz okruženja. Ipak, problemi se povećavaju brzim  rastom ljudske populacije koja će dostići broj od 8 ili čak 9 milijardi u 2050. Ukoliko rast bude nastavljen i posle 2050, izgledi za normalan život većine ljudi biće prilično tmurni. Svako od današnjih dostignuća - sajbertehnologija, biotehnologija i nanotehnologija – nose i nove opasnosti u rizicima od zloupotreba. Američka nacionalna akademija nauka upozorila je da bi „samo nekoliko pojedinaca sa specijalnim veštinama moglo na lak i jeftin način napraviti mnoštvo smrtonosnog biološkog oružja... Dešifrovanje sekvencija i potpuno razumevanje patogenih genoma dalo bi priliku za zločinačko stvaranje novih i aktivnih činilaca za masovnu destrukciju“. Za to nije potrebna neka naročito dobro organizovana mreža ljudi: dovoljno je nekoliko fanatika sa sistemom mišljenja poput onog kojim se stvaraju kompjuterski virusi. Globalno selo uvek ima i globalne idiote. Danas ima više od 60 zemalja u kojima je broj novorođenih ispod nivoa dovoljnog za obnavljanje stanovništva. Kada bi se tako nešto dogodilo u svim zemljama, globalna populacija bi počela da se smanjuje posle 2050. Taj razvoj događaja bio bi poprilično blag ali osetan. U današnjem svetu koji je sve više međusobno povezan, ima novih opasnosti čije bi se posledice mogle proširiti i to globalno. Čak i najmanja verovatnoća globalne katastrofe nije prihvatljiva. Ukoliko primenimo pametne analize na sve katastrofične rizike, to bi nas navelo da razmišljamo kao kad kupujemo polise osiguranja. Množenjem verovatnoće sa posledicama, sigurno bismo dali prioritet merama koje smanjuju ovu vrstu krajnjeg rizika. Odluke koje bismo doneli i individualno i kolektivno u predvidivoj budućnosti, odredile bi da li će nauka XXI veka  učiniti da rezultati budu zadovoljavajući ili poražavajući.