Bestidna prodaja privatnosti

Fenomenalno je izanalizirao rijaliti šou Slobodan Reljić, ali ostalo je još obilje argumenata za analizu ove nakaznosti. S obzirom na to da je televizija za najveći deo stanovništva i dalje jedini prozor u svet te da značajno utiče na kreiranje socio-kulturnog vrednosnog modela, s razlogom se postavlja i pitanje njene javne odgovornosti. „Trenutak istine“ kao novi format i globalni fenomen s obzirom na to da se emituje u 23 zemlje sveta, pokazuje jače nego ikad dosada voajersko-skandaloznu strukturu savremenih medija. Pomeranje granica medijski prihvatljivog lagano i uspešno nameće kliše sniženog praga moralnih normi kao sve naglašenije socijalno-profitne paradigme. Činjenica da dolazak na poligrafsko tv testiranje podrazumeva princip dobrovoljnosti u funkciji potpunog ogoljavanja privatnosti nije nikakav argument kontrapitanju – do koje granice mediji mogu i smeju urušavati sferu privatnog zarad komercijalnog javnog profitnog interesa. Po principu ovog globalnog fenomena da je sve dozvoljeno ako to neko gleda (i pri tom uživa u tom) i ako neko dobija novac za priznanje „greha ljudske nesavršenosti“, televizija postaje otvoren poligon za razne nemoralne akrobacije lišene odsustva i samih naznaka vrednosnog sistema lepog, dobrog i umesnog. Na kraju, bez obzira na to da li kontroverze koje prate rijaliti šou posmatramo kroz optiku moralne panike ili zakona neoliberalnog tržišta, treba imati u vidu da su čak i kada su u privatnom vlasništvu, mediji institucije od javnog značaja i interesa te kao takvi treba da budu pažnja i briga svih članova društva.