Šest lica traže krivca

Nelikvidnost privrede najčešće je pominjana reč u javnosti Srbije od početka svetske ekonomske krize, a podaci o broju blokiranih računa najčešće su iznošeni kao potvrda posrnuća privrede. Baš kao što je Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, i rekao na početku okruglog stola, koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera, kriza je ogolila ovdašnju ekonomiju i pod jakim reflektorima prikazala sve slabosti i nelogičnosti ekonomskog modela i privrednog ambijenta iz poslednjih devet godina. Na skupu pod nazivom „Nelikvidnost - stvarni problem ili dobar izgovor“, učesnici - premijer Srbije Mirko Cvetković, guverner NBS Radovan Jelašić, privrednici Slobodan Vučićević i Dragoljub Vukadinović i bankari Draginja Đurić i Vladimir Čupić - govorili su o uzrocima nelikvidnosti, ali bez saglasnosti ko je najveći krivac za to. Suprotno u javnosti ustaljenom mišljenju da država prednjači u generisanju nelikvidnosti, jer je i sama dužnik, kako kroz obaveze javnih preduzeća, tako kroz kašnjenja u isplati budžetskim korisnicima, Mirko Cvetković tvrdi da je to zabluda. Naprotiv, kaže Cvetković, budžet u deficitu ne može negativno uticati na likvidnost privrede, već pozitivno. „Poredeći odnos potraživanja i dugovanja javnih preduzeća, poput EPS-a ili „Srbijagasa“ vidi se da su njihove obaveze višestruko manje od potraživanja. Obaveze EPS-a sredinom prošle godine bile su 14 milijardi dinara, krajem iste godine 18 milijardi dinara, a sredinom ove godine 11. Sa druge strane, EPS je u isto vreme potraživao 65 milijardi, krajem 2008. godine 69, a sredinom 2009. godine 75 milijardi dinara“, navodi premijer Cvetković. Odgovarajući na optužbu predsednika kompanije „Metalac“ Dragoljuba Vukadinovića, da nelikvidnost podstiču propala državna preduzeća, Cvetković odgovora da su njihova dugovanja privredi oko 15 odsto od ukupnih dugovanja ili osam do devet milijardi dinara, oko polovine duga pripada stanovništvu, a ostalih 35 odsto zdravom delu privrede. Slično je i sa „Srbijagasom“, koji trenutno potražuje 33 milijarde dinara, dok su njegova dugovanja oko šest milijardi. Premijer nije zaboravio da pomene kako su dugovanja „Puteva Srbije“ od 300 miliona evra napravljena u godinama visokog privrednog rasta i pregrejane likvidnosti, ali da je država svoje obećanje da izmiri taj dug ispunila. Na to je Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera i predsednik kompanije „Droga Kolinska“ kazao kako u Srbiji postoji novi modni trend da firme sa ograničenom odgovornošću, njih četiri, od kojih je najpoznatije preduzeće „Miloščić“, duguju privredi 100 miliona evra. „Mojoj kompaniji duguju dva miliona evra. Proglasili su stečaj, ili samo otišli u blokadu, a novac je sa računa preduzeća prebačen na privatne račune ili pak na račune nekih drugih firmi. NJihovi vlasnici i dalje su ugledni biznismeni, voze se jahtama i skupim automobilima.“ Vučićević je poručio izvršnoj vlasti da tolerisanje takvih postupaka frustrira pošteni deo privrede, te da mora pojačanom kontrolom ući u trag vlasnicima takvih preduzeća i u tokove njihovog novca. Za nelikvidnost je Vučićević najpre optužio trgovinske lance, koji su s početka krize produžili rok za naplatu obaveza sa 70 na čak 160 dana. Reagujući na podatke Narodne banke Srbije o više od 60.000 blokiranih računa preduzeća, Mirko Cvetković je kazao da se u javnosti nelikvidnost često meša sa nesolventnošću, a više od 90 odsto preduzeća sa blokadom su nesolventne firme koje nikada neće ni biti likvidne. Cvetković je dodao i to da država, tj. vlada, nije regulator likvidnosti, već da je to, pa u skladu s tim i podsticanje likvidnosti, u nadležnosti Narodne banke, a ne vlade. Prodajom trezorskih zapisa novac se vraća privredi, dok sredstva od prodaje repo operacije NBS-a ostaju „sterilisana“, odnosno izvan privrednih tokova, zaključio je premijer. Iako je Monetarni odbor NBS istog dana smanjio referentnu kamatnu stopu sa 12 na 11 odsto, guverner Radovan Jelašić odgovara da će referentna kamatna stopa biti manja onda kada stabilnost bude veća. „I pored niske stope inflacije i stabilnog kursa, referentna kamata ostaće visoka dok se ne vidi stanje u poslednjem kvartalu ove i početkom sledeće godine. Mi smo svedoci da je početkom 2009. godine inflacija bila visoka, iznad dva odsto, pre svega zbog cena u nadležnosti države. Tada je referentna kamatna stopa bila 17,75 odsto, a sada je 11 odsto“, kaže guverner. Slobodan Vučićević je centralnoj banci zamerio naglu devalvaciju dinara i „zapretio“ da će, u svojoj kompaniji, proglasiti Srbiju najrizičnijom državom u Evropi, ukoliko dinar ponovo izgubi vrednost kao krajem prošle godine. „Takva devalvacija ne sme da se dozvoli ponovo. Naši uspesi u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji nisu uspeli da nadoknade gubitak koji smo imali ovde.“ Jelašić je na to odgovorio da uvek postoji alternativa i da Srbija može izabrati i fiksni kurs, ali da bi to dovelo do drugih poremećaja, kao što su u pribaltičkim zemljama plate morale da se smanje za 20 odsto. Komentarišući visinu obavezne devizne rezerve, Jelašić je rekao da je upravo regulativa NBS poslovnim bankama omogućila da prežive krizu i ostanu likvidne. „U jednom trenutku smo smanjili obaveznu rezervu za devizne obaveze, a povećali za dinarske, kako bismo bankama dali potrebne devize, jer su se građani uplašili i počeli da povlače svoje štedne uloge. Ukoliko bismo sada smanjivali iznos rezerve, bankama bismo dali novac sa kojim mogu da rade šta god hoće, pa i da ulažu u kupovinu repo hartija.“ Ni bankama nije drago što svoj novac plasiraju u hartije od vrednosti, umesto da ih daju privredi, čulo se od Draginje Đurić, predsednika Izvršnog odbora Inteza banke. „Nažalost, nema dobrih projekata, ni klijenata. Nema potražnje za investicionim kreditima.“ Draginja Đurić je jasna - kada rizik ulaganja bude manji, manje će biti i kamate. „U našoj zemlji svi govore o riziku, a onda se ljute na banke i zahtevaju niske kamatne stope.“ Vladimir Čupić, prvi čovek Hipo Alpe Adrija banke, objašnjava da cena novca zavisi od toga koliko košta kapital, koliko je stepen likvidnosti, a koliko rizik zemlje. „Jasno je da ovde ništa od toga nije jeftino, pa je nerealno očekivati jeftine kredite. S druge strane, vrednost euribora je ranijih godina bila četiri ili pet procenata, a marža dva. Danas su vrednosti promenjene, ali ukupna kamata je i dalje ista. I tada se niko nije bunio, a danas svi govore o velikim kamatnim stopama“, kaže Čupić. Na zamerke privrede bankarima da nedovoljno novca plasiraju privredi, Draginja Đurić odgovara da se plasman kredita povećao za 10 odsto od decembra prošle godine do avgusta ove, ali da bi bio još veći potrebna je privreda koja te kredite može vratiti. A kredita za povećanje stepena likvidnosti, po povoljnijim uslovima i malim kamatama biće, kazala je Đurićeva, ako država bude htela i mogla da ih subvencioniše. Da je u poslednjih godinu dana, sa izuzetkom jednog meseca, plasman banaka povećan, ali znatno manje nego ranijih godina, potvrdio je i guverner. On kaže da je jedino kod kros border kredita odliv deviza i dalje veći od priliva, drugim rečima dospele obaveze po osnovu kredita koje je privreda poslednjih godina pozajmljivala u inostranstvu veće su od novih pozajmica. Na opasku Vukadinovića da su banke pogrešno reagovale na krizu, Đurićeva kaže da nisu banke povukle novac, nego su iz neobjašnjivog straha građani povukli svoju štednju. Vukadinović je, pohvalivši stabilan kurs, malu inflaciju i skromne radove na putnoj mreži, vladu kritikovao zbog zakasnelih reakcija, velike nezaposlenosti, skupe i neefikasne države, a ponajviše zbog sive ekonomije i pomoći koju i dalje pruža zaposlenima u preduzećima koja su odavno zaslužila stečaj i likvidaciju. „Smatram da smo dotakli recesiono dno, ali narednih tri ili pet godina mi ćemo izlaziti iz krize. Ne razumem kako je moguće da plate u javnom sektoru rastu ako su zamrznute, niti zašto država konvertuje dugovanja u kapital nekog preduzeća. Uveren sam da takva preduzeća nikada neće biti uspešna, jer nemaju kapital, znanje, tehnologije, upravljanje.“ Vukadinović je pozvao vladu da naredne godine ulaže u neke privredne grane, poput telekomunikacija, poljoprivrede ili energetike. „Nije štednja uvek pametno rešenje. Nekada je bolje racionalno trošiti i pametno investirati“, kaže Vukadinović. Jedino oko čega su se učesnici okruglog stola složili jeste to da država mora obezbediti zakonske okvire za brz i efikasan postupak stečaja preduzeća koja odavno ne posluju uspešno i čiji računi su blokirani godinama, umesto što nastavlja da na uštrb zdravog dela privrede i dalje subvencioniše takve sisteme. Sve u svemu, čini se da je skup u Kristalnoj dvorani hotela Hajat više problema postavio nego što je ponudio rešenja, ali je dobro pitanje - pola odgovora, kaže poslovica.