Investicije neizvesne, deficit siguran

Srbija je, uz Hrvatsku i Crnu Goru, najneprivlačnija zemlja jugoistočne Evrope za investicije u elektroenergetski sektor, pokazuje istraživanje kompanije EFT, prezentirano na međunarodnom skupu „Energija 09“, održanom nedavno u Mariboru. Razlozi za to su brojni: činjenica da još uvek nema strategije razvoja ovog sektora; loša i nedovoljno precizna zakonska rešenja koja sprečavaju ulaganja i ometaju poslovanje, kao i veoma niska cena električne energije u našoj zemlji. Zbog svega toga je Srbija nekonkurentnija i od Albanije, Bosne i Hercegovine ili Makedonije. Svetska ekonomska kriza svakako je uticala i na tržište električne energije, slažu se energetski stručnjaci. Dobre vesti se ne očekuju uskoro. Barem dok ne bude izvestan oporavak vodećih svetskih ekonomija. Investicije u elektro energetski sektor će narednih godina sasvim sigurno biti manje nego ranije, a ulagači najavljuju da će rast pokušati da ostvare na već postojećim kapacitetima, dok će ulagati pažljivo i samo u prioritete. Što zbog skupog novca, što zbog troškova izgradnje i produženog perioda potrebnog da se povrate uložene milijarde evra. Energetičari pokušavaju da krivicu za izostanak planiranih investicija prebace, sa jedne strane, na banke, kojima prebacuju da mnogo opreznije odobravaju kredite, a sa druge strane na „kartelisane“ prodavce opreme koje optužuju za povećanje cena. Od oktobra prošle do juna ove godine, oprema za termoelektrane je poskupela za nešto preko četiri odsto, a za hidroelektrane za čitavih 20 odsto. Sve u svemu, razdoblje koje je potrebno da bi se sredstva uložena u elektroenergetske objekte povratila, produženo je sa 10-15 godina na 15-20 godina. Kako se moglo čuti na mariborskoj energetskoj konferenciji, zemlje jugoistočne Evrope su posebno pogođene trenutnom krizom, jer su im nova energetska postrojenja preko potrebna. Tomaž Orešič iz EFT Slovenija kaže da 75.000 megavata instalisanih kapaciteta, koliko su zemlje jugoistočne Evrope imale 2008. godine, tj. pre početka svetske ekonomske krize, nikako nije dovoljno, jer je regionu potrebno još najmanje 16.700 megavata novih kapaciteta. Zanimljivo je da zemlje regiona trenutno imaju višak proizvedene energije (od oko pet milijardi kilovat sati), dok su u godinama najvećeg privrednog rasta, od 2005. do 2008. godine, beležile prosečan deficit od preko 10 milijardi kilovat sati (manjak je u 2007. godini dostigao čitavih 15 milijardi kilovat časova). Naravno, višak koji sada postoji nije posledica novih kapaciteta ili veće proizvodnje, već pada privredne aktivnosti, a time i manje potrošnje električne energije. Suočavanje sa ponovnim deficitom je, dakle, neizbežno, čim krene privredni oporavak, industrija stane na noge, a struja ponovo počne da se troši kao i ranijih godina. Recesija je sa sobom donela i istorijski nisku cenu električne energije na svetskim berzama, pa je ona u februaru ove godine vredela tek 4,2 evrocenta za kilovat sat, što je skoro upola manje nego u oktobru prošle godine kada je cena bila veća od osam evrocenti. Jasno je da sadašnja cena struje, od oko pet evrocenti, može da potraje samo dok ne krene oporavak svetske privrede, a onda će početi rast cena baš kao i suočavanje skoro svih zemalja regiona sa ponovnim manjkom električne energije i potrebom da uvoze struju. Treba li podsećati da bivše jugoslovenske republike nisu u poslednjih trideset godina izgradile gotovo nijedan novi energetski objekat. Paradoks je i to što zemlje jugoistočne Evrope troše upola manje energije po stanovniku od zemalja Evropske unije, ali je zato troše gotovo dvostruko neefikasnije, pa se ne mogu uzdati ni u to da će nedostatak potrebnih kapaciteta brzo nadoknaditi znatnijim uštedama struje. Dozu optimizma u pogled na region i njegove elektroprivrede uneo je Jan Braun, predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), tvrdnjom (ili bolje reći obećanjem) da ova međunarodna finansijska institucija neće u narednim godinama smanjivati svoje kredite za elektroenergetske projekte. Naprotiv. Ipak, postavlja se pitanje mogu li se države ovog dela Evrope na to osloniti, s obzirom na to da novac pozajmljen od EBRD-a ili od Svetske banke sigurno neće biti dovoljan za sve planove i potrebe, a stručnjaci uporno najavljuju povećan oprez u investiranju komercijalnih banaka. Uprkos ovim tmurnim prognozama, Dušan Živković, direktor EPS-a za investicije, veruje da za Srbiju novca ima i da skeptične najave energetičara o smanjenju investicija, bar u našem slučaju, nisu opravdane. Živković tvrdi da EPS nema problema sa obezbeđenjem novca za investicije, ali da ima problema sa projektima koji nisu dovoljno pripremljeni. Upravo je to, po Živkovićevim rečima, do sada bila glavna kočnica ozbiljnijih ulaganja. On najavljuje strateško partnerstvo države Srbije, kao sto odstotnog vlasnika EPS-a, sa vodećim energetskim kompanijama sa kojima je planirana gradnja termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B3, kao i toplane Novi Sad. Reč je o ulaganjima do 2015. godine koja premašuju devet milijardi evra. „Tenderi za ove termoelektrane su raspisani početkom godine, očekujemo da ćemo krajem ove ili u januaru 2010. dobiti ponude zainteresovanih kompanija i krenuti u pregovore o strateškom partnerstvu“. To strateško partnerstvo sigurno će tražiti, ili podrazumevati, drugačiju cenu električne energije. Na savetovanju je, s tim u vezi, iznet podatak da je EPS kilovat sat električne energije na visokom naponu prodavao za 2,8 evrocenta u vreme kada je cena na inostranim berzama iznosila osam evrocenti. I Živković priznaje da bi niska cena mogla biti otežavajuća okolnost u pronalaženju partnera, ali i podseća na planove EPS-a prema kojima bi cena struje do 2012 godine trebalo da dostigne evropski, tj. tržišni nivo. Problem je, međutim, što se od tih planova već debelo odstupilo. I, kako ubediti strane investitore u ozbiljnost svoje namere, ako je to isto bilo rešeno i krajem prošle godine pa onda poskupljenje odloženo za neku od idućih godina. Profit elektroprivrede Bosne i Hercegovine Za razliku od EPS-a, elektroprivreda BiH imala je u protekloj godini profit od 46 miliona konvertibilnih maraka, tj. 23 miliona evra. Amer Jerlagić, direktor Elektroprivrede BiH, u ovoj godini očekuje dvostruko veći profit. I pored toga, zbog sedam godina nepromenjene cene struje u Bosni i Hercegovini (iako je ugalj u istom periodu poskupeo za 50 odsto), Jerlagić upozorava na mnogo manji profit već u 2010. godini. „Cenom se kupuje socijalni mir, a gubitke nemamo samo zahvaljujući viškovima koje prodajemo na međunarodnom tržištu. Ali ako cena na berzama dodatno padne, a očekuje se da će biti između 4,7-5 evrocenti za kilovat sat, imaćemo ozbiljan problem«, zaključuje Jerlagić.