Zapokućni kolumnista

Gospodin Tijanić kaže samo: “Umukni, avetinjo!” Tu rečenicu su, pričajući o nasilju koje trpe u sopstvenom domu, zlostavljane i pretučene žene navodile kao prethodnicu udaraca. Deset godina sam volontirala na beogradskom SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja i bezbroj puta čula kako je žena sa bolom ponavlja. Reči: ‘Ućuti!’ ‘Da nisi pisnula!’ ‘Da ti glas nisam čuo!’ ‘Zaveži!’ ‘Umukni!’ nagoveštavale su šamare, udarce rukama i nogama, jednom rečju pakao nasilja. Pre batina i maltretiranja ženama se uzima glas, zabranjuje im se da govore, da obrazlažu, da misle. Nasilnici ih stavljaju u položaj objekta sa kojim mogu da rade šta im padne na pamet. Ta rečenica je pretnja. Imperativ. Zapovest. Bespogovorna. Reč iza zareza ‘avetinjo’ je tu da dodatno diskvalifikuje onu/onog kome je upućena. I poslednji nasilnik na ovom svetu ima potrebu da opravda čin nasilja. Najbolja ‘ispričnica’, ‘opravdanje’ je diskvalifikacija žrtve. Treba svima pokazati da je reč o osobi koja ništa bolje i ne zaslužuje. Na scenu stupa mehanizam okrivljavanja žrtve. Sama je kriva, jer je takva i takva.

Logika nasilnika nije racionalna, nije joj potrebna argumentacija, ne uvažava nikog. Nasilnik je apsolutista, tiranin. Logika nasilja vlada na ovim prostorima već deceniju i po. Na svojoj koži je osećaju žene, deca, drugi, drugačiji.

Gospodin Tijanić je promoter logike nasilja u novinama. Rečenica “Umukni, avetinjo” je njegova legitimacija. Odlično je naučio lekcije od svojih dojučerašnjih julovskih mentora - da argumenti nisu važni, da se sve može postići vređanjem, omalovažavanjem, diskvalifikacijom, ponižavanjem i pretnjama. Taj govor ima i dalje dovoljno zagovornika, dapače direktno povećava tiraže novina. Ima i posledice. Najbezobrazniji i najbezobzirniji postaju prvi. Kanibalizam, o kome gospodin Tijanić tako sočno i nelogično piše, postaje osnovni vid komunikacije. Kanibalizam nisu proizveli samo ratni profiteri i političari. Novinari, poput gospodina Tijanića, takođe, imaju svoj udeo u opštem sunovraćivanju zajednice u hordu u kojoj vlada zakon jačeg.

Ne polemišem sa gospodinom Tijanićem da bi se on popravio. Mnogo bi morao da radi na sebi. Polemiku nastavljam da bi papazjanije koje valja na stranicama NIN-a i drugih listova bile prepoznate kao poziv na nasilje, da logika nasilja ne postane naš usud.

Nadežda Radović