Arhiva

Turisti se raduju, trgovci se ne boje

PETRICA ĐAKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Turisti se raduju, trgovci se ne boje
Turistički radnici užurbano se pripremaju da građanima Srbije ponude što više destinacija. Sa nestrpljenjem očekuju 19. decembar i ukidanje viza, jer je početkom nedelje iz Brisela stigao toliko priželjkivani odgovor. Srbija, Crna Gora i Makedonija su na “beloj šengen listi“ i naši građani moći će od Svetog Nikole, slobodno, bez viza, putovati u skoro sve zemlje Evropske unije, ali i u Švajcarsku, Island, Lihtenštajn i Norvešku. Svi turistički uposlenici sa kojima smo razgovarali očekuju da će slobodno putovanje građana Srbije u većinu zemalja Evropske unije njima doneti više posla, a korisnicima njihovih usluga jeftinije i kvalitetnije odmore. LJubitelji snega požurili su da uplate skijanje na nekim od austrijskih ili italijanskih skijališta ne sačekavši formalno ukidanje viza. Slobodan Mićić iz Kontikija kaže da je prodaja aranžmana za ski-centre širom Evrope u ovoj agenciji udvostručena što najbolje ilustruje očekivanja građana od ukidanja viza. I Aleksandar Vučković iz Argus tursa tvrdi da je interesovanje za zimovanje u inostranstvu osetno veće nego prethodnih godina, dok je manje onih koji se interesuju za domaće ski centre. Kako i ne bi, kada nam u Argus tursu kažu da sedam dana odmora u apartmanu za četiri osobe u Austriji košta 320 evra, a soba u hotelu sa četiri zvezdice za vreme zimskog raspusta manje od 500 evra, dok, sa druge strane, u hotelima na Kopaoniku za sedmodnevni polupansion mora da se plati oko 650 evra (60.000 dinara). I Tijana Obradović, direktor marketinga DŽoli travela, kaže da nikada više nije bilo poziva zainteresovanih za skijanje u Italiji, Francuskoj ili Austriji. Ipak, po njenim rečima, interesovanje za Kopaonik, najatraktivnije domaće skijalište, ne jenjava pa ne treba sad očekivati da će njegovi kapaciteti ostati nepopunjeni. U MK grupi Miodraga Kostića, koja je od skoro i vlasnik imovine koja je nekada pripadala Geneksu, poput hotela Grand ili apartmana Konaci, kažu da im konkurencija nije pretnja već izazov. „Najavljeno ukidanje viza će nam, barem što se tiče zimskog turizma, sasvim izvesno doneti konkurenciju. Iz nje će se međutim neizbežno razviti kvalitet, pa je u tom smislu doživljavamo ne kao pretnju, nego pre kao izazov. Kopaonik je planina koja je samo tri i po sata udaljena od Beograda i ima svoje ljubitelje među turistima koji joj se uvek vraćaju bez obzira na to gde zimuju. Konkurencija nas čeka, ali mi smo spremni“, optimista je Sandra Barjaktarović, pi-ar menadžer MK grupe. Na opasku da su cene smeštaja na Kopaoniku više od onih na inostranim planinama, Barjaktarovićeva kaže da se cene formiraju tržišno i da su slične kao i u regionu. Tur-operatori smatraju da će se tek nakon ukidanja viza naši građani pre opredeljivati za letovanje ili zimovanje u inostranstvu, jer će im odmor biti jeftiniji i za 35 evra koliko je koštala viza. O troškovima „papirologije”, čekanja u redovima i nerviranja da se i ne govori. U Vladi je izračunato da su građani Srbije do sada na vize i propratnu dokumentaciju potrošili 20 miliona evra. Ipak, osim pojeftinjenja zbog ukidanja viza (koje četvoročlanoj porodici može uštedeti oko 150 evra) u turističkim agencijama ipak ne očekuju značajnije smanjenje cena aranžmana. Oprezni su i kada je reč o ceni smeštaja. „Ne možemo očekivati da će inostrani hoteli sniziti cene, jer mi nismo veliko tržište, niti naši turisti mogu dominirati. Cene su zbog ekonomske krize već niže za oko 10 odsto nego prošle godine. Ono čemu se turisti mogu nadati jeste jeftiniji prevoz, pre svega zbog dolaska niskobudžetskih aviokompanija. Pošto nema viza, građani će svoje putovanje moći da planiraju unapred i da mnogo ranije kupe avio-kartu, a moći će i da koriste takozvane last minit ponude i tako prođu znatno jeftinije“, kaže Milica Žarković, pi-ar Kontikija. Turistički radnici se slažu da će najveći dobitnici bezviznog režima biti Grčka i Španija. Anketa,koju je među više od 4.000 građana radila Asocijacija turističkih agencija Srbije (JUTA), pokazala je da će najviše građana i naredne letnje sezone otići u Grčku - 51 odsto, ali je zato na drugom mestu Španija za koju se odlučilo 18 odsto ispitanika. Za Tursku, koja se ranije nalazila na drugom mestu, ovoga puta opredelilo se 11 odsto građana, za Italiju sedam, a Francusku četiri. Radisav Stanković, direktor JUTE kaže za NIN da je ukidanje viza dobra vest i za građane i za turističke agencije. „Dobre agencije sada će imati više posla, a građani veći izbor destinacija. Očekujem da će sa bezviznim režimom doći i lou kost kompanije i da će biti više čarter letova, a to onda znači i mnogo povoljnije cene aranžmana. Svakako da će biti više putnika. Našim turistima je nepoznanica italijansko, francusko i špansko tržište i tu je upravo naša šansa. Da na pravi način i po pravoj ceni ponudimo aranžmane”, kaže Stanković. Sagovornik NIN-a se nada da će naši građani sada moći, kao i zapadni turisti, više puta godišnje da putuju na kraća putovanja, što će povećati interes za vikend ili produžene vikend aranžmane za Evropu. Građanima koji su, što zbog viza što zbog nedostatka novca, poslednje dve decenije retko putovali, a više od polovine mladih ljudi nikada i nije napustilo zemlju ako se isključe susedi i države bivše SFRJ, turističke agencije su već ponudile obilazak vodećih evropskih metropola. Aviokompanije uveliko reklamiraju jeftinije letove. Domaći Jat voziće od 19. decembra za 19 evra, doduše uz aerodromsku taksu koja je znatno skuplja od toga, iz Beograda ka prestonicama država šengen zone. Avio-karte od samo 16 evra, i to povratne, najavili su i u Lufthanzi. Montenegro erlajns već nudi karte od 19 evra (plus taksa) za glavne evropske gradove, a kako za NIN kaže portparol Nenad Marković, crnogorski avioprevoznik će uskoro ponuditi i letove između Niša i Ciriha. Marković očekuje da će im ukidanje viza doneti još više putnika i obećava još povoljnije cene letova. Nema sumnje da će jedna od najznačajnijih pozitivnih posledica ukidanja viza biti upravo dolazak niskobudžetnih aviokompanija. Nekada zvezda Formule 1, Niki Lauda, trenutno u Beogradu promoviše svoju lou kost kompaniju „Flaj Niki“ koja će od februara iduće godine leteti iz Beograda za Beč i nazad za 29 evra, a kako kaže Lauda i najskuplja varijanta ove karte biće za 45 odsto jeftinija od drugih, konkurentskih avioprevoznika. Najavljeno ukidanje viza uslovilo je da Direktorat za civilno vazduhoplovstvo promeni svoje ponašanje pa je, prema rečima Katarine Andrić-Milosavljević, pi-ar Direktorata, na adrese pet najvećih niskobudžetnih aviokompanija, među kojima su Izi džet i Rajan er, upućen poziv da dođu na ovdašnje tržište. Podsetimo da je italijanski „Vind džet“ već ugovorio da od polovine ovog meseca leti iz Niša za Bolonju, dok će sa istog aerodroma za Cirih i Podgoricu leteti Montenegro erlajns. Ističući da je turizam ipak „dvosmerna ulica”, u Turističkoj organizaciji Srbije se nadaju da će dolazak lou kost kompanija ne samo odvoziti nego i dovoziti putnike. LJiljana Čerović, šef Odseka za informisanje TOS-a, očekuje da će jeftiniji avioprevoz i Srbiji doneti koristi, pre svega, naravno, kroz veći broj gostiju, ali i kroz ujednačavanje cena i kvaliteta ponude. Nedavno je, međutim, Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda, upozorila na „bezobrazno“ visoke cene prenoćišta u domaćim hotelima (videti antrfile). Ukidanje viza doneće konkurenciju i prodavnicama (naročito tzv. „firmirane”) odeće i obuće, jer će građani sada moći da kupuju i u Beču, Rimu, Budimpešti, pa i Parizu ili Londonu, gde je ova roba po pravilu bila jeftinija nego u Srbiji. Krivicu za izostanak atraktivnih rasprodaja, na koje su stanovnici evropskih gradova odavno navikli, uvoznici robnih marki pravdaju troškovima carine. Pošto ukidanje viza ne znači i bescarinski uvoz robe, oni ne vide mogućnost za smanjenje cena, ali tvrde da se ne plaše ni dolazeće konkurencije. Anja Ranković, pi-ar Delta sporta, koji uvozi robu marke „zara“, „najk“, „masimo duti“, „pul“ i „ber“ ili „stradivarijus“, kaže za NIN da će ponuda i dalje biti ista kao i u bilo kom drugom evropskom gradu, ali da njihove cene formiraju inostrani partneri. „Nažalost, ukidanje viza ne znači i ukidanje carine, poreza i ostalih dažbina koje uvoznici plaćaju. Bez obzira na to, ne mislim da su tamo popusti veći od ovih ovde. Mi pratimo evropske trendove, pa i u cenama“. Sa Rankovićevom se slaže i Vanja Sinčević iz MPC Iksela koji u Srbiju uvozi za Springfild, Mango, Kortefil...“Ne verujem da ćemo ukidanjem viza dobiti jaku konkurenciju. Moguće je da će građani putovanje iskoristiti za šoping, ali to nas ne može ugroziti. Radujemo se ukidanju viza i prestanku maltretiranja građana, a ako bude potrebe da usklađujemo svoje cene, uradićemo to“, kaže Sinčević. No, iako uvoznici tvrde da su popusti u njihovim radnjama isti kao i u drugim gradovima Evrope, potrošači se sa tim ne bi složili. Beograđani ne poznaju prave sezonske popuste, gde se odevni predmeti ili obuća mogu kupiti za 50 ili čak i 20-30 odsto prvobitne cene. Ni u domaćim trgovinskim lancima ne očekuju da će otvaranje evropske granice za naše državljane smanjiti promet ili ih primorati da snižavaju cene. „Mislim da to neće uticati ni na cene, ni na promet. Namirnice je teško preneti preko granice, a sa druge strane već se mogu kupiti na pijaci gde su takođe jeftinije nego u našim radnjama pa mi opet imamo kupce. Ne očekujem da će se sada nešto promeniti“, kaže Vesna Žabić, pi-ar Delta M. Da li su prodavci obuće, odeće ili hrane u pravu, videćemo uskoro. Naruku im trenutno sigurno ide i nizak standard velikog broja građana Srbije i njihova faktička nemogućnost da putuju bilo gde, a kamoli u inostranstvo. Ali, nema sumnje da će i sama činjenica da su vrata otvorena delovati. Vremenom sve više i više.  Bezobrazno skup smeštaj Cena smeštaja u našim hotelima za 35 do 40 odsto viša je nego u gradovima regiona, upozorila je nedavno Jasna Dimitrijević, direktorka TOB-a. Trodnevni boravak u Beogradu, na primer, košta od 500 do 600 evra, a moguće je, kaže Dimitrijevićeva, napraviti ponudu i za 210 evra. Sagovornica NIN-a smatra da smeštaj vikendom u hotelima sa tri do pet zvezdica mora da se uklopi u iznos od 90 do 240 evra, kako bi Beograd bio turistički konkurentan. No, suštinski uslov za manje cene jeste veća konkurencija, odnosno otvaranje novih hotela. U Beogradu, ilustracije radi, skoro da nema hotela sa četiri zvezdice u kome je noćenje sa doručkom jeftinije od 100 evra, dok cena u ono malo hotela koji nose pet zvezdica dostiže i 200 evra. Ni smeštaj u drugim turističkim mestima u Srbiji nije mnogo jeftiniji od Beograda. Noćenje sa doručkom u hotelu sa tri zvezdice na Paliću ili u Vrnjačkoj Banji skuplje je nego u Budimpešti ili Pragu. Dok se tamo hotelska soba može naći i za 25 evra, u pomenutim mestima u Srbiji ona košta oko 60 evra.  Noćenje sa doručkom Hotel sa tri zvezdice (u evrima) Beograd 70-100 Novi Sad 50-70 Pariz 80-90 Beč 60 Budimpešta 30-50 Prag i Rim 25-30 Bez radne vize Priključenje Srbije beloj šengen listi ne znači i radne vize za njene građane, koje priželjkuje četvrtina radno sposobnih stanovnika naše zemlje, kako je pokazalo nedavno istraživanje agencije Medijum Galup. Ukidanje viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije samo je mogućnost slobodnog putovanja u Evropu, ali najduže do 90 dana u toku pola godine, što znači da će građani moći da odlaze više puta u zemlje šengenskog sporazuma, ali na kraća putovanja kako njihov boravak tamo ne bi prelazio 90 dana. Boravak ili rad na „crno“ kažnjavaće se deportacijom i zabranom daljeg ulaska u države članice Evropske unije, upozoravaju nadležni. Cene benzina 95 oktana Zemlja(u evrima) Austrija 1,12 Slovenija 1,12 Bugarska 0,90 Rumunija 0,87 Grčka 1,04 Nemačka 1,34 Francuska 1,28 Španija 1,08 Italija 1,28 Putarina u EU Najveći broj članica EU ima tzv. vinjete (nalepnice) za korišćenje autoputeva. Cena putarine se u proseku kreću od pet do deset evra za 100 kilometara. U Mađarskoj cena četvorodnevne vinjete iznosi 4,5 evra, dok u Austriji 4,4 evra košta desetodnevna nalepnica. Cena godišnje vinjete u Austriji je 30 evra za auto, a nešto više od 70 evra za kamione. U Sloveniji vinjeta za sedam dana košta 15, a godišnja 95 evra.