Istinite laži

Kad, na primer, najavljujući podnošenje zahteva za kandidaturu, Boris Tadić kaže da većina građana želi ulazak Srbije u Evropsku uniju, predsednik to može i da dokaže. Crno na belo. Jer, poslednja istraživanja pokazuju da oko 60 odsto građana to zaista i misli. Tako se demonstrira postojeća i pridobija nova podrška sopstvenoj odluci. No, da li je predsednik Tadić slagao građane ako je izostavio da kaže da 72 odsto ne želi izručenje poslednjih haških optuženika, iako to članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva? Ili, da li bi se ogrešio o evropsku orijentaciju Vlade Srbije ako bi podsetio da je, po istom aršinu, u odgovoru na isto pitanje o integracijama, pre četiri godine za EU bilo deset procenata građana više? Ta aktuelna ilustracija samo je delimični pokazatelj efekta koji se želi postići svakodnevnim obasipanjem građana brojkama. Nekoliko uglednih istraživača u Srbiji ne nameštaju brojke, ne iznose laži. To su davno prošla vremena. Samo su ponekad u obavezi da ćute o jednom dok ističu neki drugi deo istog istraživanja. Ili su u nezgodnoj prilici da ne objavljuju rezultate ukoliko oni ne idu u prilog onom ko ih je naručio. Tim se ugovornim obavezama vešto služe sve političke partije u zemlji, sve interesne grupe, da ne pominjemo tvorce brendova u proizvodima i uslugama. Služi se vlada, poslaničke grupe, pa čak i crkva. Profesorka Zagorka Golubović opisuje kako i crkva zloputrebljava anketna istraživanja. Na temelju istraživanja u kome 86 odsto ljudi, naime, kaže da su religiozni crkva i država proglašavaju isti toliki broj vernika koji ima poverenje u crkvu. „Kada se tim istim ljudima postave dodatna pitanja da bi se objasnilo šta znači ta religioznost, ispada da se ona svede na povremeni odlazak u crkvu da se zapali sveća i na obeležavanje slave. Procenat koji može da kaže da je pročitao neki religiozni spis je zanemarljivo mali“, kaže profesorka Golubović. Anketna istraživanja su, prema njenim rečima, posebno pogodna za manipulaciju, jer ne daju potpune odgovore. „Numerički metod je pogodan da se koristi u dnevnopolitičke svrhe. Odgovara i partijama, jer svaka može u svoju korist da ih preokrene izdvajajući iz njih deo najpogodniji za cilj koji se želi postići“, kaže ona. Sve stranke u Srbiji vole da zamole građane da se odluče „za koga bi glasali kada bi izbori bili u nedelju“ tik nakon nekog svog kratkoročnog populističkog gesta. Kada, zapravo, stranačka „računala“ znaju da će dobiti više poverenja nego što bi imali inače. I uzdajući se pomalo u psihologiju mase, ojačavanje postojećih stavova, ali neretko i u mogućnost stvaranja stereotipa, kao pogrešnih ili uprošćenih mišljenja o određenom problemu. Dragan Popadić, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu kaže da su pogrešni stavovi retkost, ali su uprošćavanja zato svakodnevna. „Rezultati istraživanja su nužno uprošćena slika, koja prolazi još jednom kroz uprošćavanje kada ih čovek pamti, asimiluje. Istraživanja javnog mnjenja se plasiraju kao odgovori prosečnog građanina. Istraživač zna da je reč o komplikovanom matematičkom procesu i da slika koja se daje kao mišljenje prosečnog građanina, verovatno ne pokriva stavove nijednog prosečnog građanina u celosti. Građanima koji čitaju o istraživanjima to nije jasno. Ali ne postoji drugi način da im se objasni. Usvajanje takve uprošćene slike jeste stereotip, baš kao što je stereotip uverenje da je čovek postao od majmuna, što je netačno, ali je jedini način da se masovno razume evolucija“ objašnjava Popadić. Istraživanja, po njemu, utiču i na promenu i na učvršćivanje postojećih stavova, ali od ključnog značaja nije čak ni tip ličnosti - dogmatski ili kritički, lakoverni ili rigidni - nego opinion leader i način na koji se nalazi predstavljaju. „Stavovi ljudi su često kontradiktorni. Kada se delovi rezultata istraživanja izdvoje, ljudi očekuju da su svi stavovi koherentni tom izdvojenom. U stvari, nisu. Svako, pa i partije, izvlači iz tih istraživanja ono što je u skladu sa njihovim interesovanjima ili stavovima iako im ostatak verovatno ne ide u prilog. Slušalac, na drugoj strani, prihvata ono što učvršćuje njegov postojeći stav, a ako ono što se ističe nije u skladu sa njegovim stavom ne znači nužno ni da će to prihvatiti kao ni da neće. Ako se izvoru i ličnosti koja iznosi stav veruje, stav će biti prihvaćen čak i ako je laž. Ali, jednako, kada se istina iznese na nepouzdan način, od nepouzdanog izvora ili kao namerno plasirana vest, delovaće neuverljivo i biće teško prihvatljiva“ kaže Popadić. Tomislav Nikolić je, poznato je, jednom izjavom da je Srbiji mesto u Evropi, bespogovorno promenio mišljenje svojih birača o tom pitanju. Kao pouzdan izvor, Srpska napredna stranka će koristiti zvaničnu statistiku o tome kako zamrzavanje penzija smanjuje standard penzionera, izuzimajući sve druge društveno-ekonomske i socijalne činioce. Na primer, da su izdvajanja za penzije ionako bila prevelika u odnosu na trenutnu zaposlenost stanovništva. Od samog početka u istraživačkom metodu mnogo je načina da se dođe do željenog rezultata (odabir uzorka, način sprovođenja ankete, ličnost anketara, odabir metoda...), ali od svih je najefikasnije sugestivno postavljeno pitanje tipa - da li želite demokratsku ili retrogradnu vladu. I obrnuto, patriotsku ili izdajničku. Kvalitativna analiza kojom se ne nude odgovori, nego ispitanik sam daje objašnjenja, spora je, skupa i ne može se izraziti numerički, u procentima. Anketa, ukoliko nije površna, s druge strane, omogućava uvid u uticaj dnevne politike na stavove i poređenje stavova u raznim vremenima. Tako se, recimo, najbolje prati bliskost i distanca koju osećamo prema susedima u zavisnosti od dnevne politike. Đorđe Vuković iz CeSida smatra da stavovi građana nisu pod prevelikim uticajem rezultata istraživanja. „Istraživanja i služe da se vidi šta građani misle, da ispitaju puls, ali i da se vidi kako bi građani regovali na neku temu. U određenoj meri ona i utiču na formiranje javnog mnjenja, ali samo u dugotrajnom procesu i to samo u određenoj meri i na mali broj građana. Na primer, prema NATO i Hagu odnos javnosti se neće menjati desetak godina.“ Srba Branković, profesor istraživačkog metoda i diretkor Medijum Galupa kaže da se kvalitativna metoda sprovodi u dva istraživačka slučaja. „Jedan, kada o nekoj pojavi nema dovoljno podataka, a drugi slučaj je kada se istraživanje ne zadovoljava prostim merenjem. Ako, na primer, 12 odsto ljudi kaže da pripada višoj klasi, želimo da vidimo kako živi viša klasa, i kako je oni poimaju. Broj ne govori mnogo i može se tumačiti pogrešno, ukoliko se ne stavi u određeni vremenski, prostorni i teorijski kontekst.“ Pre januara prošle godine, kada se odnosi sa Evropom nisu pomerali s mrtve tačke, javnost je, valjda da joj bude lakše, u više navrata bila obaveštavana da ni Hrvati nisu bogzna koliko oduševljeni procesom integracija. Statistika može poslužiti kao pokriće za činjenje jednako kao i za nečinjenje. Kada je pod nepopustljivim pritiskom MMF-a nerado obećala smanjenje administracije, vlada se „pokrila“ israživanjem naslovljenim sa „polovina građana ne želi reformu“. Isticanje tog podatka bacilo je senku na važniji nalaz istog istraživanja: građani nisu želeli reformu, jer su smatrali da će obični radnici ostati bez posla, a da će se rasipanje budžeta nastaviti. Svoje nečinjenje zasnovano na stanovištu da je „kriza zaobišla Srbiju“ Mlađan Dinkić je s punim pravom branio mišljenjem većine građana da je kriza prošla. Nametanje odgovora redosledom, kada se zna da nemali deo ispitanika po inerciji zaokružuje prvi ili davanje opcija tako da se zaokružuju najpribližnije, još su neki od sitnih trikova da se dođe do željenog rezultata. A onda kada se zbog dobrih naslova očekuju brojke manipulatori statistikom najviše profitiraju. Predstavljajući rezultat za 100 dana vlade, Mirko Cvetković je kao podvig saopštio da je na 15 sednica vlada glasala jednoglasno. Sigurno ima onih koji su te reči tumačili prema želji naratora shvatajući da ministri funkcionišu kao jedan. A ne da se dogovori ne postižu u vladi nego u kabinetima nekolicine šefova stranaka.