Pele, Romario, Kaka, Rambo...

Čuda su u fudbalu retka, ali se događaju, a jedno od poslednjih se odnosi na Dejana Ramba Petkovića, koji je u sezoni na izmaku postao istinska legenda i to u zemlji gde je u ovom sportu to najteže – u Brazilu! Ne samo da je njegov ”Flamengo” osvojio nacionalnu titulu, za koju je on uz ”imperatora” Adrijana najzaslužniji. Ipak, ono najznačajnije u karijeri srpskog Brazilca, kako ga već uveliko doživljavaju u zemlji sambe, kafe i fudbala, odigralo se 20. novembra ove godine, kada je na svečanoj ceremoniji uvršten u Kuću slavnih čuvene Marakane u Rio de Žaneiru. Nije nikakva tajna da najpoznatiji i najveći stadion na svetu ima svoje bogove, čija su imena zlatnim slovima uklesana u tom, svojevrsnom fudbalskom hramu. Sada je jedan od njih i naš Dejan Rambo Petković, koji se tako pridružio fudbalskim velikanima kakvi su Pele, Garinča, Bebeto, Falkao, Ziko, Romario, Kaka i Dunga, inače sadašnji selektor Brazila. Pre srpskog internacionalca, tu čast su imala još samo dvojica fudbalera sa Starog kontinenta – Nemac Franc Bekenbauer i Johan Krajf iz Holandije. Oni su, doduše, u Kuću slavnih Marakane primljeni kao igrači evropskih klubova, a Rambo sa Balkana je to jedinstveno priznanje stekao kao član jednog brazilskog tima (”Flamenga”). – Šta bih još sebi mogao da poželim, pošto je sve ovo za mene kao u bajci – kaže Petković – Zdravlje? Nadam se da će me poslužiti. Ovo je inače bila moja najbolja fudbalska godina. Ispunio sam mnoge snove, u kojima sada želim da uživam. Ovu fudbalsku sezonu je završio u velikom stilu, ali ne i karijeru, pošto sportsku igru svog života ne namerava da napusti, iako mu je već 37. godina. – Euforija oko osvojene titule još traje, pošto nam pre početka prvenstva niko nije davao ni gram šanse da ćemo na kraju biti prvi – pun je utisaka Petković. – A kada se to ipak posle pobede nad ”Gremijem” sa 2 : 1 dogodilo, Marakana je sa svih 100.000 naših vernih navijača gotovo eksplodirala. Na svakom koraku se slavilo do duboko u noć… Ugovor mu ističe u maju naredne godine, ali je već sada izvesno da će mu ”Flamengo” ponuditi novi za još jednu sezonu. Moraće ovaj klub malo i da ”odreši kesu”, što je sitnica u odnosu na zadovoljstvo koje je na terenu priredio hiljadama pristalica. Uostalom, navijači su odmah posle završetka prvenstva insistirali na njegovom ostanku u klubu, jer sada predstoji ono najprestižnije takmičenje u Južnoj Americi – Kup Libertadores. Zahvalan im je na toj podršci naš Rambo do neba, ali se pri tom ne slaže sa njihovom procenom da je baš on najviše doprineo buđenju ”Flamenga” iz dubokog sna i osvajanju fudbalskog Olimpa u Brazilu. – Ekipa je u stvari probudila mene – tvrdi Petković i dodaje da je prezadovoljan što mu se pružila prilika da bude deo tog tima i njegov pravi vođa, smatrajući to privilegijom. U razgovorima za medije nikada ne zaboravlja da istakne da je sa fudbalom počeo još kao klinac u rodnom Majdanpeku, da bi onda kao igrač nastavio da napreduje u ”Radničkom” iz Niša. Zbog ”umiranja” u lepoti baratanja loptom, prvi nadimak mu je bio Šmeki, dok drugi Rambo dobija zbog iskazane eksplozivnosti na terenu i neuhvatljivog ”prvog koraka” u punom trku. U Brazilu ga zovu – Pet. Nosio je u karijeri dresove mnogih klubova. Između ostalog i ”Crvene zvezde”, slavnog ”Reala” iz Madrida, zatim ”Sevilje” i ”Vitorije”, italijanske ”Venecije”, ”Fluminezea”, ”Santosa” i ”Atletika Mineira”, da bi ”Flamengu” prvi put pristupio 2000. godine. Tada se tu zadržao samo jednu sezonu. Ovoga leta su „Flamengo“ i Rambo još jednom ukrstili sportske ambicije i puteve. Naravno, na obostrano zadovljstvo i ogromnu sreću miliona navijača crveno-crnih. – Nema tu neke velike tajne, jer se tu radi o mom mladalačkom duhu, sportskom životu i nepresušnim ambicijama da se nadmećem sa rivalom, čije me godine uopšte ne zanimaju – objašnjava Petković. Iako je u sportskoj igri, kojoj je posvetio ceo svoj život, postigao mnogo ili sve, Dejan Rambo Petković začudo nije ostavio nikakvog traga u našem nacionalnom timu. Kao junior nagoveštavao je blistave partije u dresu sa državnim grbom, pošto je u omladinskoj selekciji, na poziciji levog veznog igrača ili odmah iza najisturenijeg napadača, iskazivao ogroman talenat. Iz tog perioda ostaje u analima zabeležen njegov pogodak Kipranima sa centra igrališta u četvrtoj sekundi utakmice. Međutim, kada je trebalo da se nađe u najboljoj selekciji, kao da za njega nije bilo mesta. – Nisam zbog toga razočaran, ali mi je onako ljudski pomalo krivo – setno će Petković. – Znam da je Brazil malo daleko od Srbije, da je Rio dosta udaljen od Beograda, ali i da me, recimo na Marakani, nikada nijedan srpski fudbalski stručnjak nije gledao. A da jeste, možda bi to bila neka druga priča. Reditelj Darko Bajić je nedavno boravio u Rio de Žaneiru zbog snimanja filma ”Rambo Petković – 90 minuta sa produžecima, životni meč”. Ova storija će obuhvatiti ne samo igre našeg internacionalca, već će opisati i snagu ”Flamenga”, koju čine 12 miliona zvanično registrovanih navijača. Oni našeg Ramba doživljavaju kao vanserijskog idola, što se prema Bajićevim rečima moglo snimiti samo na licu mesta. – Slučaj Dejana Ramba Petkovića je vrlo ličan i osoben i zato je zaslužio da se nađe na filmskom platnu – kaže Bajić. – Imao je tu nesreću da bude u ”Zvezdinoj” generaciji kojoj je 1992. godine bilo zabranjeno da igra evropska takmičenja. On je u Brazilu živa legenda, božanstvo od krvi i mesa. Selektori o Petkoviću Radomir Antić, selektor Srbije: Pratim ono što radi u Brazilu. I pre nego što je postigao ovo što je sada postigao, imao sam o njemu visoko mišljenje. On na pravi način reprezentuje naš fudbal tamo gde se on najbolje igra. Uprkos tome, nisam razmišljao da ga uvrstim u našu najbolju selekciju. Milan Živadinović, bivši selektor Jugoslavije: Sećam te Petkovićeve utakmice protiv Brazila, za koju će se ispostaviti da je bila i njegova poslednja u dresu sa državnim grbom. Kada sam objavio spisak igrača za taj meč, mnogi su me pitali: ”A šta će ti Rambo”? Sa prvacima sveta smo kao gosti tada igrali 1 : 1, a čini mi se da je baš on ”namestio” onaj izjednačujući gol, koji je postigao Savo Milošević. Petković je sjajan igrač i još bolja ličnost. Rođeni je vođa. Ne znam zašto nije odigrao više utakmica za reprezentaciju. Mario Zagalo, bivši selektor Brazila: U reprezentaciji koju sam vodio nikada nisam zvao igrače iz brazilske lige, jer je najbolji igrač šampionata bio jedan stranac. NJegovo ime je Rambo Petković. Čudesan igrač, kao da je naš, kao da je rođen u Brazilu.