Kampanja zbunjivanja

U prvoj nedelji decembra umrlo je devet ljudi, što je bilo iznenađenje čak i za epidemiologe koji su uporno dokazivali da nam stopa smrtnosti nije visoka. Opštem utisku da ulazimo u novi talas epidemije koji bi mogao da bude gori od prethodnog nije pomogla nedavno urađena studija na Harvardu koju je prošle nedelje potvrdila i američka Agencija za zaštitu zdravlja - da je H1N1 daleko manje opasan nego što se mislilo. Cifre koje su priložili ne deluju ohrabrujuće iako je potvrđeno da će umesto jedan na 2000 umreti „samo“ 26 na 100.000 ljudi, jer kada to prevedemo ispada da bi u Srbiji moglo da umre oko dve hiljade ljudi, ako ne dođe do dodatnih komplikacija. A do njih će doći jer vakcina kasni, tamiflua imamo samo za tri odsto stanovništva, a grip se širi i u ruralnim sredinama iz kojih pacijenti do lekarske pomoći po pravilu stižu prekasno. U takvoj situaciji bilo bi logično da građani već stoje na ulicama i prozivaju nadležne zbog čega obećanih 600.000 doza vakcine nije već u špricevima za ugrožene kategorije, posebno kada se zna da Kanada ovih dana rasprodaje viškove. Ne zato što su građani odbili da je prime već zato što je posle vakcinisanja samo trećine stanovništva stvoren opšti imunitet koji je zaustavio epidemiju. A to bi trebalo da bude cilj svake civilizovane zemlje. Umesto toga mi se suočavamo sa istraživanjima javnog mnjenja po kojima iz dana u dan pada broj zainteresovanih za vakcinu iako je više od polovine stanovništva potvrdilo da se oseća ugroženo i uplašeno pred naletom novog virusa. I ono što je najalarmantnije: na roditeljskom portalu Bebac 76,4 odsto roditelja je izjavilo da neće vakcinisati decu iako se zna da su deca upravo najugroženija kategorija i da ih ne štiti nikakav stečeni imunitet. Jedno od uobičajenih objašnjenja je da sumnjaju u kvalitet i bezbednost vakcine, a takve optužbe je ministar zdravlja Tomica Milosavljević ocenio kao posledicu neznanja. One to verovatno i jesu, ali je problem odakle toliko neznanja? „Imali smo žestoku kampanju koja je valjda imala za cilj da nas informiše, ali smo umesto informacije dobili jednu informativnu dezorijentaciju“, objašnjava Zorica Marković, predsednica Kluba „Zdravlje“ i dodaje: „Posle svih onih predstava koje smo gledali oko kupovine vakcina i kašnjenja za koje ne postoji objašnjenje, građani mogu da budu samo zbunjeni. Na kraju krajeva u Crnoj Gori su nabavili „sanofi paster“ split vakcinu bez adjuvansa za 6,40 evra, koja je mnogo bolja i koju smo prema nekim informacijama i mi bili u mogućnosti da nabavimo. Zašto smo se odlučili za ovu, i to toliko skuplju? Takođe, da li je Radna grupa ta koja odlučuje ko mora da primi vakcinu ili je skidanje odgovornosti sa sebe to što sada poručuju da će pedijatri i ginekolozi odlučivati o tome da li će njihovi pacijenti biti vakcinisani. Prvo su nam naredili da primimo vakcinu na način „biti ili ne biti“ uz prinudu, da ćemo potpisati ako ne primimo jer time ugrožavamo i svoju okolinu a ne samo sebe, a sada se, prema mojoj proceni, vidi da Radna grupa ima niz nedoumica, što nije dobro za nas“. I dr Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravlje Skupštine Srbije ističe da je način informisanja zakazao i da nije vođena prava kampanja za vakcinaciju, već su ljudi prepadani i zbunjivani i dodaje: „Drugo, nabavka vakcine nije bila u redu. Imali smo pristup i drugim kvalitetnijim vakcinama. Ne mogu da kažem da su one bezbednije, ali ako najveće medicinske sile kažu da je najbolja ona bez adjuvansa i da su najmanje komplikacije, onda ja to prihvatam. To smo mogli da imamo da je prihvaćena ponuda Torlaka. I treći problem je što kasni Novartisova vakcina koja je po ugovoru trebalo da stigne 8. decembra. Crna Gora je mnogo kasnije od nas naručila vakcinu i u ponedeljak je već počela sa vakcinacijom“. U celom tom nedovoljno jasnom poslu prvo pitanje je zašto je početkom leta planirani broj vakcinisanih od milion i po povećan na tri miliona, uprkos nepovoljnim rokovima isporuke, što znači da će se građani Srbije vakcinisati sve do leta iako će sezona gripa proći u vreme kada nam stigne tek druga isporuka. Takođe je nejasno zašto bi država (mi) plaćala dva i više miliona doza Novartisu u trenutku kada Torlak već bude u mogućnosti da proizvodi sopstvenu vakcinu koja će biti i za sezonski i za N1H1 virus. Ugovor koji je potpisan više nije obavezujući, što je nedavno napomenula i Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, jer je Novartis prekoračio rok isporuke. Ako se zna da je Srbija platila samo 600.000 vakcina, na tome bi priča mogla i da se prekine. Ne samo zbog toga što preti opasnost da se ovde dogodi što i u Hrvatskoj (zbog neverovatno slabog odziva za samo četiri dana je doneta odluka da se umesto prioritetnih grupa vakcinišu svi koji žele, a vakcine se i dalje bacaju jer se otvaraju doze od 10 vakcina, a dolazi najviše troje), već i zbog činjenice da je moguće nabaviti vakcinu i od drugih proizvođača ako se pokaže da 600.000 nije dovoljno. Nije tačno da je red dugačak: ne samo da Kanada preprodaje svoje pretekle doze, već je to najavila i Nemačka, a moglo bi se očekivati da se i druge zemlje koje su prebrodile krizu oglase istim povodom. Uostalom, niko ne zna kako će teći vakcinacija kada počne za prioritetne grupe, što bi prema najavama Ministarstva trebalo da se dogodi u trenutku izlaženja ovog broja. Na redu su trudnice i deca, a preporuku za njihovu vakcinaciju daje ginekolog, odnosno pedijatar. Nedavno je dr Bane Nestorović, pedijatar na Dečijoj klinici u Tiršovoj izjavio da ni po cenu da ga ministar ponovo proziva neće promeniti mišljenje: trudnice se ne smeju vakcinisati nikada, a pitanje je koliko je vakcina delotvorna kod dece jer daju veoma slab imunogen odgovor. A kakav će biti stav ginekologa objašnjava dr Paja Momčilov: „Pre desetak dana udruženja ginekologa Srbije, Republike Srpske i Crne Gore održala su simpozijum sa temom „Vakcinacija trudnica u gripu“ i donelo zaključak sa kojim se lično slažem: vakcinacija se preporučuje svim trudnicama, ali da se, ukoliko je to moguće, sve vakcinišu mrtvom split vakcinom bez adjuvanasa. Ovo je stav struke, a da li možemo da dođemo do takve vakcine je pitanje politike. Posledice koje epidemija nosi su veće nego što su bile prema pretpostavkama: imamo veći broj obolelih trudnica i imamo smrtne slučajeve po čemu nismo izuzetak – u SAD je u veoma kratkom roku umrlo 28 trudnica. Doneli smo još jednu preporuku: da nadležni organi omoguće svim trudnicama koje obole od bilo koje respiratorne infekcije, jer se više ne dokazuje svaki slučaj laboratorijski, lečenje tamifluom i to što ranije“. Sličan je i stav pedijatara. Dr Spomenka Mihić-Simović, pedijatar u ordinaciji Slavija medik, kaže: „Ponašaćemo se onako kako je rekla Svetska zdravstvena organizacija i kako je preporučeno i ovde, a to znači da bi vakcinu trebalo što pre da prime sve rizične grupe dece koje imaju neko od hroničnih oboljenja. Možda bi bilo bolje da smo dobili split vakcine, ali u ovakvim okolnostima ćemo morati da radimo sa onim sa čim raspolažemo“. Dok pedijatri ne budu imali vakcine u rukama da bi znali šta sa njima da rade, Ministarstvo prosvete je donelo odluku da decu zaštiti tako što će ih poslati na prevremeni raspust, a Radna grupa je preporučila da deca predškolskog uzrasta ne idu u obdaništa ukoliko ne moraju. Kao jedna od vanrednih epidemioloških mera se pominje i zabrana javnih okupljanja koja podrazumeva otkazivanje svih kulturnih i sportskih manifestacija, ali ništa od predloženog se ne može smatrati proglašenjem vanrednog epidemiološkog stanja. Šta je pravo vanredno stanje imali smo priliku da vidimo u vreme variole vere kada je država bila jedina koja je mogla da odlučuje o potezima. To znači da nisu postojali posrednici, da nikakve privatne kompanije nisu mogle da se ugrađuju u posao i da je vlada bila ta koja je naručivala od stranih farmaceutskih kompanija ono što joj treba, a njeni ljudi su to lično dočekivali na Surčinu. Da li smo baš spremni na tu meru ili ćemo polumere i dalje zvati pompeznim nazivima?  živa, skvalen i bezbednost vakcine Prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja 42,8 odsto ljudi sumnja u kvalitet vakcine, 24,6 se boji kontraindikacija. Adjuvans, skvalen i živa su se pojavili kao najveći izvor straha, a o čemu se zapravo radi objašnjava epidemiolog dr Zoran Radovanović: „Uprt je prst u konzervans zato što sadrži živu. On se dodaje bočicama sa 10 pojedinačnih doza, kako se sadržaj ne bi zagadio. Količine žive su tu, s jedne strane, toliko minimalne da, kako se slikovito navodi, treba primiti stotinak vakcina da bi efekat bio isti kao kada se pojede jedna konzerva ribe. S druge strane, radi se o rastvorljivom jedinjenju (etil živa) koje se brzo razgrađuje i izlučuje. Svaki čovek je mnogo puta, tokom ranijih vakcinacija, bio izložen tom konzervansu. Adjuvansom se naziva pomoćno sredstvo koje potpomaže dejstvo glavnog leka. Taj dodatak, zvani skvalen, čini da se upetostruči efekat dejstvenog principa vakcine, tzv. H1 antigena. Skvalen se široko koristi, a dragocen je kada vakcine nema dovoljno. Mada ga ima u hrani, a i prirodno se stvara u jetri i drugim organima, postojala je teoretska mogućnost da bi mogao da utiče na tok nekih poremećaja imunog sistema. Ta nedoumica se nije pokazala osnovanom, pa se očekuje da uskoro i SAD, nakon dugog oklevanja, konačno odobre njegovu primenu. U međuvremenu, dok su trajale polemike, steklo se mnogo dokaza o bezbednosti nove vakcine. Do polovine novembra prikupljeni su pouzdani podaci za 16 od 40 zemalja u kojima je masovna vakcinacija započeta u oktobru i početkom novembra, a ispostavilo se da među 65 miliona vakcinisanih nije bilo tragičnih posledica.