U 2010. građanima teže nego privredi

Očekujem da će 2010. godina biti lakša za privredu nego za građane. Godina za nama je bila teška i za privredu i za građane, a realno je očekivati da će tek 2011. svima biti bolje - tvrdi u razgovoru za NIN Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ipak, Dinkić ocenjuje da je najgore prošlo, a već u prvoj polovini sledeće godine očekuje blagi privredni rast. Tvrdi i da će to omogućiti početak pregovora sa sindikatima o povećanju plata, a zatim i penzija, ali će građani stvarni boljitak osetiti tek u 2011. godini, kada bi i njihov standard trebalo da poraste. “Podaci ipak govore da smo prošli relativno bolje, ne samo od suseda, već i od većine evropskih zemalja. Pad bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosi manje od tri odsto, dok je pad u zemljama EU oko 5-6 odsto. Baltičke zemlje i Island su najgore prošli sa padom od 18 odsto, Ukrajina je imala pad od 15, Ruska Federacija osam odsto, tako da smo mi relativno dobro prošli u odnosu na mnoge druge.” Zašto mislite da će privredi biti lakše sledeće godine kad većina privrednika očekuje isto tešku, ako ne i težu godinu? Kriza još nije gotova, ali se vidi da se privreda oslobodila straha od investiranja, koje je bilo minimalno u ovoj godini. Ko na vreme investira imaće veliku prednost u odnosu na ostale kada se kriza završi. Prema anketama sa privrednicima najavljuju se investicije već u prvoj polovini 2010. godine. To će omogućiti privredni rast možda i veći od planiranih 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odluka Fijata da na kraju ove godine uplati 100 miliona evra i krene sa velikom investicijom u Kragujevcu govori da je svetska ekonomska kriza na zalasku. Ubeđen sam da će doći i do seljenja privrednih kapaciteta iz EU ka zemljama gde se konkurentnije može proizvoditi. To je velika šansa za Srbiju da privuče još nekoliko ozbiljnih investitora poput Fijata, u različitim oblastima. Smatram da je za nas idealan slovački model razvoja, jer su Slovaci uspeli da dovedu čak tri automobilske kompanije - Folskvagen, Kiu motors i Pežo. NJihov primer i mi treba da sledimo, jer je to jedini način da značajno podignemo srpski izvoz. Slovačka sa manjim brojem stanovnika ima deset puta veći izvoz od Srbije. Automobili i auto-komponente čine 40 odsto njihovog izvoza. Jesu li to vaše želje ili se sa nekim investitorom već pregovara? Ranije se pominjao Folskvagen? Pokušaćemo da u narednim godinama dovedemo još neke velike automobilske kompanije, kao i velike kompanije iz oblasti elektronike. Tačno je da su sa Folksvagenom ranije ostvareni kontakti i oni su nedavno obnovljeni. Svim velikim kompanijama koje u Srbiji ulože više od 200 miliona evra i uposle preko hiljadu radnika spremni smo da pokrijemo do 25 odsto investicije, što su zapravo iste pogodnosti koje smo obezbedili i Fijatu.  Kolike investicije očekujete u narednoj godini i koje veće? Moramo imati najmanje tri milijarde dolara direktnih stranih investicija. Ove godine, u krizi, imali smo dve milijarde. Najveće investicije očekujemo u auto-industriji. Pre svih Fijatovu, koji do polovine 2011. godine treba da investira 600 miliona evra u novu opremu i modernizaciju hala, kako bi lansirao dva nova modela i proizvodnju podigao na 200.000 vozila godišnje. Osim Fijata, očekujemo i veliki broj komponentaša, i to iz Italije, Nemačke, Francuske i Slovenije. Dogovorili smo se sa potpredsednikom Fijata, Altavilom, da u februaru održimo veliku konferenciju komponentaša gde bismo im ponudili razne lokacije sa određenim stimulansima. Ako budu želeli da idu u južnu Srbiju, mi ćemo ih stimulisati sa pet hiljada evra po novozaposlenom radniku, a ako žele da investiraju u centralnoj Srbiji, sa četiri hiljade evra. Očekujem, samo iz kruga Fijatovih dobavljača, desetak kompanija komponentaša i otvaranje više hiljada novih radnih mesta. Sledeće godine bi sa investicijama trebalo da otpočne i švedska Ikea. Većina uglednih ekonomista tvrdi da nam sada, na pragu izlaska iz krize, treba novi model rasta, zasnovan na izvozu. Kako vi gledate na to? Potpuno se slažem da je spas za našu ekonomiju u daleko većem izvozu. To je moguće samo ako budemo aktivniji i brži od ostalih zemalja i uspemo da dovedemo krupne investitore, jer ćemo jedino tako uspeti da naš izvoz, sa sadašnjih sedam milijardi evra, podignemo na nekoliko desetina milijardi evra godišnje. US Stil je bio primer kako jedna multinacionalna kompanija može u relativno kratkom roku da značajno uveća izvoz iz Srbije. Mišelin sa Tigrom je drugi primer, Tarket sa Sintelonom je treći dobar primer. Te tri kompanije danas čine najveći deo srpskog izvoza. Ubeđen sam da će Fijat biti četvrti primer. Međutim, treba nam na desetine takvih, velikih kompanija, koje će dramatično povući rast izvoza, a onda će se i mala i srednja preduzeća iz Srbije prirodno uključiti u taj izvozni lanac. Druga stvar koju treba da uradimo jeste da uklonimo sve vrste birokratskih prepreka za privredu. Krenuli smo u tzv. giljotinu propisa, već smo ih ukinuli preko dve stotine. Međutim, imamo velike otpore, jer je birokratija u Srbiji jako žilava. Neki ljudi u Poreskoj upravi pružaju jak otpor promenama, jer stvari gledaju očima iz prošlog veka, dok Penzioni fond pruža neverovatan otpor uvođenju jednošalterskog sistema za prijavljivanje i odjavljivanje radnika. Očekujem i otpore u brojnim inspekcijama, koje bi trebalo da budu objedinjene u Generalnom inspektoratu kako bi se inspekcijske kontrole koordinirale i učinile delotvornijim. Borba sa birokratijom neće biti nimalo laka, zbog čega će nam biti potrebna podrška celokupne javnosti. Većem izvozu treba da pomogne slabiji dinar. Nedavno ste se umešali u sukob dela privrednika i guvernera oko kursa, stajući na stranu privrede, koja traži gotovo fiksni kurs. Mislite li da time vršite pritisak na guvernera i ugrožavate nezavisnost NBS? Nisam vršio nikakav pritisak i zalažem se za nezavisnost centralne banke. Guverner Jelašić odlično radi svoj posao, a čini mi se da se oko ovoga digla galama veća nego što je bilo potrebno. Nisam se ja sam umešao, već su mi novinari postavljali pitanja o tome. Moja jedina primedba je bila da je NBS mogla da interveniše nešto ranije nego što je učinila, ali sam isto tako rekao da podržavam fleksibilni kurs, jer nas je spasao u krizi. Zato svi treba da očekuju da kurs prati inflaciju, plus minus dva odsto. Verujem da će tako biti i u narednim godinama, dakle da ćemo imati relativno stabilan kurs. Smatrate li da NBS treba dalje da spušta referentnu kamatnu stopu? Da, ali mislim da je još važnije nešto drugo, a to je da se država, dakle Trezor Ministarstva finansija i NBS, postepeno povlači iz intervencija svojim hartijama od vrednosti na tržištu. Šta to znači? Da nateramo banke, koje su pune para, da plasiraju novac privredi, a ne da ulažu u državne hartije od vrednosti. Jedini način za to je da država smanji svoje emisije hartija od vrednosti, tj. da centralna banka smanji svoje repo operacije. Uveren sam da će to biti urađeno. S druge strane, država mora polako da smanjuje i obim subvencionisanih kredita, jer ne možemo da navikavamo banke da ih večito subvencionišemo. Zato će 2010. godina, kao godina oporavka, biti poslednja sa subvencionisanim kreditima. Na meti kritika mnogo više su državne subvencije gubitašima, poput RTB Bora, Petrohemije… Dokle mislite da državnim parama održavate gubitaše? Gubitaši su nasleđeni, a mi se trudimo da smanjujemo njihove troškove i da rešimo te probleme. U Petrohemiji smo napravili oštro restrukturiranje koje je dovelo do velikih ušteda i poslovanje fabrike se stabilizovalo na zdravim osnovama. RTB Boru ove godine nismo davali subvencije, ali smo odlučili da im obezbedimo državnu garanciju za bankarski kredit od 130 miliona evra za izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline, kao i sredstva za kupovinu nove rudarske opreme. Bor će u narednoj deceniji sam otplaćivati taj kredit, koji treba da se realizuje u prvoj polovini sledeće godine. To će biti sasvim realistično, jer je cena bakra već porasla na 7.000 dolara po toni.    Ali gde vidite trajno rešenje za ove firme kada kupaca nema? Od tih starih giganata, dva najveća problema su bila Zastava i Bor. Zastava je rešena sa Fijatom, a ni za Bor ne strahujem, jer će ga nove investicije i dalji očekivani rast cene bakra učiniti profitabilnom kompanijom, za koju će se za nekoliko godina otimati ozbiljni strateški partneri.   Šta nas od krupnijih privatizacija čeka u 2010, Galenika, Jat, Telekom…? Što se tiče Galenike, objavljen je neobavezujući pretkvalifikacioni tender, koji treba da nam pokaže koliko ima zainteresovanih da kupi ovu kompaniju po ceni od minimalno 200 miliona evra za sto odsto kapitala. Ukoliko bude zainteresovanih, raspisaćemo obavezujući tender sledeće godine. U priči oko Jata za sada ne učestvujem, jer se time bave druge kolege u vladi. Ipak, smatram da je sadašnja pozicija Jata neodrživa, te da nadležni ministri ovaj problem moraju znatno brže da rešavaju. Verovatno da je zajedničko ulaganje sa odgovarajućim strateškim partnerom najbolje rešenje. O terminu privatizacije “Telekoma” sada je rano govoriti.  Šta je sa besplatnim akcijama, da li je to definitivno propali projekat? Naravno da nije! Mi Srbi smo skloni ekstremima - ili euforiji ili potpunom negiranju. Realnost oko sudbine besplatnih akcija je negde između. Činjenica je da smo namerno zakasnili sa podelom besplatnih akcija, jer bi njihova cena bila izuzetno niska u godini svetske ekonomske krize. Podela besplatnih akcija krenuće 6. januara, kada će građani dobiti po pet akcija NIS-a nominalne vrednosti 2.500 dinara i istovremeno po 1.700 dinara iz Privatizacionog registra od ranijih privatizacija. Ali, to će biti tek početak. U toku 2010. godine, građani će dobiti i akcije Telekoma, Aerodroma i objedinjene akcije novoformiranog Akcionarskog fonda. U 2011. godini građani će dobiti i akcije EPS-a. Pre izbijanja svetske ekonomske krize, procenjivao sam da bi građani mogli dobiti po hiljadu evra, pre svega na bazi očekivane vrednosti tri kompanije, NIS-a, EPS-a  i Telekoma. U međuvremenu, NIS je u direktnoj političkoj pogodbi prodat Rusima po ceni koja je bila od tri do pet puta niža od tržišne cene, zbog čega sam javno bio protiv tog ugovora. Sada će građani za akcije NIS-a dobiti nominalno isto onoliko koliko su Rusi platili našoj državi, dakle relativno smešnu sumu, ali ja za to ne snosim nikakvu odgovornost. Međutim, verujem da će akcije EPS-a i Telekoma vredeti znatno više i da će ukupan paket besplatnih akcija koje će u naredne dve godine dobiti građani na kraju ipak imati solidnu vrednost. Državna revizorska institucija je u radu Ministarstva ekonomije našla brojne nepravilnosti. Očekujete li prekršajnu ili krivičnu prijavu zbog toga? O tome će odlučiti Državna revizorska institucija. Ko god da je napravio neki prekršaj, odgovaraće za to. Podržavam rad nezavisnih kontrolnih institucija, ali mislim da tu ne sme da bude politiziranja. Očekujem da zakon jednako važi za sve, da institucije budu efikasnije u utvrđivanju individualne odgovornosti, a manje da se bave jeftinom propagandom.   Zapošljavanje ljudi po ugovoru o radu, a već imate ta radna mesta po sistematizaciji, ne zvuči baš kao jeftina propaganda. To nije tačno. Zatekao sam saradnike koji rade po ugovoru o delu još iz doba mojih prethodnika, Pitića i Parivodića, koji su radili na poslovima kojih nema u sistematizaciji. I većina njih je radila kvalitetnije od stalno zaposlenih. Tek smo sada u mogućnosti da stalno zaposlene koji ne rade dobro otpustimo i na njihova mesta primimo dosadašnje ugovorne saradnike. Dao sam nalog svim državnim sekretarima da se sve formalne primedbe revizora ispoštuju. Drugo je pitanje zašto revizor nije ušao u neka ministarstva koja su vodili ljudi iz stranke koja ga je predložila na to mesto. Ali vaš  prvi odgovor na izveštaj bio je da je ovo telo nestručno. Je li i to vrsta pritiska na nezavisno telo, a za to vas često optužuju? Ocenjivali su da vršim pritisak na sudstvo kada sam javno protestovao zbog vraćanja dozvole za rad Astra banke Kariću, bez obzira na to što je ta banka bila u ogromnim gubicima. Slična me sudbina prati od 2000. godine, na mnogo primera. Naprotiv, moja kritika je usmerena na to da institucije treba da rade brže i bolje. U tom smislu, Srbiji je potrebna nezavisna revizorska institucija, ali daleko jača i sa kvalifikovanijim ljudima.      Upravo je izveštaj revizora izazvao reakciju predsednika Tadića, koji je izjavio da je nezadovoljan radom nekih ministara. Jeste li i vi nezadovoljni radom nekih ministara i kojih? Naravno da ima resora gde bi moralo mnogo bolje da se radi i da neki nisu dorasli ministarskom poslu koji obavljaju. Ali, pošto ja nisam sastavljao ovu vladu, ne želim to da komentarišem. Ima li među njima ministara iz G17? Kompletna vlada može i mora bolje da radi. Čini se da ste posebno nezadovoljni nekim ministrima iz SPS-a, poput Mrkonjića sa kojim je vaša stranka bila u sukobu oko Koridora 10? Što se tiče SPS-a, jedinu suštinsku razliku u dosadašnjem mandatu vlade imali smo oko Zakona o informisanju. Oko Koridora 10 nema nikakvog partijskog sukoba između G17 i SPS-a, ne radi se o politici, već o nezadovoljstvu brzinom kojom se gradi taj autoput. Nisam samo ja zbog toga frustriran, već i predsednik Tadić, premijer Cvetković, a verujem da ni ministar Mrkonjić nije sasvim zadovoljan. Za Koridor imamo obezbeđeno 1,2 milijarde evra, ali se sporo gradi zbog izuzetno loše organizacije, pre svega u pripremi dokumentacije i tendera. Ko je kriv za kašnjenje, s obzirom na to da u tom poslu učestvuje i ministarka iz G17 Verica Kalanović, a imate i predstavnika u preduzeću Koridor 10? Problema ima u radu preduzeća Putevi Srbije, a ne Verice Kalanović i novoformiranog preduzeća Koridor 10, koji rade odlično. Preduzeće Putevi Srbije izuzetno neracionalno troši državne pare i zbog njega kasni realizacija tendera Svetske banke za izgradnju tunela kod Dimitrovgrada. Tunele na ovoj deonici je Institut za puteve, po nalogu JP Putevi Srbije, projektovao na nebulozan način, sa zaustavnim trakama u Sićevačkoj klisuri. Kada bi se takav projekat materijalizovao, poreski obveznici bi papreno platili ovaj autoput, znatno više nego što treba po međunarodnim standardima. Sve ovo je uočeno, stopirano i promenjeno, ali je rezultat svega kašnjenje u izgradnji. I niko tim ljudima ne može da “stane na rep”? Pa, staće njima nadležni državni organi na rep i na putu smo da to konačno učinimo, ali to nas košta živaca i dragocenog vremena. Dakle, autoputa će biti, novca imamo dovoljno, ali ne želimo da ga rasipamo. Nekima se to očito ne sviđa, nekima to ugrožava privatne interese, ali verujem da će država i na ovom primeru pokazati da je dovoljno jaka da obezbedi da pobedi opšti interes. Poslednjih dana sve češće se govori o izborima. Očekujete li ih uskoro? Mislim da vanrednih izbora neće biti, dakle imaćemo ih na proleće 2012. godine, u redovnom terminu. Taj vaš stav da nema potrebe za izborima može se objasniti i sve gorim rejtingom vaše stranke i strahom da nećete preći cenzus. G17 je na voždovačkim izborima osvojila 4,4 odsto glasova, a prema istraživanju CeSida imate podršku svega dva odsto birača. Brine li vas to? Da sam brinuo samo o rejtingu stranke ništa u profesionalnoj karijeri ne bih postigao. Za razliku od nekih drugih kolega iz politike, meni je važnije da nešto stvarno uradim, a znam da onda i vreme radi za mene. Ministarska stolica mi nikada nije bila prioritet, a na kraju su ljudi ipak glasali za stranku koju vodim, bez obzira na sva istraživanja. Tačno je da na Voždovcu nismo ušli u lokalni parlament, ali smo istog dana osvojili devet odsto u Kostolcu. Već početkom sledeće godine imamo lokalne izbore u brojnim mestima, od Odžaka do Negotina i Aranđelovca, i videćete da će rezultati G17 plus biti znatno bolji od ovoga što sugeriše potcenjivački stav istraživača javnog mnjenja koje je sada objavljeno. Šta je sa najavljenom reformom stranke i formiranjem Unije regiona? Planiramo da na proleće 2010. godine održimo vanrednu izbornu skupštinu G17 plus. Moja ideja je da idemo ka formiranju unije regionalnih i lokalnih stranaka, koje se zalažu za modernizaciju, ali i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije. Želimo da se više pažnje pokloni lokalnim pitanjima i konkretnim životnim problemima građana. To je koncept koji ćemo sa našim partnerima promovisati na proleće.  Tadić nije „vadio kestenje iz vatre” Zašto je predsednik Boris Tadić morao da ide u Italiju i da, kako se čini, „vadi kestenje iz vatre“ da bi posle mnogo kašnjenje dogovor sa Fijatom uspeo? Datum potpisivanja ugovora sa Italijanima, 23. decembar, bio je dogovoren mesec dana ranije. To smo držali u tajnosti, a moji saradnici iz Ministarstva ekonomije su duže od dva meseca pregovarali o ovom izmenjenom ugovoru sa predstavnicima Fijata. To smo radili u tišini da bismo izbegli pritisak javnosti. Na kraju smo posao završili u subotu, a Tadić je otišao u nedelju u Torino. Kao što Markione i Altavila rade kao tim, tako radimo i Tadić i ja. Dakle, Tadić nije vadio, kako kažete, kestenje iz vatre, već je u svojstvu predsednika države, nakon završenih pregovora, otišao da vidi novi model automobila koji će se proizvoditi u Srbiji.  Dačić i ja smo dva sveta  U javnosti deluje da niste baš u dobrim odnosima sa liderom SPS-a Ivicom Dačićem. Kakvi su vaši odnosi? Korektno i profesionalno sarađujemo. Privatno se ne družimo, jer smo dva različita sveta, ali trudim se da u vladi radimo timski. Ministar Dačić je puno uradio oko vizne liberalizacije, a policija danas, generalno, radi bolje nego ranije.