Putinov adut za “rat zvezda”

“Rusija je uspela da napravi superoružje kakvo nema niko na svetu”, rekao je predsednik Vladimir Putin, dodavši da će u narednom periodu biti postavljeni “novi tehnički kompleksi, sposobni da dostignu ciljeve na međukontinentalnoj dubini s hiperzvučnom brzinom i visokom tačnošću kao i s mogućnostima dubokih manevara kako u visinu, tako i po kursu. Rusija je u dugoj perspektivi osigurala sebi bezbednost. To je dokaz da je Rusija bila i ostala jedna od najvećih nuklearnih sila. To se nekima može sviđati ili ne, ali se na to mora računati.”

Reč je o praktično “neuhvatljivoj” raketi, nazvanoj “holod” (hladnoća, zima) šest puta bržoj od brzine zvuka koja može lako da “šeta”, da menja visinu i da ide levo i desno.

Predsednik Rusije izjavio je da je lično obavestio američkog predsednika o dostignućima ruskih vojnih stručnjaka i da novo superoružje nije usmereno protiv SAD, ali su vojni stručnjaci već konstatovali da uz postojanje takvih raketa američki “rat zvezda” nema nikakvog smisla.

Govoreći na proslavi Dana zaštitnika otadžbine (do pre desetak godina dana Sovjetske armije i flote), Putin je rekao da Rusija nema imperijalnih ambicija ni agresivnih ciljeva i nagovestio smernice svog delovanja u oblasti odbrane zemlje tokom svog sledećeg predsedničkog mandata (da će ga dobiti, niko ovde i ne sumnja).

“Mi nemamo nameru nikome da pretimo. Ali bojeva sposobnost armije i flote - najvažniji je faktor i neophodan uslov za nacionalnu bezbednost.”

Ruska vojska, poznato je, godinama tavori u veoma teškom stanju. Prošle godine govorilo se da je nebo iznad Moskve, koje se poslednjih decenija smatralo apsolutno zaštićenim, potpuno “izbušeno”, da je rusko oružje od koga su nekad drhtali i Istok i Zapad, zastarelo i, u poređenju s glavnim suparnikom, Amerikom, beskorisno. Posle raspada SSSR-a ogromne fabrike oružja privatizovane su i rasparčane, a atomsko gorivo moglo se naći maltene na pijaci. Oficiri sa malim platama, bez stanova, pokušavali su da zarade koju rublju kao nosači, taksisti, fizički radnici... I samo što su potencijalni suparnici odahnuli, uvereni da je sa Sovjetskim Savezom nestala i svaka mogućnost konkurencije, pojavljuje se senzacionalna vest o superoružju kakvo dugo neće moći da napravi nijedna zemlja na svetu.

Putin je obećao da će u narednom periodu posebna pažnja i sredstva biti posvećeni modernizaciji oružanih snaga, “među njima i onim od posebnog značaja, za sigurnu odbranu zemlje jer je to uslov koji određuje miran stvaralački život naroda”. A da nisu u pitanju prazne reči i puki predizborni marketing, govore i činjenice da je tokom prošle godine došlo do možda nedovoljnog, ali evidentnog poboljšanja situacije u ruskoj armiji. Pre svega, uvedena je, konačno, profesionalna vojska. U ovoj godini u 42. motornoj diviziji u Čečeniji kao i u 76. u Pskovu, služiće vojnici angažovani po ugovoru; iz Ukrajine je u Rusiju, po međudržavnom sporazumu, prebačeno 15 međukontinentalnih balističkih raketa “stilet”, od kojih, doduše, jedna nije ispravna, ali ostalih četrnaest mogu da ostanu na bojevom dežurstvu do 2030. godine; Vojnopomorska flota je prvi put u novijoj istoriji dobila najnoviji tip spasilačke podmornice, a ispituje se i najnovija atomska podmornica “Leopard”. Takođe, prvi put u novijoj istoriji, Rusija je dobila jednu vojnu bazu u inostranstvu - u Kirgiziji, a avijacija suvozemne vojske dobila je šest helikoptera Mi- 24 koji mogu da ratuju i danju i noću. Na Dalekom istoku su prvi put od 1991. godine obavljeni manevri uz učešće nekoliko vojnih okruga i flota... Uopšte uzev, kako bi rekli Rusi, “krenulo je uzbrdo”.

Govoreći o problemima u armiji, Putin je prvi put javno i glasno rekao da će njihovo rešavanje za državu predstavljati prioritet.

Naravno, odmah su se pojavila i pitanja - ako to nije predizborni marketing, hoće li Ministarstvo odbrane imati para za finansiranje projekta i, dodatno, želi li Putin ponovo da uđe u besmislenu trku sa svetom, tj. s Amerikom, u borbi za poziciju najjače zemlje na svetu?

Može li Rusija da dozvoli sebi ulaganje ogromnih sredstava u oružje u vreme kad je plata profesora univerziteta manja od sto dolara, a penzije oko dvadeset, pitanje je na koje nije lako odgovoriti. Ipak, akademik Leonid Tretjakov kaže: “Lako je Americi, ona ima samo dva suseda i to verna i odana prijatelja - Kanadu i Meksiko. S druge dve strane od mogućih agresora, arapskih zemalja, na primer, štite je dva okeana. A Rusija se nalazi u zoni nestabilnosti danas, kao i u poslednjih hiljadu godina. Tu konstantu ruske politike i sudbine treba razumeti i svesno prihvatiti. Rusija, jednostavno, mora da troši naoružanje mnogo više od drugih kako bi se branila, čak i onda kad joj neposredna opasnost ne preti. U takvoj situaciji, prirodno je uložiti maksimum da bi se zaštitila zemlja.”

A u Ministarstvu odbrane tvrde da imaju plan za razvoj oružanih snaga u predstojećih deset godina i da se svaki godišnji plan donosi kao deo tog desetogodišnjeg, da se vrlo ozbiljno razmišlja o budžetu za svaku godinu, ali se ta pitanja nalaze i nalaziće se u centru pažnje političkog rukovodstva zemlje.