Nema krize za parlamentarce

Širom Evropske unije nacionalne vlade smanjuju svoje budžete. Irska je plate u javnom sektoru smanjila za između pet i deset odsto. Grčka je nametnula smanjenje plata zaposlenih u državnoj administraciji za deset odsto. Španija pokušava da uštedi novac u visini od dva procenta bruto nacionalnog proizvoda. Nemačka je podigla granicu za odlazak u penziju. I tako dalje... A Evropski parlament? Evropski parlament istovremeno povećava svoj budžet za 6,5 odsto, odnosno za nekih 132 miliona evra. Ovakav korak institucije koja ne mora da se direktno opravdava poreskim obveznicima izazvao je bes ne samo u tradicionalno evroskeptičnim društvima kao što je Britanija, nego i među samim evropskim poslanicima. Britanija je tako najavila da će se odupreti zahtevu da se budžet Evropskog parlamenta poveća na rekordnih skoro 1,8 milijardi evra, istakavši da bi se ovim korakom „cena” jednog evropskog poslanika povećala na četiri puta više nego što košta jedan poslanik u Vestminsterskoj palati. Naime, ako ovakav budžet bude usvojen, troškovi za svakog evropskog poslanika iznosiće nešto manje od 2,4 miliona evra godišnje, dok poslanici britanskog parlamenta godišnje svoje poreske obveznike koštaju po oko 550.000 evra. Traženo povećanje uključuje plate za 177 novih radnika u sekretarijatu koje zahteva povećana uloga Parlamenta u skladu sa Lisabonskim sporazumom i koji će se pridružiti evrokratama kojih u Parlamentu ima već 6.000. Samo na nove birokrate, prema sadašnjim planovima, u prvoj polovini 2011. godine biće potrošeno pet miliona evra. U povećanje budžeta uračunato je i više od milion evra koji će biti potrošeni na zabavu poslanika. Traženim povećanjem budžeta za 2011. godinu krši se 22 godine staro obećanje Parlamenta da troškovi na poslanike nikada neće iznositi više od jedne petine ukupnog budžeta EU za administraciju. Povećanjem budžeta ovaj udeo povećava se na 20,46 odsto evropskog budžeta namenjenog administraciji. U izveštaju o smernicama budžeta za 2011. godinu, koji je napisala nemačka poslanica iz redova zelenih Helga Tripel, navodi se da ovo ograničenje uvedeno 1988. godine mora da se ukine jer je od 2006. godine Parlament imao troškove koji nisu mogli biti predviđeni 1988, kao što su direktni i indirektni troškovi vezani za novu ulogu ove institucije u skladu sa Lisabonskim sporazumom. Činjenica da je ovo povećanje budžeta traženo u trenutku kada se sve evropske privrede suočavaju sa posledicama svetske ekonomske krize i pokušavaju da smanje svoje troškove da se ne bi našle u situaciji poput Grčke, dodatno je razbesnela kritičare „rasipničke evropske administracije”. Takođe, britanska poslanica u Evropskom parlamentu i članica parlamentarnog komiteta za budžetsku kontrolu Marta Andreasen ocenila je da se radi o „licemerju”. „Evropske institucije propovedaju štednju za sve osim za sebe same. U ovim teškim finansijskim vremenima, od evropskih poreskih obveznika se očekuje da još dublje gurnu ruku u svoj džep kako bi finansirali taštinu, privatne automobile i gozbe”, navela je ona. Prema planovima, evropske partije će dobiti 83 miliona evra, a troškovi na informacije o radu poslanika će biti povećani na 80,5 miliona evra, uključujući skoro devet miliona evra na televizijski kanal Parlamenta. Za plate pomoćnog osoblja poslanika biće izdvojeno više od 13 miliona evra, a ova stavka na računu povećana je uprkos tome što su poslanici u prethodnom periodu bili primorani da u budžet vrate 3,3 miliona evra za koje je procenjeno da su neopravdano potrošeni. Povećanje budžeta predviđa više novca i za kontroverzne „braon koverte”, isplate u gotovini koje se daju grupama koje posećuju Parlament bez izdavanja ikakve priznanice. Za ove namene biće izdvojeno 29 miliona evra, za 5,1 milion više nego do sada. Za telekomunikacije i mobilni internet poslanika biće potrošeno pet miliona evra, a ukupni troškovi za informacione tehnologije Parlamenta iznosiće više od stotinu miliona evra. Negodovanje izaziva i odluka Parlamenta da uprkos kriznim vremenima nastavi sa grandioznim projektom „Kuća evropske istorije” koji košta više miliona evra. Paralelno sa zahtevima za povećanje budžeta Evropskog parlamenta vode se i pregovori o izmenama sadašnjeg budžeta za 2010. godinu koji predviđa zapošljavanje 150 novih radnika, što će koštati 13,4 miliona evra i povećanje plata evropskih parlamentaraca za po 1.500 evra, „kako bi im se pomoglo da izađu na kraj sa većim obimom posla dobijenim stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma”. Smatra se da su dve vodeće parlamentarne grupe, Evropska narodna partija i Evropski socijalisti i demokrate, razvodnile izveštaj o trošenju budžeta od 1,4 milijarde evra za 2008. koji je načinio belgijski poslanik Bart Staes izbacivši iz njega sve kritičke elemente, više od trideset pasusa u kojima se sekretarijat i lideri Parlamenta optužuju za loše upravljanje. Staes je u izveštaju zatražio nove i poboljšane unutrašnje mere za reviziju troškova, poboljšane kriterijume za zapošljavanje, kao i više transparentnosti u procesu trošenja novca. Takođe, zatražio je pojačani nadzor „parlamentarnog biroa” koji se sastoji od 20 članova uključujući predsednika Parlamenta i lidere poslaničkih grupa. Bitku za očuvanje izveštaja u originalnoj formi predvode jedan nemački liberalni poslanik, član evropskih konzervativaca i reformista iz Poljske i jedan danski poslanik ekstremne levice koji nameravaju da podnesu amandmane kojim bi izbačeni delovi bili vraćeni. Prema njihovim rečima, Parlament želi da usvoji izveštaj u sadašnjoj formi, jer bi u suprotnom „bilo raskrinkano licemerje” parlamentaraca, a pasusi izbrisani bez ikakve debate ukazivali su na odluke sa „ogromnim finansijskim posledicama za Parlament, za poreske obveznike”. Kako je trošeno u 2009. Budžet Evropskog parlamenta za 2009. godinu iznosio je 1,5 milijardi evra, od čega je 41 odsto potrošeno na plate i troškove oko 6.000 zaposlenih. Oko 25 odsto budžeta potrošeno je na plate i troškove poslanika, uključujući putovanja, plate pomoćnika i kancelarijske troškove. Na zgrade Parlamenta i njihovo održavanje, kupovinu i iznajmljivanje potrošeno je 13 odsto budžeta. Na informacione aktivnosti, kao što je pres služba, potrošeno je pet odsto budžeta, na informacione tehnologije i telekomunikacije šest odsto, a na aktivnosti političkih grupa još pet odsto budžeta.