30.05.
2024.
Japanac je uspeo da preživi tragediju na Titaniku, ali umesto sreće dobio je „malu smrt”
Čin Japanca koji je preživeo jednu od najvećim pomorskih tragedija svih vremena smatrana je velikom sramotom u njegovoj rodnoj zemlji.
Niko i ništa, to jest ja kao čitateljka NIN-a, sa svojih svega nekoliko redova o nekuvanju pasulja i ispijanju viskija, što se (osim za volanom) ne bi moglo smatrati nikakvim zlodelom, toliko sam ražestila kolumnistu svega i svačega g. Tirnanića da mi je u “odjecima”, paradoksalno, posvetio bezmalo čitavu kolumnu.
Mora da sam nečim gadno uvredila kolumnistu i humoristu, a jedino što iz njegovog odgovora mogu da razaberem jeste to što sam “tako ozbiljno” shvatila “jednu šalu”, a shvatila sam je ozbiljno jer uopšte nisam primetila njenu duhovitost - što uostalom u svom odgovoru priznaje i sam g. Tirnanić. Da bi izbegao prepisku s “njemu nepoznatom osobom” o insinuacijama i političkim porukama njegove kolumne, pribegao je ubitačno gospodstvenom, mužjačkom, kafanskom argumentu koji se zasniva na pretpostavci da se “mož’ biti”, pa još i “češće”, budim “u tuđem krevetu”.
Što se tiče GSS-a, jesam (još uvek) članica, pa sam poput mnogih drugih članica te stranke tokom četrnaest godina oguglala na svakojake zanimljive uvrede hrabrih muškarčina. Ali, ova vrsta vulgarnog “diskursa”, povrh svega na stranicama NIN-a, prevazilazi uobičajenu mantru o izdaji, lošem srpstvu, služenju Zapadu, pa i razmenu “malih šala” o pasulju i tašni o ramenu.
Jedino opravdanje koje mogu da izmislim za gospodina Tirnanića jeste moje iskreno ljudsko razumevanje za njegovu, kako sam kaže, višegodišnju apstinenciju. Citiraću ga: “Sažaljevam slučaj.”
Branka Dimitrijević
