Koga čeka zelenaška sačekuša

Bilo je tu i ranije priča za novine i posla za miliciju i pravosuđe, ali od početka prošle godine na svim krilima dužničko-poverilačkog sektora u Srbiji stanje se dramatizovalo. Dužnici se dave u mukama da dugove plate, poverioci u mukama da dugove naplate. I jedni i drugi pomoć traže na sve strane - legalne i nelegalne. Policija i pravosuđe sve češće se od onih koji bi u tim stvarima  trebalo da hapse i sude pretvaraju u one koji se hapse i kojima se sudi. U Požegi je tako početkom maja na 30 dana pritvoren zamenik javnog tužioca Časlav Maslarević pod sumnjom da je primio mito da jedan imovinsko-pravni (dužničko-poverilački) spor primeren građanskoj parnici prevede u krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Po zakonu, tužilac može da goni dužnika po službenoj dužnosti samo ukoliko se prethodno pred Privrednim sudom ustanovi da u njegovoj radnji postoje elementi krivičnog dela prevare, da je kupac u poslovni odnos sa prodavcem robe stupio s namerom da ga prevari.  KAKO DUGOVE NAPLAĆUJU ZELENAŠI: Na tržištu stanova u Beogradu totalni je haos. Oko trećine stanova, koji se nude na prodaju, finansirano je zelenaškim kreditima sa tako visokim kamatama da se pri sadašnjim cenama stanova otplata kredita ne može oposliti, ukoliko se stan uopšte proda, kaže za NIN dobro upućen izvor iz građevinskog sektora. „Evo, zvrje stanovi po Novom Beogradu, neprodati, prazni, ne znam čiji su, samo vidim oglase: prodaje se bez posrednika”, kaže Zlatko Nikolić iz Instituta za kriminološka istraživanja. „Krajem prošle i početkom ove godine grad nije davao dozvole za gradnju pa su mnogi zapali u velike probleme, naročito na skupo plaćenim lokacijama”, kaže za NIN sagovornik koji zna to znanje i još dodaje da se najveći novac opere preko gradnje i kupovine fudbalskih klubova, „do milion evra pere se kao od šale”. Ko ne misli da je prevelik rizik da ostane bez ičega, sad može da proba da dođe do jevtinog stana. Zanimljivo je da svi zelenaški krediti nisu autentično kriminalnog porekla, nego delom potiču i iz različitih podsticajnih državnih izvora. Pa i nekim zelenašima nad glavom visi državna hipoteka. U podjednakoj su panici i zelenaši i njihovi dužnici, a tek za kupce višestruko prodatih stanova - situacija se uobičajenim rečnikom opisati ne može. Po nekoliko suprotstavljenih strana istovremeno, na istoj zgradi, nastoje da zaštite svoj interes. Dužnik je s jedne strane obavezan većem broju „kreditora”, a sa druge strane većem broju kupaca. I svi koliko ih ima na zaštiti svojih interesa angažuju „ekipe” - tako uterivače dugova kolokvijalno naziva NIN-ov sagovornik koji ih poznaje „i u ruke i u rukave”. „Imaš po 3-4 ugovora na isti stan, onda se ekipe prepucavaju ko će da naplati”. Prevareni kupci stanova završavaju u zatvoru zajedno sa angažovanom ekipom. Zlatko Nikolić primećuje da je nekoliko takvih grupa u poslednje vreme uhapšeno, ali bi „bio zadovoljniji da ih je više”, a NIN-ov sagovornik iznutra tvrdi da su sve ovdašnje ekipe provaljene, „uglavnom se za naplatu dugova angažuju ekipe od preko, sad se iz Skandinavije angažuje ekipa, naših ljudi”. Pa kako se vrši naplata dugova? „Pa kako? Mangupski, kako se uvek vršila, oficijelno ne može da se završi”. NIN-ov upućeni sagovornik kivan je na zakon kojim je još početkom 90-ih uvedeno krivično delo iznude, pa se „svaki telefonski poziv dužniku smatra iznudom, a angažovanje ekipe za uterivanje dugova je krivično delo posebne vrste”. Ranije su se dugovi lakše naplaćivali, 100 posto, tvrdi on, a sad su „prevaranti osokoljeni, brani ih policija”. „Ukoliko sam zajmodavac zove dužnika koji je prekršio rok, svejedno da li je dogovoren pismeno ili usmeno, ja to ne smatram nekim prestupom. Ali, ako šaljete ove naopako ošišane, nabildovane i istetovirane, poruka je, čak da mu ništa i ne kažu, jasna, neverbalna: vidiš kakvi smo, znaš šta te čeka”, kaže Zlatko Nikolić. (Svako angažovanje nekog drugog za naplatu vlastitog potraživanja smatra se nedozvoljivim postupkom. „Svakog drugog, sem službenog organa”, kaže Nikolić. Ali i tu se dešavaju čuda. „Znam jednog koji je zamolio rođaka policajca da na 48 sati uhapsi njegovog dužnika. Uhapšeni su i policajac i rođak”, kaže NIN-ov iznutra informisani sagovornik. „Jeste. Ali policajac se u tom slučaju takođe posmatra kao da je uličar. Jer on tada ne nastupa kao ovlašćeno lice, niti mu je to službena dužnost. Znači običan policajac nema šta da traži sa mnom kao uzimaocem zajma od vas i da mi preti, jer je to isto kao da je došao onaj uterivač duga. Svako trgovanje uticajem ili pretnja uticajem nedopustivo je”, kaže Zlatko Nikolić.) I među uterivačima dugova, tvrdi NIN-ov informisani sagovornik, ima kvalifikovanih - to su bivši pripadnici specijalnih policija - i nekvalifikovanih „pa ima ljudi koji su nestali bez traga i glasa”, a oni opet dužnike dele na one koji prihvataju dugove, žele da vrate, ali nemaju i onda se pravi neka kombinacija i one koji su „baš bezobrazni i neće da plate, lažu, izmišljaju i tu do svega može da dođe: kidnapovanja na dva-tri dana, zadržavanja po vikendicama oko Beograda samo s mobilnim telefonom, paljenja automobila, paljenja stana, tuča. Sad su muke, nemaju koga da pozovu, para nemaju ni rođaci iz inostranstva”. Ko zajmi van banke? „Sve je to ozbiljniji svet, preduzetnici. Mlađi svet živi od roditelja, nesposoban je prilično, sve je to mekano, roditelji to maze-paze”. Ne fale ni žene. „Znam ženu koja se bavi gradnjom stanova. Našla je neke Britance da ih kupe, na elitnoj lokaciji, oni su je napustili, a ona se zadužila i sad... Bila je nekad neka dama, ali sada više nije”. Kockari i narkomani, navodno, zelenašima više nisu interesantni, jer „tu nema povratka novca, šta možeš, jedino da ga ubiješ”. „Sad počinju obračuni zbog velikog kapitala, biće sve suroviji. Počeće veliki igrači da se cepaju zbog tržišta, sad oni čekaju ove tajkune da im legnu na kičmu”, tvrdi NIN-ov informisani sagovornik. Zoran Nikolić na to kaže da je očigledno sve veći zelenaški novac u igri i da taj novac sitni potrošači ne zanimaju. „Pravi tajkun je sigurno imao više rezervnih kanala za isplivavanje, tako da će teško pasti na zelenaški novac. NJihov mentalni sklop je skoro isti, pa odlično znaju da preračunavaju šta je zelenašenje, šta nije, od koga se isplati uzimati, a kome davati. Mada me ne bi ni sasvim čudilo da do toga dođe, samo način uzimanja je tu dam-daš, u svakom slučaju tu će ravnopravnija igra da bude, pokeraška”. Ali NIN-ov iznutra informisani sagovornik podseća: „Neće uzeti? Hoće, svi oni misle da će da se spasu. A nije li Karić povukao nogu kad je prvi uzajmio od  Peconija?”. Jeste, ali tek pošto je izgubio svoje „rezervne kanale za isplivavanje”. Koje, recimo, upravo sada Mlađan Dinkić, nedovoljno ubedljivo argumentovano, obezbeđuje spasavajući Radoslava Veselinovića, vlasnika Galeb grupe i Veselina Jevrosimovića, vlasnika Komtrejda. KAKO DUGOVE NAPLAĆUJU FIRME: „Mojoj firmi druge firme duguju 250 miliona dinara. Nemoćno gledam kako jedan od mojih dužnika kupuje druge firme. Zakon o privatizaciji mu to ne zabranjuje. Čovek koji radi uvoz cigareta duguje nam sedam miliona dinara. Za držanje cigareta su potrebni specifični uslovi, pa je on na istoj adresi osnovao novu firmu. U toku postupka koji sam pokrenuo, on otvoreno kaže da je novu firmu osnovao zato što sam mu ja blokirao staru, a tužilac ipak zaključuje da tu nema elemenata prevare. Idite na privatnu tužbu, podučio me je. I otišao sam. Tužio sam tu novu firmu, a moj dužnik kaže da moje potraživanje nema nikakve veze sa njegovom novom, nego sa starom firmom”, kaže za NIN direktor i vlasnik jedne od najvećih špediterskih firmi u Beogradu. Ovakve postupke pred sudom fizička lica vrlo retko vode protiv drugih fizičkih lica, ne isplati im se, pa traže druge vansudske načine da se naplate, kaže za NIN advokat Dragan Veličković. Postupak se vodi pred Privrednim sudom i, mada se obično radi o lako dokazivoj stvari, zasnovanoj na pisanim dokazima, od trenutka podnošenja tužbe do presude u prvom stepenu prođe godinu dana. Onda se dužnik žali, pa se po toj žalbi u drugom stepenu odlučuje još godinu dana. „Tek tada dolazi najveći problem: izvršenje. Oko 95 odsto dužnika su nelikvidni, pa se pred poverioca postavlja pitanje da li uopšte da tuži dužnika. Jer, poverilac avansno plaća sve troškove suđenja, a naplaćuje se, u najboljem slučaju, tokom sledećih godinu dana, posle drugostepene presude. Za dužnika je najbolje da bude tužen. Dok spor traje, on kao firma nestaje, odlazi u stečaj ili likvidaciju, a vlasnik osniva drugu firmu”, objašnjava Veličković. „Šta će čoveku dve firme, molim vas, osim da vara? Ja imam ovu jednu firmu, jedva postižem, ne znam kad bih stigao da radim u još jednoj”, kaže već pomenuti vlasnik velike beogradske špediterske firme. On odlučno optužuje državu da dužnike podržava ili direktno ili nečinjenjem. „Kod nas samo miljenici vlasti mogu da ne plaćaju”, kaže on. „Evo čovek duguje carini 300 miliona dinara, a na suprugu je registrovao novo preduzeće. Kod nas firme ne plaćaju poreze i doprinose po 10 godina i onda se neki ministar udari u prsa i kaže da će on radnicima te firme da poveže staž - parama poreskih obveznika. Epohalno su sredili da radnici na sajtu PIO mogu da vide da li im poslodavac uplaćuje doprinose. Umesto da zaštiti radnike od takvih poslodavaca, država im tako pruža priliku da se do mile volje svađaju i tuku sa njima. Ministarka finansija, Diana Dragutinović, kaže da se i u Nemačkoj toleriše neplaćanje doprinosa. To je tačno, ali tamo postoje pravila koja važe za sve: daš bankarsku garanciju, obavežeš se do kog roka ćeš dug da platiš inače se bankarska garancija aktivira”. Mediji bi mogli da pritisnu vlast, veruje NIN-ov sagovornik, da obezbedi zakonske uslove da niko ne može nemilice da osniva firme bez dokaza da njegove ranije firme nikom ništa ne duguju. Ali i zakonske uslove da se dug, na primer, jedne Deltine firme može naplatiti blokadom svih drugih Deltinih firmi. „Kad bismo barem usvojili makedonsko rešenje, prema kome vlasnik firme koja je u stečaju ili u dužem vremenskom periodu blokirana ne može osnovati novu firmu, ali ni članovi njegovog domaćinstva”. U svakom slučaju, nekoliko nedelja istraživanja daje osnova za sledeću preporuku: vidite li nekoga da sponzoriše sve odreda, a naročito voli sport, u svakom slučaju pripazite da to ne radi i vašim parama. Upravo se u prethodnim pasusima insinuira na jednog takvog, vrlo poznatog Da je potreba za unovčavanjem nekretnina veća nego što bi se iz ovog sasvim skraćenog pregleda dalo zaključiti, svedoči i otvaranje portala www.dobos.rs na kome se zainteresovanim kupcima nude nekretnine nastale aktiviranjem hipoteka ili pokretne stvari vraćene iz lizinga. BAŠ PLEMENITA DRŽAVA Agencija za privredne registre (APR) ne može da odbije registraciju firme fizičkom licu, koje već ima firmu u stečaju ili dužoj blokadi. Jedini poverilac koji može da onemogući da hronični dužnik osniva koliko mu drago firmi je Poreska uprava. Po Zakonu, podnosilac zahteva za registraciju dužan je da popuni jedinstvenu registracionu prijavu, sa zakonom propisanim podacima, kao uslov za dobijanje PIB-a (poreski identifikacioni broj). Ta se prijava šalje Poreskoj upravi i ukoliko podnosilac zahteva ima neizmirenih obaveza  prema ovoj državnoj instituciji APR mu PIB ne izdaje. Nego ga upućuje da se direktno obrati Poreskoj upravi. Sud može da donese meru zabrane obavljanja delatnosti privrednom društvu, ali ne i fizičkom licu, kažu za NIN u Agenciji za privredne registre.