„Potapanje“ Luke

Krivična prijava koju je zbog nezakonitosti u postupku prodaje akcija Luke Beograd nedavno podneo Savet za borbu protiv korupcije, ponovo je otvorila pitanje sprege krupnog kapitala, kriminala i državnih institucija. Na nezakonitosti u postupku prodaje akcija Luke Beograd, Savet je upozorio i Vladu i javnost još u svom izveštaju objavljenom početkom 2008. godine. U međuvremenu, ovo telo prikupilo je nove dokaze koji, prema saznanjima NIN-a, potvrđuju ranije navode Saveta da je jedan od vodećih srpskih tajkuna, Milan Beko, 2005. godine uspeo da kupi preduzeće Luku Beograd daleko ispod njene tržišne vrednosti i to zahvaljujući direktnoj pomoći koju je imao od pojedinaca iz državnih institucija, koje su u tom postupku učestvovale. Novi dokazi do kojih je došao Savet za borbu protiv korupcije, nedavno su uz krivičnu prijavu protiv 17 osoba predati Višem tužilaštvu u Beogradu. U krivičnoj prijavi se navodi da su akcije Luke Beograd prodate preduzeću Worldfin po ceni od 9 evra, iako su osumnjičeni znali da prema proceni Instituta ekonomskih nauka, koja je rađena uoči prodaje, jedna akcija vredi približno 23 evra. Na taj način je, kako se navodi u krivičnoj prijavi, državi načinjena šteta od najmanje 21 milion evra. Prema saznanjima NIN-a, krivična prijava podneta je protiv Milana Beka kao „organizatora kriminalne grupe“. Kao članovi organizovane kriminalne grupe koji su Beku omogućili da kupovinom akcija Luke Beograd ostvari imovinsku korist, u krivičnoj prijavi se navode Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Vojislava Koštunice, zatim predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, kao i tadašnji čelnici Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Krivičnom prijavom obuhvaćeni su i članovi tadašnjeg rukovodstva Luke Beograd. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać i dalje ne želi da otkriva imena iz krivične prijave da bi se, kako kaže, izbegao pritisak na Tužilaštvo. Ipak, ona upozorava da će krivična prijava sa celokupnom dokumentacijom biti stavljena na uvid javnosti, ukoliko Tužilaštvo u razumnom roku ne bude reagovalo. Prema saznanjima NIN-a, u krivičnoj prijavi Saveta za borbu protiv korupcije se navodi da je firma Worldfin osnovana samo dva meseca pre prodaje akcija Luke Beograd i da pre ove transakcije nije obavila nijedan posao. U ponudi za preuzimanje njenih akcija nije bio priložen nijedan dokaz o poslovanju tog preduzeća. Takođe nisu ponuđeni dokazi o posedovanju bilo kakve imovine Worldfina, koji je sa osnivačkim kapitalom od svega 31.000 evra trebalo da kupi preduzeće vredno više desetina miliona evra. Iako je u jednoj izjavi za medije, pre mesec dana, Milan Beko rekao da je Luka kupljena u procesu koji je bio transparentan, te da su u tom postupku morala unapred da se deponuju sredstva kod Centralnog registra fonda, Savet za borbu protiv korupcije raspolaže drugačijim podacima. Naime, uz krivičnu prijavu Savet nudi dokaze da je Komisija za hartije od vrednosti, suprotno članu 78 Zakona o tržištu hartija od vrednosti, koji je bio na snazi u vreme preuzimanja akcija, odobrio ponudu Worldfina, a da to preduzeće prethodno nije deponovalo novčana sredstva u iznosu dovoljnom da se kupe akcije koje su predmet ponude, niti je obezbedilo bankarsku garanciju na svoje ime. Naime, bankarska garancija Hypo Alpe Adria banke nije glasila na ponudioca Worldfin, već na treće lice, na brokersku kuću MV – INVESTMENTS (čiji je većinski vlasnik Miodrag Kostić). „Kupac je bio, u stvari, jedna fantomska firma, bez kapitala, bez ijednog prethodnog posla, bez direktora i uprave. Znači, jedna firma bez posla, bez kapitala, bez novca je kupila akcije Luke Beograd po višestruko nižoj ceni“, kaže Verica Barać. U krivičnoj prijavi Saveta za borbu protiv korupcije, kako saznajemo, odgovornost za donošenje takvog rešenja, kojim je 9. 9.2005, kako se navodi, protivzakonito prihvaćena ponuda Worldfina za preuzimanje akcija Luke Beograd, pripisuje se predsedniku Komisije za hartije od vrednosti Milku Štimcu i članovima te Komisije - Dejanu Maliniću, Đorđu Jovanoviću i Dušanu Bajecu. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac tvrdi, međutim, za NIN, da je sve urađeno po zakonu. On dalje objašnjava da se po zakonu bankarska garancije daje firmi, ali je njen korisnik broker, odnosno korporativni agent ponuđača. Štimac navodi i da se bankarska garancija budućeg kupca nalazi na posebnom namenskom računu. „Kada prođe zakonski rok za preuzimanje, novac se prebacuje na račun akcionara, a akcije na depo-račun kupca. Ako bi se desilo da novac ne bude uplaćen akcionarima, na njihov prvi poziv aktivira se bankarska garancija”, kaže Štimac. Prema ekskluzivnim saznanjima NIN-a, Savet za borbu protiv korupcije je uz krivičnu prijavu Tužilaštvu dostavio i dokaz da je za procenu Instituta ekonomskih nauka po kojoj je vrednost akcije Luke Beograd bila 23, a ne 9 evra, znao i tadašnji ministar za privredu i privatizaciju, Predrag Bubalo. Prema navodima iz krivične prijave, tu procenu je Bubalu još pre donošenja odluke o prodaji Luke, doneo Miroljub Zarić, iz Udruženja akcionara, koje je imenovao tadašnji UO Luke Beograd. Kao dokaz, Tužilaštvu je predata izjava koju je Miroljub Zarić dao sudu oktobra 2008, a u kojoj se navodi da je na zakazani sastanak sa Predragom Bubalom, Zarić poneo procenu Instituta ekonomskih nauka, koju je prethodno dobio od tadašnje direktorke Luke, Miroslave Drobac. NJeno ime se takođe nalazi među 17 osoba protiv kojih je podneta krivična prijava. Predrag Bubalo, bivši ministar za privredu i privatizaciju, izbegao je da odgovori na naše direktno pitanje: da li je bio upoznat sa pravom vrednošću akcija Luke Beograd, čiju je procenu uradio Institut ekonomskih nauka? “Zna se ko se time bavio i ko je bio nadležan”, kratko je odgovorio bivši ministar. Iako prema navodima iz krivične prijave i člana 23. Zakona o Akcijskom fondu proizlazi da je kao ministar bio dužan da vrši nadzor nad zakonitošću rada tog fonda, koji je neposredno učestvovao u postupku preuzimanja akcija Luke Beograd, Bubalo sebe ne smatra odgovornim. Prikrivanje prave vrednosti akcija Luke Beograd, predmet je još jedne krivične prijave. Reč je o prijavi koju su još u septembru 2007. protiv članova Upravnog i Nadzornog odbora podneli mali akcionari Luke Beograd tvrdeći da su prevareni, jer su akcije prodate po daleko nižoj ceni od tržišne. Ni danas, dve i po godine kasnije, nema nikakvih informacija da je Tužilaštvo postupalo po toj prijavi. “Svakako da su nove krivične prijave ogroman korak napred u konačnom rešenju ovog slučaja. Verujem da će se priča o privatizaciji Luke Beograd raščistiti i da će biti dokazano da postoji sprega učesnika u ovom poslu, od ministara do nadležnih institucija kao što su Agencija za privatizaciju, Akcijski fond i Komisija za hartije od vrednosti”, kaže za NIN Miloš Milovanović, predsednik Kluba malih akcionara Luke Beograd. U krivičnoj prijavi Saveta za borbu protiv korupcije, među 17 osumnjičenih je i direktor Akcijskog fonda Aleksanadr Gračanac, koji se u međuvremenu oglasio saopštenjem u kome je negirao sve sumnje. Krivična prijava podneta je i protiv tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića i izvršnog direktora, Gorana Mrđe. Zanimljiv je i podatak da je Mrđa, slučajno ili ne, nakon prodaje Luke, otišao iz Agencije i postao član Upravnog odbora - Luke Beograd. Isti Mrđa je i član UO Večernjih novosti i to na predlog Milana Beka. U krivičnoj prijavi nalazi se i ime tadašnjeg predsednika Nadzornog odbora Luke Beograd, ekonomiste Danijela Cvjetićanina, jer ni on nije upozorio akcionare na činjenicu da je vrednost kapitala u tom trenutku bila znatno veća. Krivična prijava podignuta je i protiv Mirka Vasiljevića, dekana Pravnog fakulteta, kao i protiv drugih članova UO Luke. Interesantno je podsetiti da je profesor Vasiljević jedan od potpisnika studije koja je urađena po narudžbini kompanije Delta, a korišćena je kako bi se pobijalo rešenje Antimonopolske komisije, koja je utvrdila da je ta kompanija nakon kupovine C marketa postala monopolista. Verica Barać za NIN kaže da očekuje od Tužilaštva da procesuira ovaj slučaj kojim bi se, još jednom, ukazalo na to da u Srbiji postoji sprega između krupnog kapitala, političkih stranaka, odnosno državnih institucija i kriminala, na šta ukazuju i visoki državni zvaničnici, ali se uprkos tome, za takva krivična dela uopšte ne odgovora. Verica Barać, na kraju, kaže: „Kada tajkuni ili ti veoma zaštićeni bogataši nekoga tuže i smatraju da su neka njihova prava povređena, onda državne institucije veoma brzo reaguju. Pa je tako pre nekoliko meseci Milan Beko tužio mene zbog uvrede ili klevete u vezi sa izveštajem saveta o Luci i povodom te njegove privatne tužbe, za tri meseca je četiri puta zakazivano ročište. S druge strane, zanimljivo je da je pre više od dve godine više od 1.000 akcionara Luke Beograd Tužilaštvu podnelo krivičnu prijavu zato što ih je uprava Luke prevarila, a do sada državni organ u tom postupku nije učinio ni jednu jedinu radnju.“ Luka uzvraća udarac: krivična prijava protiv Verice Barać Luka Beograd već odavno traži zaštitu Suda zbog nesavesnog i zlonamernog ponašanja Saveta za borbu protiv korupcije. Naša tužba protiv Saveta je nadležnom Sudu podneta pre više od dve godine i u njoj Luka Beograd traži da se sa zvaničnog sajta Vlade Republike Srbije ukloni “Izveštaj o koncentraciji vlasništva kompanije Luka Beograd” koji je sačinio Savet. Do današnjeg dana, Sud po našoj tužbi nije odlučivao. O vrednosti pomenutog Izveštaja dovoljno govori činjenica da ni jedan nadležni državni organ nije našao elemente zbog kojih bi postupao po službenoj dužnosti, bez obzira na pritiske kojima su ih pojedinci iz Saveta javno izlagali. Izveštaj je sačinjen nestručno, sa dubokim nepoznavanjem prava i ekonomije, uz primetno odsustvo saradnje bilo kog državnog organa koji ima nadležnost da sprovodi istražne radnje. Upravo se na ovom Izveštaju baziraju krivične prijave za 17 lica, kako je javnosti saopšteno. Ovim povodom, a zbog grubog kršenja zakona, u postupku smo podnošenja krivične prijave zbog lažnog prijavljivanja protiv gospođe Barać i NN lica iz Saveta koji su u ovoj “privatnoj” akciji učestvovali. Kampanja koja se trenutno protiv nas vodi, možda ima za cilj da prikrije neku drugu aferu, ne znamo, ali sigurno je da se stvara raspoloženje koje nikada nije bilo gore za vlasnike kapitala srpskog porekla.