Desno skretanje

Istorija se nije ponovila: ovoga puta konzervativnoj Novoj demokratiji je, zaista, pošlo za rukom da trijumfuje na parlamentarnim izborima u Grčkoj. Jer, pre četiri godine sve se završilo kao u kakvoj komediji apsurda: pošto su konzervativci - prerano uvereni u svoju izbornu pobedu - bučno slavili čitavu noć, nacionalna izborna komisija je na kraju saopštila da je tesnom većinom od samo 70 hiljada glasova ipak pobedio socijalistički Pasok... Na izborima održanim u nedelju razlika je bila znatno veća i predsednik do sada vladajućeg Pasoka Jorgos Papandreu je to priznao samo nekoliko časova po zatvaranju birališta, mnogo pre nego što su prebrojani svi glasovi, i čestitao pobedu Konstantinu Karamanlisu...

Inače, zemlja koja se smatra kolevkom demokratije, jedna je od retkih u svetu u kojoj je glasanje (9,7 miliona birača) obavezno, a birači su sada odlučili da Nova demokratija u parlamentu (od 300 poslanika) ima komotnu većinu...

Grci su se, poput svih drugih balkanskih naroda, tokom svoje moderne političke istorije generacijama razvrstavali na desne i leve. I, međusobno sučeljavali, optuživali, sumnjičili... Tu podelu, uostalom, najbolje personifikuju dvojica lidera vodećih stranaka, koji potiču iz dve najpoznatije grčke političke dinastije: deda i otac Jorgosa Papandreua bili su slavni političari i predsednici vlade, dok je Konstantin Karamanlis sinovac poslednjeg premijera iz redova Nove demokratije. Sve, međutim, govori da su na ovim izborima - prvi put - tradicionalne podele na leve i desne, na pristalice socijalističke i konzervativne opcije u Grčkoj, izgubile svoj izvorni smisao. Uostalom, između političkih i izbornih programa dvojice lidera vodećih stranaka gotovo da i nije bilo nikakvih razlika: konzervativac je preuzeo dobar deo socijalističke retorike (socijalna sigurnost, nova radna mesta...), socijalista dobar deo konzervativne (privatizacija javnog sektora) recepture...

Presudnu ulogu na ovim izborima odigrali su, naravno, ekonomija i strah od neizvesne sutrašnjice. Grčka se u proteklih nekoliko godina razvijala brže od ostalih zemalja-članica EU, ali ne i dovoljno brzo da bi za kratko vreme mogla da se reši neugodnog ekonomskog nasleđa. To znači da i dalje važi za jednu od najsiromašnijih (ne računajući deset novih) zemalja članica EU, u kojoj seljaci negoduju tvrdeći da ne dobijaju obećanu pomoć, a sindikati prete štrajkovima jer smatraju da je životni standard zaposlenih sve više ugrožen... Sve, međutim, govori da će sa završetkom olimpijskih igara i skorim proširenjem EU Grčka biti suočena sa novim velikim ekonomskim nevoljama: hiljade trenutno angažovanih radnika na velikim infrastrukturnim i drugim objektima (atinski metro, stadioni...), koji se grade zbog olimpijade, ostaće bez posla. A stotine miliona evra iz fondova EU za podsticaj razvoja najsiromašnijih zemalja-članica otići će na drugu stranu...

Grčka, inače, uživa reputaciju zemlje u kojoj caruju korupcija, glomazna i neefikasna državna birokratija i državni monopoli u nekoliko ključnih sektora ekonomije, poput energetike ili telekomunikacija. To, naravno, plaši i odbija potencijalne strane investitore. Podaci, naime, ubedljivo dokazuju da je grčka nacionalna ekonomija sa naizgled zavidnim bruto-produktom od 190 milijardi evra u prošloj godini uspela da privuče svega 580 miliona evra stranih investicija, što je znatno manje od Mađarske, Slovačke ili nekih drugih novih članica EU. Manje čak i od Srbije...

Prema podacima međunarodne organizacije “Transparensi internacional”, Grčka se trenutno smatra šampionom EU po korupciji, i to po dva osnovna kriterijuma na osnovu kojih se vodi ova statistika: po učestalosti korupcionaških transakcija i visini suma koje su isplaćivane u ovakvim operacijama. Samo protekle godine čak tri vladina ministra bila su prinuđena da podnesu ostavke zbog sumnji da su bili upleteni u korupcionaške afere... Recimo, široko je rasprostranjeno uverenje da se u Grčkoj ne može dobiti posao u državnoj službi, upisati na univerzitet, dobiti stipendija ili započeti neki biznis ako se ne “podmaže” neki činovnik ili državni funkcioner...

Stoga je sasvim razumljivo što Grci obično vrlo dobro znaju ko od najmoćnijih biznismena, koja firma, koji sportski klub, pripada kojem i čijem lobiju... Tako se, na primer, veruje da su tzv. novi bogataši, poput Sokrata Kokalisa (elektronika, telekomunikacije, igre na sreću, oružje...), bliski pasokovcima, koji su im pomogli da razviju velike i unosne poslove. Dok su tzv. stari bogataši, brodovlasnici, bankari i ostali, poput vlasnika konzorcijuma “Lacis” (nafta, brodovi, banke...), bliski konzervativcima...

Stoga osnovna poruka u svim anketama u kojima su grčki poslovni ljudi tokom predizborne kampanje bili pozivani da kažu šta očekuju od nove vlade, glasi da se od novog premijera traži da smanji ulogu države u privredi i ohrabri strane investitore.

Javni sektor se mora temeljno reorganizovati i modernizovati, kažu grčki biznismeni. Tako se, recimo, prema rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, Grčka - zbog svoje komplikovane i preobimne regulative - smatra jednom od najmanje konkurentnih zemalja EU u pogledu stranih investicija.

“Stranim investitorima je teško da se snađu u takvom okruženju. Samo ako nova vlada uspe da pročisti javni sektor i značajnije smanji birokratiju, možemo se nadati boljitku”, kaže grčki biznismen DŽordž Satlas, koga pre neki dan citira najuglednija američka agencija specijalizovana za poslovne informacije “Blumberg”. Zato je sasvim razumljivo što je lider Nove demokratije Karamanlis još u toku predizborne kampanje najavio odlučniju privatizaciju javnog sektora ekonomije i obećavao da će smanjiti broj papira i vreme čekanja pred šalterima da bi se obezbedile sve neophodne dozvole za pokretanje novog biznisa u Grčkoj. Svi vladini činovnici koji nepotrebno odugovlače sa izdavanjem ovakvih dozvola biće strogo kažnjeni, obećao je Karamanlis...

Da ne zaostane za njim, lider Pasoka Papandreu je, takođe, obećavao da će - ako on pobedi - smanjiti broj ministrastava i skresati sadašnji nivo državne birokratije, prenoseći veliki deo sadašnjih nadležnosti vladinih činovnika na lokalne vlasti...

Sliku Grčke, koja je - naročito u sektoru ekonomije - nakon 22 godine u članstvu EU još daleko od savremenih evropskih tokova, najbolje ilustruju njeni privrednici. Dimitris Kuvastos, direktor jedne korporacije koja se bavi proizvodnjom električne energije iz alternativnih izvora, kaže da je njegovoj firmi bilo potrebno više od dve godine da obezbedi 18 različitih dozvola za izgradnju jednog malog pogona. Svakome ko želi da pokrene neku novu proizvodnju u Grčkoj potrebno je oko 40 dana da obezbedi neophodne dozvole za instaliranje nove opreme, i oko tri meseca za izgradnju nove industrijske hale, piše na zvaničnom sajtu Grčkog centra za investicije. Ali zato podaci koje navodi OECD dodaju da je u takav poduhvat u Grčkoj moguće krenuti tek pošto se prethodno obezbede odgovarajuće ekološke studije i dozvole, što obično traje oko - dve godine!

Po mišljenju Odiseja Kiriakopulosa, predsednika Grčke federacije industrijalaca, strane investitore odbija i to što država praktično poseduje a vlada neposredno kontroliše najveće firme u zemlji: sve javne službe, luke, nacionalnu avionsku kompaniju, PTT... Tako, na primer, nacionalna korporacija za elektroprivredu i preduzeće OTE kontrolišu oko 90 odsto tržišta u oblasti elektroprivrede i telekomunikacija, što praktično znači da u ovim sektorima gotovo da i nema nikakve konkurencije.

“Postoje i mnogi drugi sektori u kojima u Grčkoj i dan-danas nema prave konkurencije niti tržišta, jer ih je do sada kontrolisala vlada. Ja mislim da su svi političari to shvatili i da će nova vlada morati da prestane da se meša u biznis”, kaže Kiriakopulos.

Međutim, u kojoj meri će novi premijer Karamanlis zaista ispuniti svoja predizborna obećanja, pre svega u pogledu neophodne reforme (privatizacije, modernizacije...) javnog sektora ekonomije, ostaje tek da se vidi...

Uzgred, Grčka se - mereno standardima EU - smatra prezaduženom zemljom sa visokim procentom (9 odsto) nezaposlenih. Računa se, na primer, da je više od jedne četvrtine Grka mlađih od 25 godina trenutno bez posla. A ako i uspeju da nađu posao u državnoj službi, ili u nekoj od velikih firmi u zapuštenom javnom sektoru, njihova budućnost nije naročito ružičasta, zato što se tamo zarada i dalje određuje prema radnom stažu, a ne po učinku, efikasnosti ili kreativnosti...

Grčka je - naročito u nekoliko poslednjih godina - postala vrlo skupa zemlja, sa visokim porezima (pored ostalog i zbog olimpijade), mada Grci u proseku zarađuju znatno manje od drugih stanovnika EU. Karamanlis im je obećao smanjenje poreza, a od olimpijade će se čitava zemlja - svemu uprkos - verovatno ovajditi...

Ipak, olimpijada je posebna priča. Samo pet meseci uoči svečanog početka igara (13. avgusta), Atina i dalje liči na jedan veliki “mrsni grčki” - haotični vašar. Na olimpijskom stadionu i bazenu na kojem treba da se održe plivačka takmičenja krovovi još nisu postavljeni, staza za maraton nije popločana, olimpijsko selo u kojem treba du budu smešteni takmičari nije završeno... Veličanstvena sportska manifestacija koja je bila zamišljena kao povratak izvornim antičkim korenima, u autentičnom istorijskom ambijentu i okruženju nenadmašnih prirodnih lepota, uz dodatak neponovljivog šarma grčkih ljudi, mogla bi lako da se - zbog silnih obustava rada i političkih svađa u toku predizbornog nadmetanja - pretvori u veliki fijasko modernog doba...

“Priznajem da sam i ja dosta zabrinut zbog izvesnog zakašnjenja u izgradnji pojedinih objekata, i zbog nekih grešaka koje su se dogodile. Ali, sada nije vreme za tu vrstu kritike. Mi moramo čitavom svetu poslati poruku da će Grčka organizovati vrlo dobre i bezbedne olimpijske igre”, rekao je Karamanlis. U ovom slučaju naglasak je, naravno, bio na bezbednosti igara. Jer, računa se da će zbog onoga što se dogodilo 11. septembra 2001. u Americi i izražene atmosfere straha od terorizma u čitavom svetu, Grci morati da izdvoje najmanje 800 miliona dolara samo za obezbeđenje igara, što je svakako neplanirani ceh koji će njeni stanovnici otplaćivati još godinama...

Tokom 16 dana olimpijskih igara za bezbednost će se brinuti najmanje 40 hiljada specijalno obučavanih policajaca i vojnika. I pripadnici ostalih grčkih snaga bezbednosti, kompletan sastav policije i vojske, biće u povećanom stanju pripravnosti. Konačno, i snage NATO-a u regionu biće zamoljene da pomognu u ovoj operaciji: kontrolisaće se vazdušni prostor nad Grčkom, svi kopneni i morski putevi koji vode prema Grčkoj...

Policijski pukovnik Elefteris Ekonomu, glavni portparol grčke policije, saopštio je da su grčki organi bezbednosti, ipak, odbacili ponudu da u ovoj operaciji budu neposredno angažovani i strani policajci, što im je bilo ponuđeno. Izuzev nekoliko timova eksperata za borbu protiv terorizma, iz SAD i Izraela, koji će biti angažovani kao savetnici grčke policije, neće biti drugih stranih naoružanih policajaca u vreme olimpijade. “Strani policajci ne mogu nositi oružje u Grčkoj. NJihovo prisustvo bi ovde samo stvorilo konfuziju, umesto da pojača osećaj bezbednosti”, kaže predstavnik grčke policije, nastojeći da uveri javnost da je sve - pod kontrolom.

Uzgred, Grci su u toku opsežnih priprema za obezbeđenje olimpijskih igara uspostavili specijalne veze i sa nacionalnim policijama više drugih zemalja: Australije, Španije, Francuske, Nemačke, Rusije, Turske... Jer, cela zemlja zbog ovog događaja već živi u nekoj vrsti - vanrednog stanja.

Zato će tek od narednog septembra, kad se okonča olimpijada, novi premijer Konstantin Karamanlis i njegova vlada moći u pravom smislu reči da počnu da rade posao za koji su u nedelju dobili poverenje birača. Tek tada Grci će biti u prilici da zaista počnu da proveravaju da li su njihova predizborna očekivanja bila opravdana. Dotle, oni će - po svemu sudeći - privremeno potisnuti politiku u drugi plan i živeti samo za igre...