Slavni šegrt iz disko ere

Prva epizoda drame koju je stvorilo suđenje bivšem guverneru američke države Ilinois Rodu Blagojeviću, imala je neslavan epilog za one koji su najpoznatijeg političara srpskog porekla u SAD stavili na optuženičku klupu. Federalni sud u Čikagu nije prošle sedmice osudio Blagojevića (53) za korupciju, reketiranje, prevare s računima i druga krivična dela, pošto porota nije mogla da se usaglasi o njegovoj krivici. Milorad, kako mu je pravo ime, za sada može da bude spokojan. Od 24 tačaka optužnice, porota ga je proglasila krivim samo po jednoj tački – da je davao lažne izjave federalnim agentima. Dvanaestočlana porota po preostalim tačkama optužnice, uključujući i najozbiljniju – da je Blagojević pokušao da proda mesto u Senatu na kojem je ranije bio predsednik SAD Barak Obama, nije mogla da donese jednoglasnu odluku. „Govorio sam istinu od samog početka. Porota je danas ustanovila da nisam izneverio narod Ilinoisa“, rekao je Blagojević novinarima posle suđenja, dok je masa simpatizera ispred sudnice stajala u redu da se pozdravi s njim, uzvikujući „Volimo te“. Američka mreža Si-En-En prenela je da je za osudu Blagojevića nedostajao glas samo jedne porotnice. Porotnik Erik Sarnelo (21) rekao je da su njemu neke stvari bile potpuno očigledne, ali da dotična porotnica očigledno nije shvatila slučaj. Ista porotnica je, međutim, podigla ruku kada se porota, po američkoj praksi sačinjena od laika, izjašnjavala o tome da li je bivši guverner lagao agente FBI kada je govorio da nije vodio računa o tome ko mu daje novac za političku kampanju. Ta jedna tačka optužnice o kojoj se porota složila može Milorada da stavi iza rešetaka na pet godina i olakša mu budžet za 250.000 dolara. Toliko, naime, u SAD iznosi najveća kazna za davanje lažnih izjava. Posle neuspešnog pokušaja porote da donese presudu, tužilac je najavio da će zatražiti novo suđenje sa novom porotom. Sudija DŽejms Zajgel odredio je 26. avgust kao rok kada će ustanoviti način i vreme za novo suđenje. Uz Roda Blagojevića će se na optuženičkoj klupi ponovo naći i njegov brat Robert (54), biznismen iz Nešvila u državi Tenesi. Robert je tokom suđenja tvrdio da je njegov brat pokušao da ostvari korist tokom novog postavljenja u Senatu posle odlaska Obame, ali da je to što je činio bila čisto politička trgovina, ne i korupcija. Ostale tačke optužnice daleko su ozbiljnije od laganja federalnih agenata. U Americi je za prevaru i iznuđivanje novca zaprećena maksimalna kazna od 20 godina zatvora i novčana kazna od četvrt miliona dolara, dok za traženje mita sledi ista tolika novčana kazna i još 10 godina iza rešetaka. Osudili ga ili ne, Blagojević je dokazao da je u Americi zaista sve moguće. NJegovi roditelji su iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca došli u SAD 1947. godine. Devet godina kasnije dobili su sina Milorada. Najpre su živeli u NJujorku, a zatim se preselili u Čikago, najveći grad države Ilinois i, kako se često kaže, najveći srpski grad posle Beograda. Priča Miloradovog života bar u prvim epizodama nalik je tipičnoj gastarbajterskoj. Kao dete radio je na nezavidnim poslovima, poput čišćenja cipela i dostave pice, pomažući porodici da plati račune. Prao je sudove da bi obezbedio novac za školovanje. Po završetku studija prava zaposlio se kao advokat i počeo da popločava put ka ostvarenju američkog sna. Već 1996. godine dobio je mesto u američkom Kongresu, a kao ključni podupirač u začetku političke karijere Blagojevića pominje se njegov tast Ričard Mel, demokrata i dugogodišnji član gradske skupštine Čikaga. Kao kongresmen nije bio naročito aktivan i popularan. Međutim, baš ta uloga, kao i srpsko poreklo, pomoglo mu je da 1999. godine obavi za Vašington veoma važan posao. Poslat je u Beograd sa američkim sveštenikom i borcem za ljudska prava DŽesijem DŽeksonom da pregovara sa Slobodanom Miloševićem o oslobađanju zarobljenih američkih vojnika. Tri godine kasnije Blagojević je postigao najveći uspeh u svojoj političkoj karijeri – izabran je za guvernera Ilinoisa. Dolaskom našeg Milorada, demokrate su prvi put nakon čak 30 godina preuzele vlast od republikanaca u Ilinoisu. Funkciju guvernera uspeo je da zadrži i 2006. godine, posle novih izbora, s tim što ovaj put nije uspeo da izgura pun mandat. Blagojević je u decembru 2008. godine uhapšen u akciji američke federalne policije, na osnovu kompromitujućih snimaka FBI koji su ukazivali da je bilo korupcije u određivanju novog senatora iz Čikaga, a da iza nje ne stoji niko drugi do guverner srpskog porekla. Prema navodima tužioca Patrika Ficdžeralda, guverner Ilinoisa je praktično stavio znak „na prodaju” za upražnjeno mesto u Senatu. Neposredno posle hapšenja, Blagojevića je saslušao istražni sudija i on je uz kauciju od 4.500 dolara pušten na slobodu. Američki predsednik Obama pozvao ga je da podnese ostavku, ali Blagojević nije poslušao savet svog sugrađanina i stranačkog kolege. Novu godinu je Rod Blagojević dočekao kao guverner, ali je samo mesec dana kasnije Senat Ilinoisa izglasao njegovu smenu i u tome bio jednoglasan. I baš tu gde je Miloradova politička karijera završena, počela je nova etapa u njegovom životu koja će ga načiniti medijskom zvezdom, gotovo u rangu holivudskih glumaca. Blagojević je unajmio jednu PR agenciju za upravljanje kriznim situacijama i počeo intenzivnu medijsku kampanju u kojoj je isticao svoju nevinost. „Iskakao” je sa svih jutarnjih i večernjih emisija i televizija poput Foksa, En-Bi-Sija, Si-En-Ena i drugih. Deo strategije za upravljanje krizom je izvinjenje američkoj javnosti za počinjeno delo. Amerikanci su mnogo puta pokazivali spremnost da oproste pokajnicima. Primer je bivši predsednik SAD Bil Klinton koji je priznao javnosti da je imao seksualnu vezu sa Monikom Levinski, dok je ona bila zaposlena u Beloj kući. Građani SAD su mu zaista oprostili. I najpoznatiji golfer Tajger Vuds je rešio da iz krizne situacije, nakon varanja supruge, izađe tako što će priznati krivicu i izviniti se građanima SAD. Oproštaj građana, međutim, golfer i dalje čeka. Blagojević nije rešio da krene njihovim stopama. Možda zbog ubeđenja da nije kriv, ili zbog drugačije PR strategije koju je pripremio ili možda zato što izvinjenje čuva kao “poslednju kartu”. Umesto pokajanja Blago, kako ga američki mediji često zovu, krenuo je u ofanzivnu borbu protiv svih, koja je uključivala sva raspoloživa sredstva za makar jedan minut proveden na nekoj od američkih televizijskih mreža. U avgustu prošle godine obreo se na uličnoj žurci u Čikagu, gde se popeo na binu, uhvatio mikrofon u ruke i zapevao pesmu „Treat me Nice“ jednog od svojih omiljenih izvođača – Elvisa Prislija. Toliko se uživeo u nastup da je, u Elvisovom stilu, podigao kragnu i raskopčao belu košulju. Zapanjena masa je počela da podiže mobilne telefone i kamere i snima spektakl, koji je na sajtu „Jutjub“ već videlo nekoliko desetina hiljada ljudi. LJubav prema Elvisu pokazuje i frizurom koju nosi, a koja izaziva veliku pažnju i podsmeh novinara emisija i štampe tabloidnog tipa. NJegova frizura je bila povod reporteru web sajta i istoimene televizijske emisije TMZ da ga pojuri na aerodromu i upita koje proizvode za kosu koristi. Blagojević je svoju lepršavu frizuru, kopiju stila disko zvezda osamdesetih godina, objasnio time što je odrastao u disko eri. „U disko eri je četka bila produžetak ruke, pa su to zapravo navike od ranije“, rekao je Blagojević hvaleći se da vrlo često češlja svoju kosu. Imitacijom Elvisa nije se zaustavio u šokiranju javnosti. Početkom godine uključio se u “rijaliti šou” program “Slavni šegrt” u kojoj mag za nekretnine, američki milijarder Donald Tramp bira svoje buduće saradnike. Blagojević je bio četvrti učesnik šou programa koji je izleteo iz igre. „Život je pun uspona i padova, nekada pobeđujete nekada gubite. Pravi test koji pokazuje kakvi ste zaista je način na koji sa tim izlazite na kraj”, rekao je Blagojević pošto ga je Tramp otpustio. Ako je suditi po njegovoj devizi, onda će to kakav je čovek američka i srpska javnost videti tek kada se okonča sudski proces. Za sada će ime Milorada ukazivati na neslavnu karijeru potencijalnog šegrta Donalda Trampa i još manje slavnu karijeru političara srpskog porekla koji je bio na čelu jedne od ekonomski najmoćnijih američkih država.