Umesto katarze, etničko čišćenje

Zbog moje kritike Haškog suda, profesor Vojin Dimitrijević me proglašava za neprijatelja ove ustanove i čak se koristi latinskim, valjda da bi me podsetio na jezik optužnica. A moje napore da budem prijatelj međunarodne pravde smatra za odbijanje da se suočim s tim da su neke zločine “izvršili i Srbi”. Ne valjam, znači, ni kao “criticus curiae” niti kao “amicus iustitiae”. No nije li možda Dimitrijević kao dugogodišnji “amicus curiae” postao “hostis iustitiae”.

Ne znam zašto se Dimitrijeviću čini da sam ja jedan od onih koji smatraju da je Slobodan Milošević “zlo činio pre svega Srbima, a ne drugima, pa bi zato trebalo da mu se sudi”. Tačno je, međutim, da Dimitrijević smatra kako su zlo činili pre svega Srbi, a mnogo manje drugi. Zato s ravnodušnošću pristupa onoj svima poznatoj jednostranosti Haga, koji ne samo što mnogo ređe sudi nesrbima, već su oni nesrbi kojima sudi najčešće manjeg značaja.

Ali, ako mi je odavno poznato da Dimitrijević potcenjuje stradanja Srba van Srbije, sada vidim da su mu promakle i nevolje onih u Srbiji. Jedino Miloševićevo nedelo prema Srbima koga se mogao setiti je “onaj plac u Tolstojevoj”.

Vojin Dimitrijević zahteva da se ne izbegava “prava tema”: “na teritoriji bivše Jugoslavije počinjeni su gnusni zločini”. Ja bih, međutim, rekao da je Haški sud taj koji je promašio temu. Umesto da mu svi zločini budu podjednako gnusni, njemu su gnusniji oni ka kojima ga usmeri tužilaštvo, na koje ogroman uticaj vrše NATO zemlje.

Povodom nedavnih teških zločina nad Srbima i paljenja njihovih crkava na Kosovu, naši mediji su optužili glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte za saučesništvo u terorizmu, budući da nije podigla optužnice protiv vođa albanskih terorista, na primer Hašima Tačija i Agima Čekua. Blaga prema Albancima, ona je stroga prema Srbima. Profesore Dimitrijeviću, zar glavni tužilac ovim ne ohrabruje albanske ekstremiste?

Vi ste govorili kako će nam Haški sud doneti katarzu, moralno pročišćenje. A dobili smo etničko čišćenje. Nije isključeno da će kosovski Srbi uskoro postati bezgrešni jer ih neće biti. To možda liči na neku budističku legendu o putu ka nirvani, ali nikako na međunarodnu pravdu.

Blagi kritičari Haškog suda kao Dimitrijević, u stvari su njegove apologete. Oni obično kažu da je Hag, i pored izvesnih mana, ipak prvi korak. Doista je prvi korak, ali ne napred, ka međunarodnoj pravdi, već nazad, ka još većoj samovolji velikih sila.

Aristotelu se pripisuje čuvena rečenica “Prijatelj mi je Platon ali mi je više prijatelj istina.” (Amicus Plato sed magis amica veritas.) Moto Haškog suda mogao bi da bude: Amica veritas sed magis amicus NATO.

Aleksa Đilas