Oprezan evro-optimizam

Čuveni američki milijarder DŽordž Soroš nije prisustvovao konferenciji „Juromani“ u Beču (održana 18. i 19. januara), ali je baš u tome vreme dao intervju za nemački poslovni časopis „Handelsblat“ i upozorio na opasnosti od krize evra. Soroš je rekao da sadašnja kriza u zoni evra neće biti rešena samo odobravanjem kredita vladama članicama Evropske unije (EU), već davanjem još povoljnijih kredita svim privatnim bankama evrozone. To je potrebno jer su krediti i dalje skupi, ukupni oporavak ekonomija evrozone je spor, pa preti rizik od socijalnih nemira. Posledično, time je ugrožen opstanak evropske valute. Tako je Soroš, iz daljine, o krizi u evrozoni progovorio direktno, za razliku od optimizma kojim je bila obavijena zajednička evropska valuta u dvoranama bečkog hotela „Hilton“. Ovde se, naime, već desetak godina, krajem svakog januara, susreću evropski investitori i bankari na konferenciji „Juromani“ koju organizuje istoimeni britanski poslovni magazin. Skup je impresivan jer okuplja oko 1.000 učesnika kojima su jednako važni i „bilateralni“ poslovni susreti i dogovori koje sklapaju tokom održavanja konferencije. Ne zna se šta je važnije – da li ono što će se reći na brojnim panelima „Juromanija“ ili ono što se sazna „na marginama“ skupa. A kad je o evrokrizi reč, ne treba sumnjati u Sorošova upozorenja. Tim pre što ona dolaze sa američkog monetarnog tržišta koje je uspelo da za nepune dve godine oporavi dolar i da krizu, koja je najpre označena kao globalna, vrlo uspešno pretvori u evrokrizu. Sve to prate i relevantna istraživanja u kojima se dokazuje da je zajednička evropska valuta za 12 godina postojanja izgubila 22 odsto svoje vrednosti. Šta o krizi evra i posledicama slabljenja ove valute misle domaći i strani investitori, ekonomisti i bankari – pitali smo neke od učesnika konferencije „Juromani“. Opšta ocena je da nema mnogo razloga za zabrinutost - evro neće propasti. Ali, time još nisu rešeni centralni problemi EU zone: visoka potrošnja iz državnih budžeta, odnosno fiskalni deficiti. Drugim rečima, svi moraju da štede a ne samo Nemačka koja, kao najjača ekonomija, u zajednički EU budžet ulaže jednu petinu sredstava. Srpski biznismen Miodrag Kostić kaže za NIN da Evropa sporo rešava krizu koju ima u svojoj kući. „Bojim se kako će probleme rešiti Evropa, jer suviše polaže na transparentnost i demokratičnost. Ukoliko Evropa uskoro nešto ne reši u oblasti liderstva, odnosno opredeljivanja da je vlada u Briselu iznad vlada ostalih zemalja u EU, završiće kao i Jugoslavija – raspašće se“, izričit je Kostić. On podseća da je Amerika izazvala krizu, ali da se prva iz nje izvukla upravo zbog svog društveno-političkog uređenja i modela funkcionisanja: „Amerikanci su osvajačka nacija. Uspeli su prvi da se izvuku jer su prvi počeli da štampaju novac, prvi da pomažu svojoj privredi, prvi su nacionalizovali banke i danas vidite da zemlja koja nas je u sve ovo uvukla, jača svoju valutu, dok evropska valuta posrće. To je način funkcionisanja u Americi - problemi se odmah rešavaju. Evropa je spora u rešavanju kriza“, naglašava Kostić. Radovan Jelašić, bivši guverner Narodne banke Srbije a sada savetnik za jugoistočnu Evropu u odeljenju Unikredit banke u Beču, kaže za NIN da Evropa i nije tako spora u rešavanju problema. On tvrdi da se u ozbiljnim krugovima pitanje opstanka evra uopšte ne postavlja. „Sve zemlje imaju svoje probleme. Ali, ako pogledate odnos valuta, nije to do sada toliko loše urađeno. U velikoj meri je preterano pitanje oko održivosti i stabilnosti evra. Sigurno je da su potrebni novi rezovi. Evropska unija je već do sada donela nekoliko novih mera oko toga ko za koga garantuje i šta će biti sa budžetskim deficitima, ali je sigurno da će se ubuduće mnogo pomnije pratiti šta se preduzima da bi evro opet bio jedna uspešna priča“, kaže Jelašić. Optimizam u pogledu jačanja evra ima i Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG u Srbiji. On kaže za NIN da ukoliko evro ne bi opstao, više bi se izgubilo nego što bi se dobilo: „Do sada smo videli da su evropske zemlje bile usporenije u procesu donošenja odluka, kao odgovor na krizu koju smo imali. To je u neku ruku i prirodno jer se EU sastoji od većeg broja zemalja koje imaju različite probleme a time i različite prioritete. Ali, rešenje će se naći“, kaže Karamanolis. Na naše pitanje koliko su u pravu oni koji optužuju Grčku, Španiju, Irsku i Portugal za slabljenje evra, Karamanolis odgovara da je problem znatno složeniji: „Činjenica je da neke zemlje imaju veće probleme, ali glavna opasnost nisu te zemlje već usporenost u donošenju odluka, previše administriranja i birokratije, kao i konflikti oko toga šta je za koga prioritet“, smatra Karamanolis. Bankari moraju biti optimisti. Ekonomska i finansijska kriza upravo njih može najviše da ugrozi. Optimista je i Sava Dalbokov, član borda direktora banke Šparkase u Gracu (iz grupacije Erste banke), koji za NIN kaže da se situacija sa evrom konsoliduje na nivou EU, kao i u zemljama koje imaju probleme kao što su Grčka, Španija i Portugal: „Verujem da će se povećati okvir garancija, što znači da se stvara stabilnost. To je za region jugoistočne Evrope pozitivno jer se time stiče poverenje investitora. U tom regionu sve više se primećuju trend i zaokret ka poboljšanju. Verujem da će u 2011. godini biti više sredstava za investiranje u odnosu na 2010. i 2009. Nemačka privreda se veoma dobro oporavlja i taj uticaj će jugoistočni region osetiti za devet do 12 meseci“, prognozira Dalbokov. On ističe da ne treba očekivati „kreditni bum“, ali će svakako biti laganog oporavka. Pitanje je samo gde će se investirati i pod kojim uslovima, ali bezbednost evra nije ugrožena: „Važna je konsolidacija fiskalne i monetarne politike na nivou zemalja Evropske unije jer na toj strani do sada nije bilo dovoljno kontrole. Sada se i to jača, pa ne treba sumnjati u oporavak evra“, smatra Dalbokov. Da će zemlje EU morati i monetarno i fiskalno više da se ujedine upozorava i profesor Miroljub Labus. „Danas svi koriste fiskalne stimulanse, što znači da se države više zadužuju nego što bi smele. To će morati da se promeni. Na primer, ranije je za ulazak u evrozonu bilo potrebno da država ima najviše tri odsto fiskalnog deficita a danas se došlo do pet odsto deficita. Došlo je, dakle, do popuštanja u fiskalnoj oblasti i to je napravilo probleme. Ne sme biti potpuno nezavisnih fiskalnih vlasti u okviru evrozone, ali to je mukotrpan proces jer se time zadire u političku samostalnost država i to će se raditi korak po korak“, smatra Labus. Profesor Fakulteta za biznis i administraciju (FEFA) Mihajlo Crnobrnja podseća da se evro kao valuta koristi u 17 zemalja od 27 zemalja EU. „Sigurno je evro jedan od najvažnijih ostvarenih ciljeva EU i ambicija je da jednog dana svi koriste evro valutu, iako neki ne žele, kao Velika Britanija, na primer. Ali, osim zajedničke valute, drugo najvažnije ostvarenje u EU je zona slobodne trgovine i zajedničkog tržišta. To podržavaju i najveći skeptici, Englezi. Dakle, monetarna unija je najvažniji segment EU, ali nije krvotok EU“, kaže Crnobrnja. Kako se kriza evra odražava na Srbiju? Finansijski konsultant Nebojša Katić kaže da ne treba da nas previše brine sudbina evra. Slabljenje ove valute u odnosu na dolar i švajcarski franak nama ne znači mnogo. „Nas može samo da pogodi manji priliv kapitala ukoliko je evro u krizi, jer rizici se povećavaju. Što više kapitala bude u rizičnoj situaciji i što više bude straha u finansijskim sistemima, utoliko će i nama biti gore. Mnogo više me brine kako će se situacija odraziti na Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku jer se bojim da Srbiju ne zadesi regionalna kriza. Nama je važnije šta se dešava u našem okruženju nego, na primer, u Portugalu“, smatra Katić. I domaći i strani finansijski eksperti i biznismeni slažu se da će Nemačka i Francuska sigurno sve učiniti da se evro spasi. One će pomoći zemljama EU u krizi tako što će im se omogućiti relativno jeftino zaduživanje na tržištu kapitala ili između sebe. Uostalom, zemlje članice EU su u maju prošle godine zato i osnovale Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) koji može da emituje obveznice u vrednosti od 440 milijardi evra kako bi se pomoglo zemljama članicama koje imaju finansijske probleme. Međunarodne rejting agencije dale su najveće ocene ovom Fondu, koji bi trebalo da postoji do 2013. godine, do kada bi trebalo da se problemi saniraju. Za sudbinu evra i EU, dakle, u prvom redu, brine Nemačka. Ali, šta će Srbiji doneti kriza evra i jačanje dolara? Profesor Labus kaže da to znači da će za nas biti manje kapitala: „Mi smo veoma integrisani u zemlje EU. Oko 80 odsto srpskog izvoza ide u zemlje EU i to je vezano za evro. Osim toga, deo našeg duga je nominovan u evrima i tu nije problem, ali je deo duga u dolarima, što znači da će biti većih plaćanja ako dolar nastavi da se opravlja. Uostalom, naftu plaćamo u dolarima. Zato bi se možda moglo reći da ovo nije kriza evra već oporavak dolara. Jer, na startu evropske valute, pre desetak godina, dobijalo se 1,17 dolara za evro a danas se stiglo do 1,30 dolara za evro“, kaže Labus. Za region jugoistočne Evrope, a time i za Srbiju, najveći izazov i ove, kao i u nekoliko narednih godina, biće povratak na visoke stope raste. Poruka tradicionalne analize koju za bečki „Juromani“ svakog januara priprema Unikredit grupa, glasi: treba biti umereni optimista. Jer, iako je region jugoistočne Evrope manje rizičan nego najugroženije zemlje EU, ipak se u našem delu evropskog kontinenta može očekivati samo usporen rast. Đani Papa, novi direktor Unikredit banke za jugoistočnu Evropu, saopštio je procene da će prosečni privredni rast našeg regiona u 2011. godini iznositi 3,8 odsto, što je minimalno povećanje u odnosu na 2010. godinu u kojoj je prosečna stopa rasta iznosila 3,6 odsto. Za Srbiju su analitičari Unikredit grupe predvideli u 2011. godini rast bruto domaćeg proizvoda od 2,7 odsto, stopu inflacije od 7,5 i dodatni rast zaduživanja srpske države i privrede od 15,3 odsto. Prema tim procenama, krajem ove godine i početkom 2012. evro bi trebalo da vredi 117 dinara. Nema, dakle, sigurnije zemlje za evro od Srbije. Koliko god da se razvijena Evropa brine zbog pada svoje valute, kod nas će evro imati samo rast. Za to će se svi zdušno pobrinuti. Srpska privreda kroz monopole i rast cena, a srpska država kroz rast zaduživanja i galantnu javnu potrošnju, kako i dolikuje u predizbornoj 2011. godini.  Šest scenarija za evro Spekulisanju nema kraja, pa se nedavno u evropskim medijima pojavilo šest scenarija o mogućoj sudbini evra. Prvi scenario. Evrozona opstaje, ali bez najslabijih karika jer Grčka, Irska i Portugal, a možda i Španija, napuštaju evrozonu. Drugi scenario. Evrozona se deli na dva dela, na jaki sever kojem bi pripadali Nemačka, Austrija, Holandija, Estonija, Slovačka, Slovenija, Luksemburg i Finska, i na slabi jug: Francuska, Belgija, Italija, Španija, Grčka, Irska, Malta i Kipar. Tako bi se dobile dve valute – severni i južni evro, dok bi evro u današnjem smislu reči prestao da postoji. Treći scenario. Samo Nemačka napušta evrozonu i vraća marku, dok evro opstaje u drugim zemljama, ali slabi. Inače, prema anketi nemačkog časopisa „Bild“, za opstanak evra je 49 odsto Nemaca, a 41 odsto je protiv. Četvrti scenario. Evrozona se potpuno ukida, zemlje se vraćaju nacionalnim valutama. Kad već nema zajedničku fiskalnu politiku, onda EU može i bez zajedničke monete. Peti scenario. Evrozona se potpuno raspada, a uvodi se nova valuta, na primer, nemački evro, pošto bi tu novu zonu činile zemlje koje gravitiraju Nemačkoj (Austrija, Holandija, Danska, Češka i neke baltičke zemlje). Šesti scenario. Sve ostaje isto kao i do sada, Evropa uspeva da zajedničkim naporima spasi evro.