Dramatično menjanje komunikacije

Mobilnim telefonima razgovaramo gledajući se u oči, čitave kancelarije nosimo u kompjuterima pod miškom, bez mejlova, Fejsbuka i Tvitera više ne bismo ni znali da se družimo... i zbog svega toga mislimo da se tehnologija kreće napred koracima od sedam milja. Da li je tako? Pod utiskom medija i ulaska interneta u svaku delatnost našeg života samo nam se čini da tehnologija, odnosno tehnika, idu u skokovima. Zapravo nije tako jer suštinska tehnološka promena ipak zahteva vreme i to je period od nekih deset godina da jedan sistem u svakodnevnoj upotrebi zameni drugi, kažu stručnjaci. Gledajući u američko dvorište, gledamo zapravo u budućnost ali trenutno je i dalje top-tehnologija u telekomunikacijama današnjice pomenuta 3G mreža. To ne čudi jer upravo se ona s pravom može zvati revolucionarnom. Sa njom su stigli mobilni internet, video-pozivi i video-konferencije, mobilni TV i „video na zahtev“, telemedicina i lokalni servisi na ekranu mobilnog telefona kao što su meteorološki izveštaji, gužve u saobraćaju, pronalaženje neke lokacije ili (pozicije telefona) osobe. Sa sobom je donela veliki proboj interneta u „telefonsku“ komunikaciju. Mobilni aparat sada više ne služi za razgovaranje, čak ni za slanje digitalnih fotografija, već se njime gleda/šalje video i audio-materijal a odnedavno i bukvalno svakodnevno druži sa desetinama ljudi preko servisa kao što su pomenuti Fejsbuk i Tviter. Sam internet drastično se promenio u poslednjih nekoliko godina. To više nije zabran klinaca, asocijalnih tipova i kompjuterskih zaluđenika iz zamračenih sobičaka. Mobilne i širokopojasne mreže i pokretni računari, od laptopa i čitača elektronskih knjiga, do ajpeda i tableta, učinile su da se „na internetu“ bude svuda – lokalnim toponimima, govoreći od gradskog autobusa i klupe u beogradskom Tašmajdanskom parku do vikendice na Staroj planini. Koliko je internet u pokretu zanimljiv u jednoj malenoj i ne tako tehnološki naprednoj zemlji kao što je Srbija, pokazuje podatak da su ovdašnji telekomunikacioni operateri imali instant odziv stotina hiljada korisnika odmah po prošlogodišnjem uvođenju „interneta za poneti“ za prenosne kompjutere, ili odgovarajućeg dodatka protoka podataka na svoj aktuelni telefonski paket usluga. Širenjem mogućnosti dosezanja do korisnika menjala se i telekomunikaciona industrija, ali i sami igrači u njoj. Na megdan telefonskim operaterima izašli su „neki novi klinci“ iz Gugla ili Fejsbuka, i počeli da odnose milijarde dolara od reklamiranja. A koliko se para od reklama odliva na internet potvrdiće vam i svi urednici i menadžeri iz klasičnih medija – štampanih novina i knjiga. Sa uvezivanjem interneta i mobilnih telefona došlo je do još jedne dramatične promene u načinu komunikacije. Elektronska pošta proširila je, preko tzv. puš-mejla (push-mail, prosleđivanja na mobilni) svoje horizonte daleko van kancelarija i domova. Do juče povlastica vlasnika blekberi telefona, sada je komfor u kome preko Majkrosoft eksčejndž ili neke druge platforme mogu uživati korisnici svih marki telefona. Tako se sada pozivnica na svečanost, nacrt ugovora ili tabela kalkulacija može naći na vašem mobilnom trenutak pošto je stigla u elektronsko sanduče kod vašeg internet operatera. Opšta umreženost ojačala je i ulogu PDA (personal digital assistant) uređaja, tako da je sada daljinsko očitavanje bilo kakve vrste, od kretanja robe na kioscima i lokalima ili para u GPRS povezanim fiskalnim kasama prava sitnica. Stvar sa PDA spravicama se u Srbiji možda toliko ne vidi jer je ovde i dalje jeftinije poslati nekoga da očita nešto „peške“ nego upotrebljavati sofisticirani uređaj koji košta. Ali i ovde postoji nešto gde se krenulo barabar sa svetom. Radi se o m-pejmentu, tj. plaćanju preko mobilnih telefona. Ne radi se doduše o dugo najavljivanoj ali još u svetu nezaživeloj NFC (Near Field Communication) beskontaktnoj tehnologiji sa čipovima u telefonima, već se plaćanje vrši preko SIM kartice. Trenutno korisnici usluga četiri domaće banke mogu da sa svojih računa kuckanjem po mobilnom telefonu plate račune, naruče dokumente koje građanima izdaje država a u bliskoj budućnosti kupe robu i usluge na raznim prodajnim mestima, veb portalima, kioscima, autobusima, bioskopima... Potrebno je samo imati SIM karticu sa digitalnim sertifikatom i znati svoj pin kod da bi se banci mogao dati potpuno bezbedan šifrovan nalog za plaćanje. Pa, ako ste iz svega navedenog zaključili da je mobilni telefon spravica budućnosti, koja će zameniti sve druge, varate se. To će ipak biti „dobri stari televizor“, jer već danas vrhunski televizori koje azijske kompanije plasiraju na svojim tržištima donekle zamenjuju kućne kompjutere, video i muzičke uređaje. Za dve godine će to uraditi u potpunosti i imaćemo jedan televizor spolja povezan na internet a unutar domaćinstva na sve ostale digitalne aparate. Globalni scenario postoji, a ne nedostaje ni aktera. Svet samo čeka da na takvo tržište tv servera uđu sadašnji giganti iz branše kao što su Epl ili Del . U takvoj konstelaciji ne zvuči ni preterano neverovatno šuškanje u telekomunikacionim krugovima da Epl može da kupi japanski Soni i okrene novu blistavu stranicu dosadašnjeg briljantnog razvoja. Razvojem i probojem interneta i mobilnih komunikacija u svaku poru savremenog života pojačala se i opasnost od zloupotrebe tehnologije. Na prvobitne hakerske upade u tuđe sisteme i obaranje sajtova sada se gleda kao na klinački nestašluk, jer stvar se razvila od globalnih krađa para ili čak ljudskih identiteta, preko političke i industrijske špijunaže i ucena.