Brušenje za budućnost

Sve je počelo 1985. godine kada je glavni grad Grčke, Atina, bila prva Kulturna prestonica Evrope. Celu akciju pokrenula je nezaboravna glumica Melina Merkuri, koja je to učinila sa mesta ministarke za kulturu Grčke. Glavni grad Srbije ima šansu da 2020. godine bude AXIS MUNDI – centar sveta. Na pitanje zbog čega tek 2020, sledi jednostavan odgovor – odavno je određen raspored država koje će kandidovati svoje gradove, zaključno sa 2019. godinom. Neki će reći da je to samo mogućnost da Beograd opet bude onako važan kako je bio u vreme kada su njegov Bitef, Bemus i Fest, bili prestižni događaji u kulturi. A kultura je, reći će gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, navika da budemo zadovoljni samo najboljim. I još kaže: „Savremeni Beograd kao kulturna prestonica Evrope 2020. godine ima za cilj da kulturni kod svoje multikulturalnosti, otvorenosti i raznovrsnosti učita u razvoj evropske ideje, svetskog mira i razumevanja, a energiju kreativnih potencijala usmeri i oblikuje tako da stvori uslove razvoja dugoročne stvaralačke vitalnosti pojedinca i društva.“ Onaj profesionalni ljubitelj, graditelj i branitelj ovog grada, Duško Radović, dokazao je na milion načina kako se on voli i hrani. U jedan od najlakših spada ovaj. „Zagrlite svoju ženu. Zaboga, čoveče, stisnite je malo jače, kao nekad. Taakoo! Postajete Beograđanin. Ovde Beograđani ljube Beograđanke, ovde Beograđani ljube svoje gošće, ovde gosti ljube Beograđanke, ovde se svi ljube. Poljubac je ulaznica za Beograd. Da je tako svuda – sve bi bilo lepo i pametno!“ Šta znamo o Beogradu čija kandidatura za Kulturnu prestonicu Evrope 2020. treba da bude i zvanično prihvaćena? Recimo, nekoliko bizarnih podataka. Najviša nadmorska visina koja pripada ovom gradu je 628 metara na Kosmaju, najniža 71 metar u Grockoj. U njemu je izbrojano 22 trga i 52 parka, njegova najduža ulica ima 16 kilometara (nekadašnji Bulevar JNA), a najkraća je Mitrovićev prolaz na Vračaru od 27 metara. Iz istorije ovog grada biramo neke važne godine koje se moraju znati: Sedam hiljada godina pre nove ere, tu je bilo prvo neolitsko naselje. A u 91. godini nove ere, smešten je prvi rimski vojni logor pod nazivom Singidunum, i to je prvo zvanično ime Beograda. Kada su oko 630. godine Sloveni osvojili Singidunum, prošlo je više od dva veka da bi se pojavio prvi pisani pomen slovenskog imena Beograd. U sastavu Bugarske Beograd je bio 1230. godine, a prvi put dolazi pod srpsku vlast kada ga 1284. godine srpski kralj Dragutin dobija od Ugarske. Pod despotom Stefanom Lazarevićem, od 1403. on postaje prestonica srednjovekovne Srbije... I umesto daljeg listanja stranica njegove istorije, lepše je citirati jednu njegovu sugrađanku znanog imena, prezimena i porekla. Ona je Svetlana Velmar Janković: „Bio je Beograd i keltski, i rimski, i hunski, i avarski, i bugarski, i grčki, i turski, i mađarski, i austrijski i srpski – po nekoliko puta. Građen. Rušen. Pregrađivan. Preuređivan. Širio se i u razgranato civilno naselje i opet se ratnički povlačio među svoje uže zidove. Video je i paganske nalete, izdržao rimske legionare, preturio strahovite pokolje turske i osetio mač hrišćanske vojske. Video je seobu varvara i puštao niz drumove bogate karavane. Bio je pustoš i raskoš. Bio je rob i gospodar. Dva sveta na vetrometini najezda i uticaja.“ A godine 2006. na takmičenju za evropske gradove i regione budućnosti koje organizuje ugledni britanski časopis Finansial Times, proglašen je za Grad budućnosti južne Evrope. Ova nagrada se čita kao preporuka najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. Grad po meri održivosti, reći će za njega znalci. I dodaju da je veoma važna njegova rečna, posebno Dunavska orijentacija. Ova reka u Beogradu troši 82 kilometra, od svojih 2.888 kilometara. Sava je na ovom prostoru izmerena u dužini od 63,3 kilometra, a ono što se malo zna, glasi: kroz Beograd, u dužini od 30,7 kilometara, protiče Topčiderska reka. Da li ste znali da je prva vaterpolo utakmica u ovom gradu odigrana u leto 1924. godine usred Topčiderske reke na kojoj su za tu priliku napravljene ustave! Glavni idejni projekat programa kandidature Beograda nalazi se od prošle nedelje na sajtu www.beograd2020.com Tu se vidi da Beograd ima potencijal da bude lider regionalnog partnerstva u kulturi i konačno, da bude deo Evropske mreže. Formiran je i zanimljiv model partnerstva koji podrazumeva da u svakoj narednoj godini Beograd ima po jednog partnera na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou. Zasada, Pismo o namerama potpisano je sa Peruđom (Italija), Krfom (Grčka), Banjom Lukom (Republika Srpska), LJubljanom (Slovenija), Podgoricom (Crna Gora) i Viljnusom (Litvanija). Predsednik Organizacionog odbora i zamenik sekretara za kulturu Beograda, Aleksandar Peković, za NIN objašnjava: „U Briselu smo dobili podršku i od Evropske komisije za proširenje, čiji se stav takođe uzima u obzir. Do kraja 2011. Evropska komisija treba da završi rad i predlog nove odluke uputi Evropskom parlamentu i savetu. To telo će se prvi put sastati početkom 2012. da bi potom usvojilo odluku o novim pravilima učešća i o zemljama koje će dobiti ovu laskavu titulu.“ Kako je rastao Beograd? Ili, kako se smanjivao? Zanimljivo je da je 1688. godine Beograd imao 98.000 stanovnika. I 210 džamija! A godine 1824. imao je 5.000 stanovnika. I onda je rastao do 1.756. 433 stanovnika prema podacima iz 2009. U Beogradu deluje Kulturni centar GRAD, čiji je direktor Dejan Ubović. Govoreći o značaju ove nominacija, Ubović za NIN kaže: „Ova kandidatura Beograda je šansa za izvesne, korenite promene u kulturnoj politici, kao što su depolitizacija kulture na svim nivoima, reorganizacija nerazumno ogromnog aparata u javnom sektoru i konačna rekonstrukcija institucija od nacionalnog značaja. Kulturu moramo shvatiti kao faktor spoljne politike i kao jedan od osnovnih elemenata šireg ekonomskog razvoja. Slika današnjeg Beograda jeste specifično pozitivna s jedne strane, ali i kontradiktorna s druge. Tako imamo stalni rast broja turista u gradu koji drugi vide kao najživlji u široj regiji, a opet, imamo na više godina zatvorene institucije, te sistem koji je od kulture napravio kusur u političkoj trgovini. Dakle, Beograd 2020. treba shvatiti kao viziju razvoja koja po istoj važnosti uključuje i kulturnu baštinu i savremenu umetnost, i zgradu Opere, ali i nezavisne kulturne centre, i adekvatno predstavljanje Srbije u svetu, ali i kulturni turizam kao deo ekonomskog razvoja. Siguran sam da u Beogradu i Srbiji postoji dovoljan broj kreativnih ljudi koji mogu da ovu ideju pretoče u stvarnost. Prva i najvažnija poruka jeste ne to što će se desiti 2020. godine, već šta će nam ostati nakon toga.“ Za Marka Maršićevića, potpredsednika Organizacionog odbora i odbornika Liberalno-demokratske partije u Skupštini grada, Beograd ima potencijal da bude najzanimljiviji grad u ovom delu Evrope. Govoreći o daljem razvoju kulture Beograda, on ističe: „Beograd je kroz svoju dugu istoriju brusio svoj kosmopolitski duh, koji ni godine užasa i ratova u prethodnoj deceniji nisu uspeli da poremete. Važio je za najdinamičniju prestonicu između Beča i Atine, na trusnom području Balkana. Uvek je svojim magnetizmom privlačio ljude regiona i uvek im je pružao otvorena vrata bez obzira na to odakle su dolazili.“ Šta sledi Beogradu da radi narednih godina? Za ljude uključene u ovaj projekat to nije nepoznanica, ali u zemlji gde posle svakih novih izbora dolaze oni koji misle da sve počinje od njih, najvažniji zadatak će biti kontinuitet. Neprekidan rad da se održi stalna briga i da se bez zastoja radi na stvaranju uslova da kandidatura Beograda za Kulturnu prestonicu Evrope prođe tamo gde treba. I ulaganje u pojedine objekte, da bi se, tokom godine kulture, ta sredstva i vratila. Jer, iskustvo mnogih kulturnih prestonica Evrope govori da je ogromno ulaganje donelo i veliku posetu, da su dobri projekti privukli veliki broj turista. O sada pa nadalje, može se slobodno reći da Beograd trči svoju trku života, u kojoj će razvijati svest o zajedničkom, evropskom kulturnom prostoru. I da ne bude zabune - nije dovoljna samo ljubav prema Beogradu. Neophodno je razumevanje za one potrebe i ulaganja bez kojih ova velika igranka neće moći da počne. Ko su buduće prestonice kulture do 2019? 2011. Turku (Finska) i Talin (Estonija). 2012. Gimaraješ (Portugalija) i Maribor (Slovenija) 2013. Marselj (Francuska) i Košice (Slovačka) 2014. Umeo (Švedska) i Riga (Letonija) Od 2015. su određene samo države, a ne i gradovi: Belgija, Češka -2015. Španija, Poljska – 2016. Danska, Kipar – 2017. Holandija, Malta – 2018. Italija, Bugarska – 2019. Aleksandar Peković: projekat Beograd 2020. Loša smo saksija Osnovna ideja je bila da koncipiramo projekat kojim će Beograd ući u proces kandidature za Evropsku prestonicu kulture. Taj projekat je nastao kao rezultat analize višegodišnjeg procesa rada u ovoj oblasti sa jedne, i opsežne analize svih dosadašnjih prestonica kulture – a bilo ih je 43 – sa druge strane. Korišćena su brojna istraživanja i analize drugih gradova i njihova zajednička iskustva. Imajući u vidu činjenicu da do sada nismo imali dugoročnu strategiju razvoja Beograda u oblasti kulture, sa srednjoročnom i kratkoročnom dimenzijom, opredelili smo se upravo za takav projekat koji će uključiti sve aktere kulture na duži period i sa punim angažovanjem. On se odnosi na period od 10 godina sa 10 tematskih celina, u okviru kojih se stepenasto povezuju sve teme u oblasti kulture. Postoji jedna veoma važna dimenzija projekta Beograd 2020. Naši partneri, Turistička organizacija Beograda, odlučila se za slogan – Beograd, to su ljudi! Na tome od početka insistiramo, zato i ističemo da je ovaj projekat idealno sredstvo da pokažemo kako ćemo promeniti naš odnos prema kulturi u budućnosti, i to prema kulturi u najširem smislu. Poslednjih 20 godina je oko 20.000 ljudi sa diplomom univerziteta napustilo Beograd i Srbiju. Ova sredina je rasadnik talenata, ali nije dobra saksija. Znajući koliko se vrednih i uspešnih mladih ljudi nalazi van Beograda, odlučili smo da istrajemo u paralelnoj akciji „Beograd izvan Beograda“. A to znači da sve te sjajne mlade ljude okupimo oko ovog projekta. Oni su nam potrebni da bi se popravila ukupna atmosfera. Kandidatura Beograda za Evropsku prestonicu kulture dobar je povod za ukupnu motivaciju društva i angažovanje svih naših ljudi za pravu stvar. Naša deca, nažalost, ne rastu uz takve uzore, već ih sramota ovog društva svakodnevno napada sa naslovnih stranica.“