Zgrada koja zrači vedrinom

Naziv: Stambeno-poslovni objekat Takovska 5 Autor: Arh. Mihajlo Mitrović Izvođač: Neimar V Stambene zgrade čine izrazitu većinu u arhitektonskoj produkciji, a u njenim okvirima preovlađujući deo pripada individualnim zgradama, koje svojom funkcionalnom i gabaritnom raznolikošću pružaju arhitektima mogućnosti za skoro neograničene kreativne interpretacije. Na drugoj strani stambene i, neretko, stambeno-poslovne višespratnice su namenom i položajem predodređene za gradska područja i nose sobom mnoge prostorne i oblikovne uslove koje projektante stavljaju pred složene stvaralačke izazove. Otuda je u mnoštvu višespratnih stambenih zgrada izgrađenih širom sveta relativno (u odnosu na javne objekte) malo dela izvedenih zapaženom tvoračkom maštovitošću. Kod nas se, osobito posle Drugog svetskog rata, za razliku od sužene izgradnje porodičnih kuća, široko razvila gradnja velikih, slobodnih ili blokovski grupisanih stambenih zgrada i, takođe, objekata izgrađenih unutar postojećeg gradskog tkiva. I u našim uslovima kvalitet stambene arhitekture se raslojio na više nivoa vrednosne piramide sa vrhom od ostvarenja nevelikog broja izuzetnih graditelja. Već ranim delima iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Mihajlo Mitrović (1922) se pridružio krugu te naše arhitektonske elite. Otada je on, u dugom nizu godina, razvio svoju mnogostruku delatnost, koja je obuhvatala urbanističko planiranje, arhitektonsko projektovanje, veoma aktivan publicistički rad, a posebno osveženje uneo je u projektno delikatnu i izazovnu oblast stambene arhitekture ostvarivši niz dela antologijskog formata među kojima se u prvom redu ističe zgrada u Ulici braće Jugovića 14. I, evo nas, ovih dana, pred njegovom novom stambeno-poslovnom zgradom u Takovskoj ulici 5 na kojoj, već na prvi pogled, prepoznajemo Mitrovićev arhitektonski rukopis. Velika raznovrsnost okolnih objekata nije nametala autoru prilagođavanje sredini, pa je on sasvim umesno u sivi ton postojećeg urbanog miljea ukomponovao samosvojnu zgradu vedrog kolorističkog zračenja i živahne fasadne plastike. Oslonjena bokom na istočnog suseda, nova osmospratnica je na drugom boku nadvisila postojeću prizemnicu slobodnim kalkanom, pa je projektantu pripao zadatak da obradi dve sasvim različite, sa ulice sagledive, eksterijerne ravni. „Prazni“ kalkan autor je umesno samo oivičio širokom bojenom trakom i punu pažnju usmerio na ulični izgled. Tako je na zidnoj ravni pročelja, obloženoj fasadnim terakota pločicama, komponovao likovni prizor simetričnog prostiranja oko poprečno postavljene vertikalno naglašene ploče. Ova „kičmena“ okosnica dvostrano drži gabaritni korpus sazdan od prizemlja, dve spratne poslovne etaže, zatim četiri nivoa sa po dva jednaka trosobna stana i stepenasto povučenog završetka u formi dupleksa. Znalačkom artikulacijom fasadnih elemenata, koje čine dve vrste prozora, od kojih su veći natkriljeni originalnim brisolejima (u zaštitnoj i ornamentalnoj ulozi), zatim niše sa ogradama od mlečnog stakla, te horizontalne staklene ravni na dupleksima, autor je ostvario dopadljivu sliku primerenu stambenoj nameni. Dve poslovne etaže je, pak, razložno obradio drugačijim pristupom međusobno ih sjedinjujući velikom prozorskom površinom. Nad prizemljem, u kome se nalaze jedan lokal i ulazni pasaž, oformljen je muralni friz sa centralno isturenom figurom velike, prigušeno bele ptice u vajarskoj interpretaciji Miloša Šobajića. Mitrović je i ranije običavao da svoje građevine uspešno oplemeni aplikacijama drugih umetnika, ali nam se u ovom slučaju čini da skulptura, i motivom i brutalnom ekspresijom, odudara od optimistički intonirane pročeljne vizuelne predstave, pa i samog namenskog karaktera objekta. U isto vreme, projektant je brižljivo sačuvao, bar u jednom segmentu, duh mesta, ugrađujući u zid prizemlja bareljefe sa stare kuće. Obimnom opusu, jednom od najvećih i najznačajnijih u našoj arhitekturi, Mitrović je Takovskom 5 dodao vredno delo zapažene kreativne svežine.