Stolica

Ne možemo pobeći od svoje fiziologije koja nas prisiljava da klozet koristimo 2.500 puta godišnje, u proseku 6-8 puta dnevno, i da u njemu provedemo najmanje tri godine svog života. Ali, eliminatorni procesi nekad postaju problem života ili smrti. Kada se krajem prošle jeseni na Departmanu za gastroenterologiju Medicinskog fakulteta u Mineapolisu (Minesota, SAD) obreo V.C., 65-godišnji inženjer srpskog porekla, koji u SAD živi 35 godina, a u Beogradu svake godine provodi po tri nedelje - kao i proteklog februara doktoru Aleksu Koratsu (Alex Khoruts), bilo je jasno da pred sobom ima čoveka čiji izgledi za preživljavanje nisu naročito veliki. Prvi laboratorijski pregled pokazao je da se radi o skoro fatalnoj infekciji izazvanoj bakterijom Clostridium difficile koja je u telu napravila metabolički haos, povećala temperaturu, broj leukocita i vrednosti tzv. C- reaktivnog proteina. Posle kraćeg razmišljanja, doktor se odlučio na kolonoskopiju To je savršeno informativan, „haj-teh“ pregled unutrašnjosti debelog creva pomoću sonde na čijem se vrhu nalazi minijaturna ali moćna kamera. Sve što kamera snimi na svom putu odozdo nagore kroz debelo crevo, tj kolon, na monitoru se vidi kao na dlanu. Kamera je brzo registrovala suženje zbog koga instrument nije mogao dalje. Uzeti uzorak tkiva potvrdio je zapaljenje prouzrokovano bakterijom C. difficile. Svi doktori znaju da zli C. difficile nekad stvara gnezdo u kolonu, uništavajući već postojeći bakterijski i virusni ekosistem. Taj sistem je nezamislivo kompleksan i zbog toga gastroenterolozi o zadnjici govore kao o najvećem svetskom zoološkom vrtu. Ta menažerija broji na trilione jedinki, a stolicom (prosek 1.100 gr) biva delom eliminisana jedanput ili dva puta dnevno. Postoji samo nekoliko antibiotika koji mogu neutralisati C. difficile, ali to nije rešenje jer posle prekida antibiotske terapije zla bakterija oživljava i ponovo započinje svoj smrtonosni marš. Doktor je zatražio da se pozovu svi bliži članovi bolesnikove porodice. To nije bio poziv zarad poslednjeg susreta sa čovekom čiji se život gasio. Doktor je želeo da od nekog bliskog člana porodice uzme uzorak stolice, tj. fecesa, jer roditelji i njihova deca, po prirodi stvari, predstavljaju najbolje međusobne donore organa pa i stolice. U principu, svi mi u debelom crevu nosimo 80 odsto bakterijske flore koja je ista kao flora naših majki. Uzorak stolice pacijentovog sina, rođenog u SAD, temeljno je pregledan da bi se isključili sida i hepatitis, a onda je kolonoskopski sproveden do septičnog suženja u debelom crevu i tu usađen. Načinjena je fekalna transplantacija. Za samo 24 sata presađeni deo stolice napravio je pravo čudo. C. difficile je nokautiran, leukociti su pali na normalne vrednosti, temperatura je snižena, nije više bilo znakova infekcije, a bolest je volšebno nestala. Delirantni V.C. vraćen je u normalno mentalno stanje. Po proceni doktora Koratsa, mnogi seniori završavaju život zbog Clostridium- a, a da pri tom infekcija ostane neprepoznata. Fekalna transplantacija ne spada u nešto izuzetno i originalno. Prve transplantacije stolice napravljene su četvorici pacijenata još 1958. godine. Svi oni bili su zbog inficiranog kolona i neprekidnog višenedeljnog proliva jednom nogom u grobu. Ali, 48 sati posle transplantacije doživeli su senzacionalni oporavak. Iako je posle toga urađeno još 200 sporadičnih transplantacija, a rezultati publikovani u poznatim časopisima, postupak nije šire prihvaćen. Očigledno je bilo da „prljava tehnika lošeg mirisa “ retko koga privlači. Jedan od pionira fekalne transplantacije danas živi i radi u Australiji. To je doktor Tomaš Borodi (Thomas Borody). Do sada je napravio skoro dve hiljade transplantacija, ali je postao predmet šala i viceva naročito posle svojih nedavnih članaka koji se mogu naći u Journal of Clinical Gastroenterology, sveska 44, str. 354 i 551. Klinički ogledi, najavljeni za ovu godinu, verovatno će doprineti porastu poštovanja fekalne transplantacije i izjednačiti je s bilo kojom drugom. U medicinskim krugovima i u javnosti, o prvoj transplantaciji još uvek se govori šapatom, a o svim drugima s poštovanjem. Ipak, čini mi se da će u udžbenicima morati biti prepravljena poglavlja o stolici. Samo je pitanje vremena. Studenti će učiti o jeftinom prirodnom leku, doduše, neprijatnog mirisa, koji je posle mnogo hiljada godina zauzeo časno mesto u arsenalu dragocenih supstanci. Uostalom, Ciceron je tvrdio da „nešto što do neba smrdi, sigurno krči put da bi se bilo bliže bogovima“. (O fekalnoj transplantaciji (Fecal Transplant) ima više na Internetu, i u New Scientist, vol. 208, No 2791 i vol. 209, No 2796)