Petokraka na mestu ubistva đenerala

Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini ubijen je i odmah zakopan na Adi Ciganliji, na mestu gde je danas ružičnjak, iznad kojeg je zvezda petokraka, komunističko obeležje podignuto u vreme  vladavine Josipa Broza Tita. Egzekuciju, metkom u potiljak, izvršio je šef streljačkog voda Božidar Đorđević u noći između 16. i 17. juna 1946. godine - otkrio je najčuvaniju, decenijsku tajnu u svedočenju državnom tužilaštvu nekadašnji visoki pripadnik Ozne, sada 91-godišnjak. ”Devetoro osuđenika dovedeno je na Adu. Bile su iskopane rake. Svako je streljao po jednog metkom u potiljak. Niko nije davao otpor, samo je Mušicki (Kosta Mušicki, general Srpskog dobrovoljačkog korpusa) viknuo: ‘Živela Srbija’” ispričao je ovaj ključni svedok, potvrđeno je NIN-u u tužilaštvu. ”NJih devetorica bačeni su u raku i poliveni živim krečom. Bilo je naređeno da Dražin grob nema nikakav trag da se ne bi pravile ceremonije”, naveo je svedok. Da je reč o autentičnom svedoku, koji ne samo da je prisustvovao likvidacijama već i učestvovao u njima, tvrdi Aleksandar Čotrić, član Komisije za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića. On otkriva da je taj svedok naveo i da je Mihailović sa grupom streljanih bio zakopan u raci na Adi narednih osam meseci, a da su potom njihovi ostaci preneti na Veliko ratno ostrvo, na delu koji Dunav plavi, sa ciljem uklanjanja preostalih ostataka tela, kako bi kosti zauvek nestale. Ovaj poslanik Srpskog pokreta obnove najavljuje da će njegova stranka predložiti državnim organima podizanje spomenika Draži Mhailoviću na tom mestu, ali da neće zahtevati osvetnički čin - uklanjanje zvezde petokrake. Skupštini će takođe proslediti zahtev da se dan kada je Mihailović ubijen proglasi danom sećanja na sve žrtve komunizma u Srbiji, a ubijeno je, prema nekim procenama, najmanje 100. 000 njih od oktobra 1944. godine iz čisto ideoloških razloga. SPO će zatražiti od Skupštine usvajanje rezolucije o osudi zločina komunističkog režima, što je inače i preporuka parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2006. godine. Taj potez povukle su gotovo sve bivše komunističke zemlje jugoistočne Evrope. Ono na šta se još čeka je rehabilitacija đenerala. Tri godine od podnošenja zahteva i otvaranja sudskog procesa, presuda još nije doneta. Nakon nekoliko održanih ročišta, sve češće se govori o opstrukciji procesa. Predmet je trenutno pred Višim sudom, koji razmatra predlog SUBNOR-a o svedočenju njenih članova. Dok se SUBNOR oštro protivi rehabilitaciji, mnogi čekaju da nepravda konačno bude ispravljena, ubeđeni da najodlikovaniji srpski oficir u njenoj istoriji, može biti rehabilitovan odmah. Ne samo zbog činjenice da je takva odluka doneta u korist Slobodana Jovanovića, nekadašnjeg premijera vlade čiji ministar vojni je bio i sam Mihailović, već i zbog činjenice da je streljan pre isteka roka za žalbu, i konačno, zbog antifašističke borbe, činjenice da je za Zapad u to vreme etiketiran prvim gerilcom Evrope.