Era nakon velikog praska

Ko je i šta grafički dizajner danas - autor ili univerzalni vojnik? Pitanje je i slogan pod kojim se održava Međunarodna konferencija dizajnera u Beogradu, drugi put zaredom, do 26. marta u Dvorani kulturnog centra Beograda. Ovogodišnji događaj ima i simbolični podnaslov „Istorijske bitke“, te učesnici ovog projekta - budući dizajneri, imaju priliku da kroz predavanja, diskusije, radionice i izložbe renomiranih autora, dizajnera i teoretičara iz Srbije, regiona, Evrope i SAD, saznaju koje su to ključne tačke i prelomni trenuci u istoriji grafičkog dizajna. U dizajnu se dešavaju značajne promene. Nove tehnologije i mediji napravili su i novu revoluciju, pre svega u 3 D oblasti. Ali, kako za NIN kaže Isidora Nikolić, dizajnerka i profesorka na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, dizajner bi pre svega trebalo da bude ona osoba koja oblikuje i promišlja: „U zavisnosti od dizajnerovog opredeljenja, možemo govoriti samo o grafičkom dizajnu, ali i on se menja. Postoji i disciplina koja bi se mogla zvati prostornom grafikom, što znači da ona ne obuhvata samo ambalažu određenih proizvoda, već dizajnerske reakcije i rešenja za prostor. U tom smislu, u timu sa drugim arhitektima, dizajneri rade na oblikovanju prostora, izložbenih, životnih... Dizajn je tako postao jedan veoma širok pojam, koji podrazumeva mnogo kategorija, i gde se način razmišljanja i oblikovanja može primenjivati u različitim okvirima.“ Istorijskih bitaka, koje su vodili i grafički dizajn i dizajn uopšte, ima mnogo. Menjao se, prilagođavao se, i pokušavao da ostane jednostavan. Nije mu to uvek uspevalo. U poplavi na globalnom tržištu, izgubilo se mnogo toga, pre svega na jednostavnosti, ali, dizajneri dobrog vida, ruke i stila, uspevali su da prežive i da pojedini od njih ostanu dosledni sebi i svojim idejama. Među njima je svakako i Borut Vild, koji za NIN objašnjava koje su najznačajnije istorijske faze u razvoju i modulacijama dizajna: „Ne treba nikako smetnuti s uma da je dizajn proizvod modernog društva. Pre toga, bio je vrsta manufakture, ili nečega što se zvalo primenjena umetnost, koja se koristila za potrebe promocije, i dizajn se više poimao kao zanatska veština. Sa modernizacijom i industrijalizacijom dolazimo do masovne proizvodnje, i tu se uvodi pojam dizajna kakvog danas prepoznajemo. I grafički dizajn simultano nastaje sa modernizacijom zapadnog društva. On se razvija sve vreme paralelno sa industrijskim dizajnom, arhitekturom i drugim oblastima moderne, koja je bila vodeća ideologija i doktrina. Dizajn se menjao kroz jedan prirodni proces, i istovremeno je pratio promene društvenih i proizvodnih odnosa u svetu“, kaže Vild. Alatke grafičkih dizajnera pratile su promene i sa smenom najvažnijih epoha u dizajnu prilagođavale su se datom trenutku. Period Bauhausa, zatim švajcarski stil pedesetih i šezdesetih godina, razigravanje ideja sedamdesetih i konačna eksplozija grafičkog dizajna osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, najavili su novo digitalno doba u ovoj vizuelnoj umetnosti. „Došlo je do velikog praska grafičkog dizajna. Nastalo je jedno ogromno polje i sloboda neograničena za raznorazne eksperimente. Ali, usledile su političke i ekonomske krize, naročito na našim prostorima. Javila se izvesna praznina, a dizajn je postao konzervativniji, hladniji, promišljeniji, minimalniji, išao je na sigurno. Da je ostalo još mesta za eksperimentisanje, ko zna gde i kako bi se sve završilo“, priča Vild. A da bez istorije, i oslanjanja na nju, nema sadašnjosti i budućnosti u kreiranju, za NIN tvrdi i Mirko Ilić, dizajner svetske reputacije, koji već više od dve decenije uspešno radi u NJujorku u svom studiju: „Bilo ko da odluči danas da izmisli telefon, malo je zakasnio. Tako je i u našoj branši. Grafički dizajn se bazira na sredini i kulturi iz koje potiče, i naravno i na individualnosti umetnika, ili na nekoj stranoj kulturi i istoriji, zavisi od uticaja na samog autora, ali uvek se bazira na prošlosti. Osnova grafičkog dizajna je pismo - ono je prošlost. Vi ne možete danas da izmislite novo pismo. Grafički dizajner radi za publiku i potrošači moraju znati o čemu se radi“, kaže Ilić i dodaje: „Dizajna ima više neko ikada, ali to ne znači neminovno da je sve dobro što se radi. Pomama postoji, dizajn kultura je na nekom višem nivou, ljudi se oblače bolje, kupuju dizajniranu dobru odeću, cipele, satove, automobile, nameštaj. Sve što je dizajn doneo dobro, najčešće više i košta, i to je danas izuzetno dobar biznis.“ Na prvi pogled, naročito laicima, grafičko rešenje neke dobre naslovnice deluje kao nešto što se veoma lako pravi. Ali, tajna dobrog dizajna je u obrazovanju i informisanosti autora. A koliko su u svetu shvatili važnost pitanja obrazovanja dizajnera, najbolje pokazuje podatak sa fakulteta u Šangaju „New School“, na kome je katedra za grafički dizajn podeljena na čak 25 odseka. U istom tom svetu, naši mladi dizajneri dobijaju velika priznanja. Naime, u američkom Print magazinu, jednom od najstarijih na planeti, nedavno je u broju posvećenom novim vizuelnim umetnicima, među dizajnerima do 30 godina izabrano 20 najboljih za 2011. Jedan od njih je i Lazar Bodroža iz Beograda. „Tu vest, koja se zna u celom svetu, u srpskim medijima gotovo niko nije preneo. A da je taj mladić nekoga udario flašom po glavi u nekom `Velikom bratu`, to bi bilo na svim naslovnim stranama! A to što je Bodroža pametan i talentovan, to u Srbiji nikome ništa ne znači“, kaže Mirko Ilić i dodaje: „Ima mnogo talentovanih ljudi koji u sve većem broju napuštaju Srbiju, jer se njihov rad ne ceni. Oni u Srbiji smetaju netalentovanima. Znam barem jedno 10 do 20 mladih grafičkih dizajnera koji su u NJujork došli u proteklih nekoliko godina. Oni odlaze zato što im mediji u Srbiji ne daju prostora, koji je rezervisan za one koji lažu i kradu!“ Vratimo se odgovoru na pitanje sa početka teksta. Autora dizajnera svakako ima. Milton Glejzer, jedan od najvećih živih grafičkih dizajnera stare škole, proslavio se logom I Love NY polovinom sedamdesetih, predstavlja izrazitu autorsku figuru. On i dalje neguje crtež, ruku, autorski pristup u svemu što radi. Nasuprot njemu, mnogi dizajneri su univerzalni vojnici, uz pomoć savremene nove tehnologije, oni su izvršioci tuđih ideja i složenih odnosa: klijenti, proizvodnja, produkcija, marketing, prodaja. Bitka traje, ali žrtava nema - što je najvažnije. Ne mora sve imati snažnu poruku Pol Bakli, potpredsednik i izvršni kreativni direktor Pingvin grupe iz SAD Izložba Pingvin 75 (koja će u galeriji ArtGet trajati do 6. aprila) i Konferencija dizajnera bili su povod da u Beograd dođe i Pol Bakli, kreativni direktor čuvene izdavačke kuće Pingvin , koji u ekskluzivnom intervjuu za NIN kaže da je bilo neverovatno teško odlučiti koje će radove izabrati za ovu izložbu, kojom njegova kuća obeležava 75 godina od nastanka: Samo odlučivanje o tome koji će naslovi ući u izbor trajalo je više od mesec dana. Vodili smo po nekoliko kriterijuma. Pingvin iza sebe ima veliki broj dobrih knjiga, a želeo sam da prikažem novije radove, znači ništa starije od deset godina. Izbor je na kraju sveden na onaj čije korice izgledaju sjajno, a ujedno su sa njima povezane interesantne priče, pri čemu smo se trudili da iskombinujemo i autore i dizajnere, čitav mikrokosmos oba sveta - i izdavaštva i umetnosti. Šta je najatraktivnije i revolucionarno u dizajnu? „Revolucionarno“... to je prejaka reč i njeno značenje nije uvek pozitivno jer insistira na tome da mora biti učinjeno nešto potpuno novo, a ja sam zainteresovan za istraživanje prošlog kao i za otkrivanje novih oblika izražavanja. Dokle god je posmatrate otvorenih očiju i otvorenog uma, prošlost nas ume naučiti podjednako onoliko koliko i sadašnjost. Šta vas najviše privlači u radovima? Bilo da je nov ili stari, ono što me u radovima interesuje je prepoznatljiv, istinski glas. To je ono zbog čega je vaš autor Mirko Ilić veoma uspešan - njegov rad ima šta da kaže i to čini bez zadrške, neprestano se menjajući, kombinujući stilove, pri tom je inovativan - ljudi ne shvataju koliko je stravično teško tako iznova i iznova otkrivati samog sebe i veoma mali broj ljudi je u stanju da to čini. Takođe, mislim da je sasvim opravdano raditi jednostavno lepe radove i da ne mora sve imati snažnu poruku da bi bilo izvanredno. Ponekad je najbolje biti jednostavan, ponekad ne. Jabuka (Apple) je neverovatno jednostavna. Umetnici poput Marijane Bantjes i Stefana Sagmeistera rade fenomenalna kompleksna dela. Koje savete dajete studentima? Mislim da mnogi studenti gube iz vida činjenicu da je upravo kvalitet njihovog umeća ono što će ih otisnuti u uspešne karijere ili ih dovesti do stagnacije. Svi oni koji se nisu dovoljno uneli, nego gledaju šta njihovi dizajnerski idoli rade i onda pokušavaju da budu bolji od ljudi koji ih inspirišu kroz naporan rad i iskrenu kritiku nečijeg rada, propašće. Svi mi moramo stalno da guramo sami sebe, da rastemo - radite to uporno i pravi ljudi će to primetiti i pomoći će vam da se razvijate, a vi ćete zauzvrat jednog dana učiniti to isto za druge.