Okupljanje na virtuelnom trgu

Počelo je na agorama, kako su stari Grci nazivali gradske trgove. Iskazivanje nezadovoljstava, zahtevi za promene, borba za ljudska prava ali i jednostavno komuniciranje i danas se nastavljaju na „otvorenom“, na nekoj novoj vrsti „trgova“, samo što oni više nisu ograničeni fizičkim prostorom i nalaze se na društvenim mrežama, na internetu. U prilog značaju ove vrste društvenog aktivizma govori i organizovanje SHARE Conference u Beogradu koju je pokrenula State of Exit fondacija. Kroz forme nastupa, predavanja, radionica i izložbi koje će voditi predstavnici giganata kao što su Google, Harvard, MIT i marketinški magovi iz tima Baraka Obame, Dom omladine će od 7. do 9. aprila postati mesto na kojem će se pokrenuti pitanja dostupnosti i slobode informacija, ali i predstaviti novi kontekst digitalnog aktivizma. Govornici će u tom smislu razmatrati ulogu socijalnih, ekonomskih i političkih faktora u procesima društvenih promena. Koliko je internet postao prostor društvenog aktivizma govori svakako primer organizovanja protestanata u Tunisu i Egiptu, koji su se okupljanjem i razmenom informacija na Fejsbuku uspešno borili protiv represivnih režima u tim zemljama. A svoja iskustva aktivizma nastavili su istim putem da prenose „kolegama“ iz drugih zemalja Bliskog istoka. To se ispostavilo kao nova mogućnost, korak dalje u odnosu na ulogu interneta u političkom delovanju, koja je bila vidljiva tokom poslednjih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. Stručnjaci smatraju da su građansko novinarstvo i društvene mreže, posebno Fejsbuk, možda bili od presudnog značaja za pobedu Baraka Obame na ovim izborima. To je dalo za zadatak političkim partijama širom sveta da intenziviraju svoje aktivnosti na globalnoj mreži i gotovo da nema stranke u ovom trenutku koja nema „predstavništvo“ na internet-sajtovima ove vrste. I ne samo to, nego se pojavila i Piratska partija, koja predstavlja legitimne poslanike u Evropskom parlamentu i lidere proboja društvenih medija u vladine sektore. NJihove aktivnosti okrenute su kolektivnom cilju, borbi za ljudska prava i slobodu izražavanja. Predstavnici ove partije pišu blogove o političkim temama, načinima na koje se može kreirati društvena promena, građanskom angažovanju, transparentnosti vlade i slobodnom pristupu informacijama. U Srbiji je društveni aktivizam putem novih medija spontano počeo još tokom studentskih demonstracija devedesetih godina, koje su obeležile komunikacije mobilnim telefonima i mejlovima, kaže za NIN Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka. Radilo se, kako kaže, o „strateškom dodatku protesta“. „Danas se ova komunikacija vrši putem društvenih mreža na internetu i mislim da više nije reč o strateškom dodatku već o samoj strategiji. Novi mediji postaju sve interesantniji i političkim akterima i civilnim organizacijama. Sve stranke danas koje žele da dopru do mlađe publike u predizbornim kampanjama moraju da obrate pažnju na to“, naglašava Stojiljković. Prema njegovim rečima, sve što se u smislu okupljanja i dogovora pokreće na blogovima, Tviteru, Fejsbuku, dokaz je koliko je ova vrsta socijalnog umrežavanja dodatak naše egzistencije. Da društvene mreže nisu samo prostor za visoku politiku i revolucije, dokaz su i brojne aktivnosti civilnih organizacija. Jedan od primera jeste globalna mreža Mobileactive, čiji se rezultati ogledaju u uključivanju mobilnih tehnologija u domene zdravstva, političkog upravljanja i društvenog aktivizma. Povezivanjem ljudi ovim sredstvom komunikacije uspešno su rešeni mnogi slučajevi mobinga, nezgoda i nepravdi. U ovu kategoriju može se svrstati i udruženje za mapiranje kriznih događaja Standby Task Force, koje razvija indikatore za brzu lokalizaciju elementarnih nepogoda, čime se vrši preventiva u posledicama humanitarnih katastrofa. Ovom platformom omogućeno je da se ubrzo nakon što je zemljotres pogodio Haiti, stanovništvo brzo razmesti. Ključan faktor u ovom procesu predstavlja brza razmena informacija među stanovništvom na tim teritorijama. U polju novih medija nastale su i organizacije sa ciljem jačanja veze građanskog društva i vladinih sektora kao što je Electronic Frontier Foundation. Ona se bavi pravima ljudi da se izraze anonimno i kreiranjem video-blogova i priručnika koji pomažu virtuelnim identitetima da razumeju i odbrane svoja digitalna prava i zaštite svoju privatnost. Vojislav Rodić, direktor kompanije Inet i autor velikog broja tekstova o razvoju interneta, ističe za NIN da dostupnost sve većeg broja internet-servisa preko mobilnih uređaja doprinosi da se ljudi „odmaknu“ od računara i da se međusobno povezivanje sada obavlja ne samo u realnom vremenu već i u pokretu. Međutim, kuda će se neko pokrenuti zavisi od njega samog – „da li će prihvatiti poziv za raščišćavanje ruševina posle zemljotresa u Kraljevu ili će izaći na javni skup radi podrške ili osporavanja nekog društvenog projekta“. „Tehnologija je neutralna, karakter njene upotrebe je uvek u rukama onih koji je koriste. Ista tehnologija koja će demonstrantima omogućiti da se lako pregrupišu i zaobiđu policijsku blokadu će organima represije omogućiti da, korišćenjem geolokacijskih servisa, pronađu sve aktivne učesnike istog tog protesta“, objašnjava Rodić. Interesantan koncept svakako su i takozvani humani hakeri, koji su projektom „Face to Facebook“ izvršili misiju „oslobađanja“ ličnih podataka sa najveće društvene mreže. Kreatori ovog projekta Paolo Čirio (Paolo Cirio) i Alesandro Ludoviko (Alessandro Ludovico), koji su takođe učesnici SHARE Conference, zaključili su da je glavna motivacija za postavljanje fotografija na internet privlačenje novih ljudi i stvaranje veza. Oni su „ukrali“ milion Fejsbuk profila, potom su softverom za analizu likova odabrali i grupisali 250.000 profila, koji su postali deo socijalnog eksperimenta na sajtu za upoznavanje Lovelyfaces.com. „Naš rad medijski je propraćen u celom svetu. Uspeli smo da pomerimo ugao gledanja na Fejsbuk kao sigurno mesto na kojem mnogo ljudi objavljuje svoje lične podatke. Ne mogu da se setim da je i jedan ovakav rad u istoriji za samo nedelju dana uspeo da natera milione ljudi da razmisle i počnu da menjaju svoje navike i ponašanje – ističe Paolo Čirio za NIN uoči konferencije u Beogradu. Oba autora ovog projekta, međutim, objašnjavaju da oni nisu „hakeri“ u pravom smislu te reči, što podrazumeva osobu koja koristeći nove tehnologije vrši ilegalne radnje. Prema rečima Čirija, za ljude koji su zainteresovani za pozitivne promene u društvu, reč „haker“ podrazumeva osobu koja koristeći se tehnologijom donosi inovacije i razvoj u tehnološkom i društvenom smislu. „Internet je medij specifičan po tome što u tehničkom smislu inkorporira u sebe sve stare medije – štampu, radio i televiziju, uz dodatnu interakciju `korisnika` u realnom vremenu i sa mnogo više novih mogućnosti. Društveni aktivizam u ovom pogledu samim tim može doprineti inovativnijim rešenjima, naročito kada je reč o mogućnostima korišćenja potencijala horizontalne komunikacije na „mreži“, kao i o mogućnosti jednostavnog načina kreiranja i plasiranja sadržaja - napominje za NIN Alesandro Ludoviko koji će takođe držati predavanje u okviru SHARE Conference. Nasuprot ovom konceptu koji insistira da povećanoj vidljivosti uspostavljen je i TOR projekat koji za cilj ima da pokaže kako da na internetu korisnici ostanu potpuno anonimni. On se bavi kompjuterskom bezbednošću i pitanjem privatnosti na globalnoj mreži. Slobodan softver pomoću kojeg radi poseduje filtere bezbednosti koji sprečavaju sajtove da prate aktivnosti korisnika. NJime se služe novinari i nevladine organizacije kada komuniciraju sa disidentima ili stranim organizacijama, kao i američka policija pri nadziranju sajtova bez ostavljanja vladine IP adrese. Međutim, iako je društveni aktivizam na internetu sve prisutniji u svetu, stručnjaci smatraju da se on i ne razlikuje mnogo od aktivnosti koje su se i dosad vršile u „realnom“ svetu. Kažu, samo su malo drugačiji načini na koje sve funkcioniše. Tog mišljenja je i Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta. „Društvene mreže poslužile su, na primer, u Tunisu i Egiptu da samo ubrzaju komunikaciju među ljudima, ali su oni već znali koje su njihove potrebe i unapred su postavili zahteve. Ključno je, dakle, da društvene mreže ubrzavaju komunikaciju, ali nikako nisu promenile način funkcionisanja društvenih grupa“, ističe za NIN Marković. Prema njegovim rečima, internet je značajan jer je omogućio ljudima da se brzo povezuju. Svako ko ima dobar plan za određenu vrstu aktivizma, dakle, može da iskoristi društvene mreže za brže ostvarenje svojih ciljeva. „ Kao što je slučaj sa Fejsbuk protestima. Aktivisti se samo organizuju na ovoj mreži, ali se pravi razlozi i ciljevi protesta ne nalaze na njoj. Naime, promena ne dolazi samo od okupljanja ljudi na jednom mestu, već je potrebno i nešto više, a što ne zavisi od novih medija“, napominje Marković. On navodi da internet i aktivnosti koje se obavljaju na taj način imaju sve veći značaj i u Srbiji. Poenta aktivizma je da se dođe do određene promene, što je nemoguće ukoliko se ne uspostavi dijalog sa državnim institucijama. „U našoj zemlji ta veza, međutim, nije uspostavljena. I tu sve ideje padaju. Veći krivac u tom slučaju su državne institucije koje bi trebalo više da uzimaju u obzir inicijative građana. S druge strane, ima krivice i kod samih građanskih organizacija, jer se mnoge i ne trude da uspostave takvu vrstu kontakta sa nadležnima. Naše društvo nije dovoljno razvijeno u demokratskom smislu, pa se to reflektuje i na internetu, ocenjuje Marković. Autor projekta „Face to Facebook“ Paolo Čirio, takođe, smatra da je internet kao medij izuzetno demokratska pojava, koja omogućava da se ljudi informišu, ali i iskažu svoje mišljenje kao nikada ranije. Prema njegovoj oceni, ovaj novi medij veoma je pogodan za dalji društveni razvoj i ima sposobnosti da „od sveta napravi bolje mesto“. „Internet se može porediti sa javnim prostorom u društvenoj infrastrukturi, odnosno sa trgom u nekom gradu. Reč je o mestu na kojem ljudi mogu da se okupe, razgovaraju o tome kako da se organizuju i slično. Različiti aktivisti iz celog sveta mogu koristiti internet kao što u svojim gradovima koriste ulice, znajući gde su rizična mesta za političke aktivnosti. Takođe, to je i mesto na kojem ljudi mogu da saznaju mnogo više o alternativnim društvenim organizacijama – ističe Čirio. Očigledno je da je budućnost počela. Sve se dešava na internetu. Pojave iz svakodnevnog života paralelno deluju i u virtuelnom svetu. Sajtovi društvenih mreža, doduše, za sada služe za organizaciju i dogovor aktivista, dok se glavne aktivnosti još uvek odvijaju „uživo“, među ljudima, licem u lice. Pa ipak, novi mediji, bez sumnje, donose potpuno nove izazove, mogućnosti i slobode za aktivizam u društvenom i političkom životu. Ali i o granicama te slobode diskutovaće ovih dana internet-giganti, savremeni aktivisti, blogeri, hakeri, umetnici i muzičari u okviru prve Šer konferencije u regionu. Fejsbuk protest i u Beogradu Na Trgu Republike u Beogradu održan je prvi Fejsbuk protest, na kojem su se okupili „svi mladi i nezaposleni” preko Fejsbuk grupe „Omladina uzvraća udarac”. Ideja je bila da se „sa gorčinom obeleži 4. april, Dan studenata, odnosno mladih i nezaposlenih koji ustaju za svoja prava”. Iako je dolazak na protest na Fejsbuku potvrdilo više od 3.500 ljudi, na Trgu Republike pojavilo se svega stotinak njih. Okupljeni, međutim, nisu bili nezadovoljni jer, kako kažu, i u drugim zemljama je tako bilo na početku. Na stranici ove grupe dan uoči prvog skupa pojavilo i saopštenje u kojem se navodilo da protest neće služiti političkoj promociji, kao i da učesnici ne koriste obeležja političkih partija. „Hoćemo da stvorimo prostor za diskusiju i artikulaciju našeg nezadovoljstva, za organizovanje koje je nezavisno od korumpiranih institucija – za organizovanje bez kog ne možemo ni da sanjamo o društvu koje postoji za dobrobit svih, a ne pljačkaške elite“, pisalo je u saopštenju. Fejsbuk protesti, međutim, nisu novost u svetu, ali ni u zemljama regiona. Nezadovoljni funkcionisanjem vlasti, hiljade mladih okupljenih prethodno na najvećoj društvenoj mreži na internetu protestovalo je već nekoliko puta na ulicama Zagreba i Podgorice.