Trendseteri

Prošlog puta sam pisao o anglicizmima. Nisam mislio da će to biti tema i sada... ali dan-dva pošto sam prethodni tekst poslao redakciji, od kolege Bogdana Terzića stiže mi pismo. U njemu isečak iz „Politike“ od 17. marta, podnaslov koji glasi: „Nove trendseterke u Srbiji su domaće modne blogerke, devojke sa stilom koje u svoje onlajn dnevnike obično stavljaju sopstvene fotografije.“ Prof. Terzić komentariše: „Vidim da ću morati mnogo ozbiljnije da učim engleski da bih mogao da razumem srpske novine!“ Poslednjih meseci mnogo se govorilo o Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, povodom izveštaja Dika Martija. Tim povodom, čitalac Goran Kapetanović se pita: „Ako parlament na srpskom već znači skupština“, pita se on, „nije li onda izraz parlamentarna skupština pleonastičan?“ U stvari, mada iz definicija u našim rečnicima to nije lako zaključiti, parlament i skupština nisu sinonimi. Skupština se ne mora sastojati samo od izabranih predstavnika. Postojale su plemenske skupštine, u Atini je bila skupština svih građana, u srednjem veku skupštine plemića, razna udruženja drže godišnje skupštine. Parlament, naprotiv, sačinjavaju samo poslanici izabrani na parlamentarnim izborima, a može imati i gornji dom (nazvan i Senat, Dom lordova i tome slično). Druga je stvar što se u mnogim zemljama parlament označava imenom koje najčešće znači „skup, skupština“, a koje se onda upotrebljava i u međunarodnim odnosima. Tako Hrvati imaju svoj Sabor, Bugari Sobranje, Poljaci Sejm, Nemci Bundestag, Šveđani Riksdag - a mi Skupštinu. Zašto je pomenuto telo Saveta Evrope nazvano tako kako je nazvano (na engleskom Parliamentary Assembly, na francuskom Assemblee parlementaire i tako dalje – to će nam objasniti politikolozi, ali u svakom slučaju, mi ga moramo prevesti Parlamentarna skupština. Prof. Vladimir Vuković, anglista iz Šapca, smatra da nije dobro što Pravopis dopušta mešanje latinice i ćirilice u primerima kao x-zraci, C-dur, H-bomba. Neobrazovani čitalac, kaže on, mogao bi to pročitati kao „ha-zraci“, „es-dur“, „en‑bomba“. Latiničke skraćenice ne možemo potpuno isključiti: neophodne su nam za adrese na internetu, za hemijske elemente, za razlikovanje volta od vata, ili u skraćenici za „kvocijent inteligencije”. Ipak, trebalo bi bar preporučiti da se dvoazbučje izbegava tamo gde je to moguće, pisanjem iks zraci, Ce-dur (što je u Pravopisu dopušteno, vidi tačku 90a). Osnovni problem nije u pravilima, nego u onom „neobrazovanom čitaocu“. Od njega možemo tražiti bar da zna da se za muzičke note, kao i za kolone na šahovskoj tabli, upotrebljavaju samo prvih osam slova abecede, dakle da ne postoji nikakav „S“ dur. Profesor Vuković se obradovao kada je video da u rečniku novog Pravopisa piše „kertridž (pogrešno), treba kartridž (engl. cartridge)“. To „kertridž“ zaista je jedna idiotska greška, za jedinicu iz engleskog. Ne znamo čiji ju je nesrazmerno niski IQ lansirao kod nas, ali ko god bio, dobro je što ne prevodi romane, inače bismo čitali rečenice kao „ČErli pozva bErmena i reče mu: - Dupli mErtini za mene i mog pErtnera!“ Nažalost, pravopisi nisu bestseleri, a još manje „trendseteri“. Od onih silnih vlasnika radnji koje nude „tonere i kertridže“, hoće li makar jedan pogledati Pravopis, stranu 343, i reći: „Gle, natpis mi je pogrešan, moraću da ga ispravim“? Ako u to verujete, zaista ste optimista.