Neprofesionalno a ugledno

Veoma nas je iznenadio sadržaj i karakter teksta koji je prepun neproverenih i netačnih informacija i citata. Autor teksta nam je odranije, i ne samo po napisima iz NIN-a, poznat po svom neprofesionalnom, pristrasnom i neprijateljskom odnosu prema Mobtelu i BK Grupi. Ali nismo očekivali da će list kakav je NIN pred svoje čitaoce i pred javnost izaći sa tekstom koji vrvi od proizvoljnih i neproverenih informacija u stilu “rekla-kazala”.

Bez ijednog dokumenta, zasnivajući priču na izjavama sagovornika o čijem kredibilitetu bi se štošta moglo reći, Ruža Ćirković izvodi samo one zaključke koji imaju cilj da na iskrivljen način i u lošem svetlu prikažu većinskog vlasnika Mobtela. Ako se poštuje kodeks novinarske profesije normalno je da se čuju stavovi obe strane. Za tako nešto autor teksta, nažalost, nije imao interesovanje.

Čudno je da jedan tako ugledan analitičar propusti da iznese sledeće činjenice:

- Posle dvogodišnje selektivne i može se slobodno reći sramne primene Zakona o porezu na ekstraprofit evidentna je sva pogubnost ove “revolucionarne” mere. NJega se sada odriču i sami tvorci. Pre svih, bivši guverner a sadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić. On koji je uz pomoć sebi naklonjenih medija i novinara gromoglasno najavio naplatu 8,3 milijardi maraka mora da prizna da je naplaćeno samo oko 120 miliona i to 80 odsto od BK Grupe i porodice Karić. Bio je to zakon za jednog čoveka. Dogodilo se zatim ono na šta su razumni stručnjaci blagovremeno upozoravali, da će zbog pravne neutemeljenosti, selektivne primene i brojnih drugih manjkavosti, rešenja izdata po ovom zakonu biti u sudskom postupku ukinuta. To se i dogodilo, novac je morao biti vraćen a ceh su platili poreski obveznici.

- Naplata ekstraprofita Astra banci i njena likvidacija bili su samo maska za upad i pokušaj preuzimanja Mobtela, nakon čega je trebalo da usledi njegova prodaja prijateljima onih koji su celu ovu operaciju smislili i izveli. I to je bila samo prva u nizu sličnih “operacija”. Usledilo je neutemeljeno ukidanje više od dvadeset domaćih banaka među kojima i onih koje su gotovo stoleće predstavljale perjanice srpskog bankarstva. U vakuumu koji je nastao ugnjezdila se Nacionalna štedionica, nacionalna samo u nazivu, inače, ponovo, vlasništvo prijatelja onih koji su izveli pomenutu masovnu bankarsku likvidaciju.

- Autor vrlo detaljno govori o prethodnim komisijama vlade formiranim u vezi vlasništva Mobtela, o njihovim članovima i podobnosti pojedinih ali uz svu “analitičnost” ne pominje jednostavnu činjenicu - da su sve prethodne komisije Vlade Srbije potvrdile vlasničku strukturu kakva je navedena u osnivačkom ugovoru Kompanije. Ni verodostojne potvrde isporučioca opreme ugledne kompanije “Erikson”, iz kojih je jasno da je većinski osnivač ispunio klauzule ugovora i uložio kapital koji mu obezbeđuje 51 odsto vlasništva Kompanije autoru ne znače ništa. Ne uklapaju se u njen “analitički” pristup.

- Kalkulisanje međunarodnom arbitražom je jednostrani prikaz člana Ugovora o osnivanju kompanije kojom su oba osnivača, BK Trejd i JP PTT prihvatili međunarodnu arbitražu u Cirihu u svim slučajevima kada nije moguće razrešiti nesporazume dogovorom i konsenzusom. Prema tome, obe partnerske strane - osnivači imaju slobodnu mogućnost konsultovanja arbitraže u svim slučajevima kada se smatraju oštećenim. To su učinili pravni zastupnici većinskog vlasnika “Mobtela”. Znajući da je pravo na njihovoj strani, pokrenuli su spor pred međunarodnom arbitražom u Cirihu uz zahtev za privremenu meru prema kojoj niko neće moći da preduzima bilo kakve radnje prema “Mobtelu” do donošenja arbitražne odluke. Jasno je. Htela se međunarodna zaštita od ponovnih “revolucionarnih” ili možda bolje reći otimačkih namera onih koji misle da im je sve dozvoljeno i kroje zakone i primenjuju ih po vlastitim kriterijumima.

- Pozivamo autorku da u nekom od narednih tekstova odgovori na pitanja koja su srž “problema” kome je posvetila tolike redove: Kako je bilo moguće da se uspešna kompanija Mobtel, koja godišnje plaća u budžet Republike Srbije više milijardi dinara poreza, dovede u stanje blokade i zaustavi u svom tehnološkom i tržišnom razvoju? Kako je moguće da zbog samovoljnih odluka pojedinaca, pa bili oni guverneri, ministri i lideri stranaka, ova kompanija pretrpi štetu u iznosu od 800 miliona dolara? Ko je u “Mobtel”, u poslednje tri godine poslao ukupno 54 inspekcije, i da li je razlog tome domaćinsko poslovanje, jer je “Mobtel”, na primer, istovetne bazne stanice koje je kupio i “Telekom” plaćao po duplo i troduplo nižim cenama? Ko i u čije ime danas uzima sebi za pravo da poništava odluke najviših sudskih instanci ove zemlje preteći da će da preotme “Mobtel”? Da li su poreski obveznici ove zemlje dužni da plaćaju cehove nepromišljenih avantura i hirova svakog ministra koji misli da je apsolutna vlast? Ko će odgovarati za ogromnu štetu nanetu državi Srbiji koja zbog politikantskog odnosa pojedinaca stvara pravnu i političku nestabilnost zbog čega naša zemlja i dalje ostaje neprivlačna za strani kapital?

Zbog teksta “Konkurs za najopasnijeg čoveka”, koji nanosi štetu ugledu kompaniji “Mobtel” i njenim osnivačima, pravni zastupnici “Mobtela” podneće krivičnu prijavu protiv autora i glavnog i odgovornog urednika.

PR služba Mobtela