Medvedev i(li) Putin

Rusija bira predsednika tek u martu iduće godine, ali kao da je već počela predizborna kampanja. I to između dvojice najmoćnijih ljudi te zemlje: aktuelnog šefa države Dmitrija Medvedeva i njegovog prethodnika i sadašnjeg premijera Vladimira Putina. Obojica su ovih dana izjavili da ne isključuju svoje kandidature za mesto predsednika, što je izazvalo talas komentara o tome da li između njih dvojice postoje stvarni sukobi ili se opet radi o nekoj zakulisnoj mahinaciji. Predsednik gornjeg doma parlamenta, Sergej Mironov, izjavio je, početkom nedelje, da bi istovremeno učešće ove dvojice na izborima bilo „velika greška“ te da se nada da će se oni, kao „drugovi-istomišljenici“, dogovoriti i da će kandidat biti Putin. Sam Putin je pozvao članstvo svoje vladajuće partije Jedinstvena Rusija da se „ne uzbuđuje“ povodom predsedničkih izbora, već da se usredsredi na izbore za Dumu, najavljene za decembar. Ako moćna i sveprisutna Jedinstvena Rusija podrži svog šefa, ko će onda stati iza Medvedeva, pitaju se analitičari. Putin je mlađeg Medvedeva, koji uz to nema KGB-iskustvo, takoreći izmislio i omogućio mu pobedu na izborima za šefa države 2008. Iako su mnogi, posebno u inostranstvu, smatrali da će uglađeni pravnik biti samo marioneta u rukama svog nekadašnjeg šefa, ovaj je vrlo brzo pokazao ozbiljne ambicije i čak u javnosti počeo da dolazi u sukob sa Putinom. I dok su u početku to bile samo nijanse u oceni nekih unutrašnjopolitičkih odluka, dotle je odnedavno to postao čak otvoreni konflikt, koji je kulminirao Putinovom kritikom rezolucije Saveta bezbednosti UN o Libiji i naknadnim NATO-napadima, koje je on označio kao „srednjovekovni krstaški rat“. Medvedev je tu ocenu okarakterisao kao „neprimerenu“. Sada je zamerio vlastima da se nedovoljno bore protiv narkomanije, najgore bolesti ruskog društva – a to spada u sektor vlade, odnosno Putina. Svog nekadašnjeg mentora je naljutio i kada je od njega zahtevao da ministre povuče iz nadzornih odbora vodećih koncerna. Ovo se odmah protumačilo kao odlučnost Medvedeva da se uhvati u koštac za korupcijom i mitom, koji su bitan element funkcionisanja ruskog društva. Tim koracima svakako nije stekao simpatije u establišmentu, pa se sada očekuje razvoj situacije u kojem nijedno rešenje nije isključeno. Stiče se utisak da bi poslednju reč, po običaju, mogao imati Putin i sve ono šta on predstavlja.