Revolucionarni univerzitet

Za dve ili tri hiljade godina ljudska suština se nije radikalno promenila ali su se umnožili načini njenog ispoljavanja i razumevanja. Mitologija i istorija starog Rima pune su božanskih i ljudskih izuzetnosti, sudbina i čudesa koji su bili i ostali veliki motivi i povodi za brojne umetničke kreacije – u stihu i u prozi, u slici ili u kamenu i bronzi, u muzici i u igri, na pozorišnim daskama i na filmu. Bez obzira na izvesnost ili neizvesnost Šešeljevog, skorijeg ili kasnijeg, povratka u zemlju, radi se o izvanrednom događaju koji je prava retkost i u svetskim razmerama. Višegodišnji optuženik nemilosrdnog Haškog tribunala, sa kaznom ili bez nje, dojadio i tužiocima i odbrani (valjda sebi), pravi je presedan u sudskoj praksi zbog zahteva osnivača i finansijera tribunala da Šešelj mora biti „adekvatno“ zločinu, primerno kažnjen. To, prevedeno na jezik obične pameti znači da više nikad, doli u slučaju smrti, ne napusti kazamatske prostorije u bilo kojem mestu se zatvor nalazio. Ta specifičnost u primeru jedinog stvarnog radikalskog vojvode, čija su trpljenja ozbiljna ljudska patnja, daju njegovoj ličnosti oreol i značaj i paćenika i junaka mitskih dimenzija. Još kad se u obzir uzmu sadržaji i načini njegove političke borbe, postaje nam jasno što mnogi naši znatiželjnici raznih profila pokušavaju da predvide ili prognoziraju šta njegov povratak u Beograd znači na najširem planu aktuelne zbilje u Srbiji. Proroci su nepouzdani svedoci osobito kad pred slučajem Šešelja ne mogu ostati nepristrasni bilo da su mu „antipodi“ bilo privrženici. Analitičari „hladne glave“ nude više mogućih scenarija koje, možda, i Šešelj ima na pameti ali se kod ovakvih ličnosti malo šta može držati za izvesno. Ipak, ako se vrati i kad se vrati moramo znati da dolazi živ čovek s mnogim naslagama dugog tamnovanja, dakle, ne utvara, vampir od koga nam se diže kosa na glavi. Kontroverzna i konfliktna Šešeljeva ličnost sigurno je obogaćena mnogim saznanjima i proživljavanjima u naporima da dokaže svoju nevinost u krvavim bratoubilačkim ratovima na prostorima bivše SFRJ, što je moralo da utiče na pripitomljavanje njegove plahosti i prekosti sve u korist sistematskog i dubokog promišljanja prošlosti ali i naše današnje, bitno krizne, stvarnosti. To će, opet, za mnoge ljude, posebno za njegove političke protivnike biti pravi kamen kušnje u prepoznavanju vojvodine nove i nedovoljno poznate metodologije političke borbe. Bilo kako da se on bude ponašao nužno je, zbog znatno izmenjenih društvenih okolnosti i u svetu i u zemlji, pripremiti se za ozbiljne reakcije jer retko ko može pretpostaviti da će se Šešelj posvetiti samo proizvodnji pravno-političke literature. Šešeljevi oponenti nisu sigurni kako će ostatak režimu nenaklonjenih građana prihvatiti Šešeljev politički „kambek“, a posebno nisu sigurni šta će se desiti sa Srpskom naprednom strankom. Vladajuća koalicija mora snažiti svoje redove i biti spremna na veliki „lom“ jer je dugačak hitni radikalski spisak problema za čije je rešavanje vojvoda izuzetno zainteresovan. U svakom slučaju, biće mnogo posla, manje za Dačića a mnogo više za Tadića i Nikolića (u izgledu još čvršće približavanje), jer se vojvoda iz Haga vraća sa još jednim, „revolucionarnim univerzitetom“. Najsigurniji će biti građani koji su imuni na političku zarazu i mogu objektivnije da se opredeljuju na predstojećim izborima.