Datum za evropsku maturu

Mi smo uradili i radimo svoj deo posla, neka Evropa ispuni svoja obećanja, tako bi pojednostavljeno mogla da glasi platforma sa koje zvaničnici Srbije, predvođeni predsednikom Tadićem, u danima nakon što je general Mladić stigao u Hag, pokušavaju da nadoknade kašnjenja u evropskim integracijama. Profesionalni optimisti u Beogradu uvereni su da bi Srbija do kraja godine morala da dobije kandidaturu, koja je posle negativnog izveštaja haškog tužioca bila dovedena u pitanje, ali i datum početka pregovora sa EU. Taj datum bio bi ozbiljan pokazatelj da je Srbija maturirala na srednjoj evropskoj školi jer su, recimo, Makedonci dobili kandidaturu još 2005. godine kao vid nagrade zbog ohridskog kompromisa sa albanskim partijama, ali pregovore još nisu počeli. Ozbiljni i solidno obavešteni izvori u Beogradu veruju da bi Srbija mogla da ostvari oba cilja na putu ka Briselu, status kandidata i datum početka pregovora, ali upozoravaju da će posle Haga Beograd imati još samo jedan politički uslov – Kosovo i stotine tehničkih uslova od kojih nijedno nije presudno niti istorijski važno, ali je prilično nezgodno za zemlju kada uz svoje ime veže više tehničkih promašaja. Predsednik Tadić je posle susreta sa prvim čovekom EU Van Rompejom izjavio da je Srbija zatvorila jedno poglavlje svoje istorije hapšenjem Ratka Mladića i podsetio na to da Beograd na putu ka Briselu ima svoje “crvene linije” odnosno da ni na koji način neće pristati na posredno ili eksplicitno priznavanje kosovske nezavisnosti. “Danas EU možemo pogledati u oči i reći da smo uradili ono što je trebalo. Može li EU to isto da učini”, upitao je Tadić na predavanju u Centru za evropsku politiku. Herman van Rompej je istakao da je Srbija odstranila glavnu prepreku na evropskom putu i ocenio da je nužno ojačati demokratske ustanove u Srbiji, ojačati vladavinu zakona i pospešiti reformu pravosuđa kao ključne elemente”. U kosovskim pregovorima, koji kao glavnu dobru vest za sada nose da se uopšte vode, očekuje se da Srbija učini neke iskorake kao što je, recimo, priznavanje kosovskih dokumenata, kako bi diplomirala na predmetu regionalna stabilnost. Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ocenjuje da bi srpska javnost posle izručenja Mladića svaki novi zahtev iz Brisela možda dočekala sa ozbiljnim neraspoloženjem. Iz Brisela neće stići zahtevi za priznavanje Kosova, ali se od Srbije svakako očekuje da bude konstruktivna u kosovskim pregovorima koji bi za cilj mogli da imaju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Pored Kosova, Srbija ima pred sobom čitav niz tehničkih zadataka koje u suštini pokazuju u kojoj meri je naše društvo zrelo da postane deo EU. Pored korupcije, restitucije, pravosuđa, za Evropsku uniju je jednostavno nezamislivo da zemlja koja pretenduje da uskoro postane kandidat nijednom do sada nije predala završni račun za budžet, a Srbija bi tome mogla da bude fenomen u evropskim krugovima”. Srbija je napravili veliki korak ka evropskoj porodici kada je uhapsila Mladića, ali sama činjenica da je uhapšen kod rođaka sa istim prezimenom dok su nam predstavnici vlasti godinama govorili da nije u zemlji ili da nije živ, ostavlja veliku senku sumnje, kaže jedan zapadni ambasador, koji napominje da će Srbija dobiti zeleno svetlo, ali će još dugo biti na evropskim skenerima. Taj nepoznati posmatrač iz Brisela već ozbiljno nervira stotine srpskih službenika, jer posle svakog usvajanja nekog zakona sa evropske liste sledi serija dodatnih pitanja - da li ste osnovali regulatorno telo koje je predviđeno zakonom, zašto još niste izabrali nadzorni odbor tog tela, zašto kasni tromesečni ili godišnji izveštaj tog tela… Uvid u dokumente koji se odnose na evropske integracije dovoljan je da se zaključi kako se srpska politička elita deklarativno zaklela na evropsku vernost, ali neki niži slojevi administracija jednostavno nisu spremni da svakodnevno odgovaraju na desetine upita, zahteva od izvoza pšenice, preko kontrole leta, do nivoa kadmijuma u čokoladi. “Srpsko rukovodstvo sada pokušava da do kraja godine dobije ne samo kandidaturu nego i datum za početak pregovora, što je od ogromne važnosti. Tadićeva poseta Briselu, kao i neke druge inicijative, imaju za cilj da kapitalizuju hapšenje Mladića i da, možda, preduprede neke nove zahteve koji se tiču Kosova”, ocenjuje Todorić, koji nije siguran da bi vladajuća koalicija po drugi put mogla da pobedi na izborima na talasu evropskog entuzijazma. “Biće to značajan argument u kampanji, ali verujem da bi vest o nekoj značajnoj investiciji i otvaranju većeg broja radnih mesta donela više glasova od kandidature”. Jedan od krupnih koraka u ispunjavanju evropskih zahteva je svakako usvajanje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje je do sada bilo sabirno mesto svih ozbiljnih koruptivnih aktivnosti u Srbiji. Kada se u utorak 7. juna na dnevnom redu Skupštine našao taj predlog, Srbija je, verovatno, preskočila još jednu formalnu prepreku ka EU, ali ni opozicija, ni tela koja se bave korupcijom nisu ubeđena da će tim zakonom zaustaviti opšte političko-finansijsko podmićivanje. ‘’Taj zakon je napisan u skladu sa evropskim standardima, ali nisam nimalo uveren da postoji politička volja da se on sprovodi u Srbiji, jer nigde u Evropi ne postoji društvo u kom su političke stranke bukvalno okovale, po vertikali, čitavu zemlju. U Srbiji godinama nismo uspevali da ubedimo partije da ne može gradonačelnik istovremeno da bude poslanik, jer se time ruše temelji demokratskog društva, ali smo doživeli da vlada menja zakon o agenciji za borbu protiv korupcije kako bi nekim gradonačelnicima omogućila da ostanu u parlamentu. Tako i sada vidimo da se vodi borba protiv korupcije, ali se uglavnom seku pipci na nižim nivoima, ali se niko ne usuđuje da uđe u obračun sa korupcijom kao što je učinjeno u Hrvatskoj”, ocenjuje Vladimir Goati, predsednik “Transparentnosti Srbija”. Na pitanje da li će posle Mladićevog izručenja, Srbija ući u mirniju fazu saradnje sa Evropom, sagovornik NIN-a izražava bojazan da su sada sve lopte prebačene u naše dvorište i da više nemamo pravo ni na jedan izgovor. “Borba protiv korupcije će biti najteži evropski zadatak Srbije, to će biti naša ’via dolorosa’ i sigurno će nam biti potrebno pet do 10 godina da ispunimo zahteve koji se tiču borbe protiv korupcije”. Zahtev koji se nekako našao na meniju evropskih integracija je restitucija, a evropski sagovornici su posebno zabrinuti što iz Srbije još nije stigao ni nacrt zakona, niti im je neformalno saopšteno kako Beograd namerava da reši taj problem. Posle akcije u selu Lazarevo, Srbiji se upalilo zeleno svetlo, ali bi bilo sasvim pogrešno verovati kako na tom putu neće biti stalnih kontrola. Srbija je do početka juna ispunila više od polovine zadataka iz Akcionog plana, ali kada se bude odlučivalo o evropskoj zrelosti u Briselu ili svim važnijim evropskim metropolama, neće gledati na sve detalje, već na opšti utisak. Hapšenje Mladića je dovoljno za kandidaturu, konstruktivnost u kosovskim pregovorima će, možda, biti dovoljna za datum početka pregovora, uz ozbiljnu opasku da u nekim evropskim prestonicama raste raspoloženje da se na Beograd izvrši dodatni pritisak ka priznavanju Kosova. Ta kosovsko-evropska dilema će biti na ozbiljnoj proveri već na sledećem značajnom međunarodnom skupu na koji će biti pozvani zvaničnici iz Beograda i Prištine. Ali srpski političari i njihovi glasači će uskoro morati da izađu iz psihologije naturalne razmene u kojoj se daje neko za nešto, prošlost za budućnost ili kako sve netalentovani govornici opisuju savremenu politiku. I da uđu u period dosadne, predvidljive i lako proverljive politike u kojoj nikakav marketing, niti velike istorijske debate ne pomažu. I da se umesto ritualnih obračuna sa bivšim režimima i bivšim političarima, suoče sa sopstvenim glupostima, promašajima i ostalim alibijima za neuspeh.