Klabing terorizam

U nedelju, 5. juna trebalo je da se održi megarejv na Kalemegdanu na kome bi nastupala nekolicina domaćih di-džejeva, još par polupopularnih stranih izvođača i Dejvid Geta, jedan od najskupljih disk džokeja na svetu, producent najotrovnijih turbo haus i pop hitova i najredovniji di-džej posetilac Srbije. Čini mi se da dolazi ovamo na svaka tri meseca, puni hale i kontaminira omladinu dok lažira svoj di-džej set. Zakazani spektakl nosio je naziv „Nastava u prirodi“, a organizatori su izrazili želju da „u prirodno akustičnom ambijentu Kalemegdanske tvrđave“ poduče publiku modernoj muzici. Malo sutra, zar nam nisu već isprani mozgovi Dejvidom Getom i sličnima?! Uzgred, za novac potreban za bukiranje, produkciju i promociju ovakvog događaja može da se napravi godinu dana obrazovnog programa na televiziji gde bi deca zaista naučila nešto o savremenoj muzici, što dalje znači da ne bi morao baš svaki put da dolazi Dejvid Geta kad neki srećković dobije da potroši sponzorske pare, već bi ponuda u skladu sa potražnjom bila raznovrsnija. Tačka. Čudan sudbinski obrt doveo je do toga da se ovaj panađur otkaže. Konstrukcija bine se slomila i sručila na članove benda „Mistake Mistake“ u toku tonske probe. Srećom, svi su živi i zdravi. Vest je dospela u udarne informativne emisije, organizator nije želeo da daje izjave, a pojavile su se i nezvanične teorije zavere kako je incident namešten jer nije prodato dovoljno karata, te da Geta nije ni stigao u Beograd. Evo i užeg izbora komentara sa socijalnih mreža: „Mnoga deca su spasena.“ „Rušenje bine Dejvida Gete – simboličan incident.“ I konačno: „Zamislite naslove u novinama! Srbi ubili Dejvida Getu binom! Zamislite Jeremićeve izjave! Zamislite Tadića na sahrani Dejvida Gete!.” Naravno! Zamislite da smo ukaljali sliku Srbije u svetu, onu sliku koju je Nole iz porodice Đoković jedva svojim znojem naslikao. To je, svakako, mnogo bitnije od zamišljanja situacije u kojoj bi producent ovog iventa i graditelj bine odgovarali i platili za svoje greške i ugrožavanje života drugih ljudi. Sigurno su želeli da prištede i nisu pozvali inženjera da uradi projekat za konstrukciju. Tako se štedi i na ozvučenju, pa se publika najčešće vraća kući gluva i poludela od buke, a o nepostojanju regulative o požarnim izlazima i sigurnosti u noćnim klubovima i barovima da ne govorim. Naravoučenije – klabing kriminal može da ubije. Sve dok se neko tim problemom sistemski ne pozabavi.