Genocidom protiv genocida

Prošle sedmice ste imali konsultacije sa državnim vrhom uoči rasprave u Međunarodnom sudu pravde o tužbi SRJ protiv država NATO-a. Ima li ikakve sumnje u to da li država uopšte želi da dobije ovaj spor, koji je poveden u Miloševićevo vreme? Pitam vas zato što je svima jasno da bi gubitak spora olakšao ulazak Srbije i Crne Gore u Partnerstvo za mir.

- Ovaj spor sasvim sigurno otvara složene dileme za one čiji zadatak nije samo da utvrde šta je najpopularnije, već da izaberu šta je najbolje za državu. Rasprava koja počinje 19. aprila se još neće voditi o suštini spora, već o procesnim prigovorima NATO zemalja. Praktično, odlučivaće se o nadležnosti. To pitanje je strateški veoma složeno, jer je deo prigovora koje iznose NATO zemlje protiv nas identičan sa procesnim prigovorima koje mi iznosimo protiv BiH i Hrvatske. U svakom slučaju, tužba nije povučena, i nemam instrukcije da povučem tužbu.

Dozvolite da na ovom mestu kažem još nešto. U poslednje vreme video sam više izjava političara koji pitaju “zašto sam povukao protivtužbu protiv Bosne i Hercegovine”. Zastupnik, naravno, niti može da uloži, niti može da povuče tužbe ili protivtužbe po svom nahođenju. Protivtužba je povučena kada je bila doneta odluka da se putem revizije ospori odluka o nadležnosti iz 1996. godine. Konsultacije su vođene prvo sa ministrom inostranih poslova g. Svilanovićem, potom sa predsednikom SRJ g. Koštunicom, a na svojoj 33. sednici od 20. aprila 2001. godine Vlada SRJ je donela odluku da se putem revizije ospori nadležnost i da se povuče protivtužba.

Zašto je Beograd tužio NATO za genocid? Da li se mogao iskoristiti neki drugi pravni osnov za tužbu? Je li agresija mogla biti pravni osnov za tužbu?

- Pored optužbe za genocid, neke NATO zemlje su tužene i za druga dela, kao što su nelegalna upotreba sile i dela protiv čovečnosti. Zemlje koje su vezane članom IDŽ Konvencije o genocidu, tužene su za genocid. Zemlje koje su dale izjavu da prihvataju nadležnost Međunarodnog suda pravde po članu 36/2 Statuta, tužene su i za druga dela sa oslonom na član 36/2. Belgija i Holandija su tužene i na osnovu bilateralnih ugovora iz 1930. odnosno 1931. godine. U ovoj prethodnoj fazi javlja se pitanje da li je SRJ vezana članom IDŽ Konvencije o genocidu, da li se dela koja su pripisana NATO zemljama mogu uopšte kvalifikovati kao genocid, da li je SRJ bila ovlašćena da da izjavu po članu 36/2 Statuta, da li je ta izjava po svojoj sadržini takva da može da zasnuje nadležnost, da li još važe konvencije iz 1930. i 1931. godine. Kao što vidite, sijaset veoma složenih procesnih pitanja. O većini ovih pitanja Sud je već bio zauzeo neke stavove (koji još nisu konačni). Ti stavovi su zauzeti u 10 procesnih odluka pre nego što je novi pravni tim preuzeo sporove; svih 10 odluka su negativne po SRJ. Time je manevarski prostor osetno smanjen, ali još postoji.

Da li je to što je NATO bombardovao Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti otežavajuća okolnost za suprotnu stranu? Nemac Bruno Zima lane je posle izbora za sudiju Međunarodnog suda pravde izjavio da je odluka NATO-a bila “protivna međunarodnom pravu”, ali istovremeno “moralno opravdana”.

- U ovoj prethodnoj-procesnoj fazi ova se pitanja još neće raspraviti. Ako dođe do rasprave u meritumu spora, postaviće se pitanje šta je to zapravo “humanitarna intervencija”, da li je ono što se desilo 1999. godine zaista “humanitarna intervencija” i kakvu pravnu odgovornost povlači jedna “humanitarna intervencija”.

Kako očekujete da će se NATO braniti? Hoće li tvrditi da sud nije nadležan jer Jugoslavija 1999. nije bila članica UN?

- U dosadašnjim svojim podnescima NATO zemlje su uložile brojne prigovore. Jedan od osnovnih prigovora bio je taj da SRJ nije bila članica UN, da nije mogla biti ni članica Statuta Suda, te prema tome nije mogla dati valjanu izjavu na osnovu člana 36(2) Statuta (koja je izjava osnova da bi se sudilo i za druga dela, a ne samo za genocid). Tu se, naravno, postavlja i pitanje da li je SRJ mogla biti zemlja članica Konvencije o genocidu.

Hoćete li pred sudom potezati ratne zločine NATO-a?

- U ovoj prethodnoj fazi postupka svi će se koncentrisati (i sa jedne i sa druge strane) na procesna pitanja. Ipak, prirodno je da se u uvodu naglasi da su počinjena dela protiv čovečnosti i da su ona protivpravna.

Ko će još pored vas nastupati u pravnom timu Srbije i Crne Gore 19.aprila?

- U timu će biti profesor Ien Braunli (Ian Bronjnlie), jedan od najvećih svetskih autoriteta u oblasti međunarodnog javnog prava, koji je i ranije zastupao Jugoslaviju, u raspravi će nastupiti i g. Vladimir Đerić koji je koagent SCG. Pomagaće nas i nekoliko mladih talentovanih pravnika iz Srbije koji su poslednjih godina radili na pripremanju spora.

Zašto se postupak ne vodi protiv Sjedinjenih Američkih Država? Jesu li i SAD bile optužene 1999. godine? Zašto nije tuženo svih 19 članica NATO-a?

- Kako mi je to preneo kolega, raniji zastupnik SRJ, tužene su one NATO zemlje za koje su postojala saznanja da su učestvovale u bombardovanju. Prvobitno je tuženo 10 zemalja (Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Kanada, Nemačka, Portugal, Španija, SAD i Velika Britanija). U sasvim ranoj fazi spora, odlukom Suda su obustavljeni postupci protiv SAD i Španije. Ovaj pravni tim je preuzeo spor protiv preostalih osam NATO zemalja.

Strani međunarodni pravni eksperti misle da Tužilaštvo Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu nije dokazalo genocid u slučaju protiv Slobodana Miloševića. Ako tako budu mislile i sudije, da li bi to moglo imati nekog značaja u našem sporu sa Bosnom i Hercegovinom pred Međunarodnim sudom pravde?

- U sporovima sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom nadležnost je još sporna. Jasno je, međutim, da dolazi u obzir samo nadležnost na osnovu Konvencije o genocidu. To znači da su i odluke Tribunala relevantne u meri u kojoj se tiču genocida. Odluka jednog suda ne predodređuje odluku drugog suda, ali je nesumnjivo relevantna. To praktično znači da bi položaj SCG pred Međunarodnim sudom pravde bio svakako otežan ako bi Milošević bio osuđen za genocid, a bio bi značajno olakšan ako bi g. Milošević bi oslobođen po tačkama optužnice koje ga terete za genocid.