Ešerihija koli

Epidemije se časkom pojave i zamru. Nažalost, ova poslednja izazvana bakterijom ešerihija koli, po svemu sudeći, kada se pojavi ova kolumna, može biti i dalje aktuelna. NIN je u prošlom broju posvetio dve strane ovoj epidemiji, tako da je meni ostalo, ono što je stalni element ove rubrike, da objasnim etimologiju ove bakterije neobičnog imena. Bakteriji su ime dali naučnici Kastelani i Kalmer 1919. godine u čast nemačkog pedijatra i bakteriologa Teodora Ešeriha (1857 – 1911), koji je otkrio ovu bakteriju. Koli znači da bakterija nastanjuje debelo crevo (na starogrčkom kolon). Ime nemačkog naučnika Escherich sadrži ime drveta javor (na nemačkom Esche) ili Esch oranica, njiva, tako da bi se naučnikovo prezime moglo prevesti kao Javorski ili pomalo nategnuto Orančević. Sve je ovo manje zanimljivo od onoga šta se dešava oko vesti da se pojavila nova epidemija. Scenario kao da je unapred napisan. Najpre se pronalazi uzročnik epidemije. Zatim na kojoj životinji ili biljci uspeva i množi se. Potom kako prelazi na čoveka. Za ešerihiju je karakteristično da se kao sumnjiv prenosilac ređalo razno povrće, a da je posledica tih sumnji bilo bacanje ogromnih količina te hrane spremne za izvoz. Bilo je čak zabrane uvoza svih vrsta povrća iz pojedinih zemalja. Predstavnici oštećene zemlje dižu glas. Posle toga sledi sumnja da je ta vest tačna. Sve do trenutka kada se cela kampanja smiri. Kako da posle toga ne posumnjamo da su u pitanju velike igre, čak i da se ešerihija otela ili da je namerno puštena iz neke laboratorije, tako da ne treba isključiti ni interese farmaceutske industrije, koja pusti vest da neki lek namenjen drugoj bolesti, izgleda leči novu. Istini za volju, koristi ima i žuta štampa. Približava se leto. Politički život se smiruje. Vulkani se nešto utišali, a zemljotresi sitnih rihtera. Treba ispuniti prve stranice listova koje prodaju tiraž.