Civili najviše stradaju

Vazdušni napadi NATO na Gadafijeve snage ušli su u kritičnu fazu, koja nema nikakve veze sa “stanjem na frontu“. NATO operacije, naime, krizu doživljavaju onda kada civilne žrtve postanu suviše brojne da bi bile ignorisane, a upravo to se dogodilo prošlog vikenda u Tripoliju. „Vojno-raketno postrojenje bilo je nameravana meta vazdušnih napada na Tripoli. Čini se, međutim, da jedan projektil nije pogodio nameravanu metu. Možda se dogodila greška u sistemu za navođenje koja je možda izazvala određeni broj civilnih žrtava“, pisalo je u prvom saopštenju komande NATO nakon raketiranja glavnog grada Libije. Iza ovih „možda“ saopštenja NATO krije se smrt najmanje devet civila u jednoj stambenoj četvrti. Vladini službenici odveli su inostrane novinare smeštene u glavnom gradu u lokalnu bolnicu, gde su im pokazali tela četvoro ubijenih, od kojih su dva bila dečja. Prve zvanično priznate smrti civila tokom četvoromesečne vazdušne kampanje odmah su izazvale potrese unutar alijanse. Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini rekao je da „NATO ne sme da rizikuje civilne gubitke jer mu ugrožavaju kredibilitet“. Raketa koja je ubila libijske civile verovatno je doletela sa francuskog aviona, ali zvanična Francuska odlučila je da se brani ćutanjem i nezvaničnim odbrambenim izjavama da „nije bitno čija je raketa jer je operacija zajednička“. Nijedna od ovih reakcija nije oduševila komandante NATO. Vazdušna kriza NATO, međutim, samo prati onu zemaljsku. Mada su pobunjenici ostvarili brojne uspehe u borbi protiv Gadafija, njihova besparica je hronična. Prethodnih dana za to su prvi put okrivili i Zapad. „Sve nam nedostaje. Zapadne nacije ili ne razumeju ili ih nije briga“, rekao je ministar pobunjenika za finansije i naftu Ali Tarhuni, govoreći o obećanoj, a nedolazećoj finansijskoj pomoći EU i SAD. Pomoći koja je nužna, jer je energetski sektor u istočnom delu zemlje, koji pripada pobunjenicima, uništen.