Nema leka za Galeniku

Sve slabosti državnog vođenja kompanija pokazale su se na primeru Galenike. Loš partijski menadžment, štetni ugovori, rasipništvo i ogroman broj zaposlenih doveli su kompaniju, za koju je država (doduše precenjeno) pre dve godine tražila 200 miliona evra, do, prema rečima Dragana Đilasa, drugog čoveka Demokratske strane, deset puta manje vrednosti, odnosno 20 miliona evra. A teško da bi danas neko i toliko dao dok država ne sanira gubitke i potraživanja farmaceutske kuće od 120 milijardi dinara (120 miliona evra). Štetu ćemo, kao i u slučaju Jata i svih drugih državnih gubitaša, pokriti mi - građani. Ovoga puta, kroz državnu garanciju za kredit od 70 miliona evra, koji bi trebalo da vrati posrnulu Galeniku na noge i spreči konačan krah. Tonjenje Galenike, koja je u stopostotnom državnom vlasništvu, verovatno niko u Vladi Srbije ne bi ni primetio da nisu počele nestašice dva tražena leka – „heparina“ i „pronizona“, a crvena lampica u Cvetkovićevom kabinetu upalila se tek kada je postalo jasno da će fabrika uskoro potpuno da prekine proizvodnju. Tada je začuđena Vlada otkrila da SPS-ov kadar Nenad Ognjenović, koji poslednjih godina vodi Galeniku, nije baš vičan tom poslu, da ima ne samo propusta, nego verovatno i korupcije, te ga je brže-bolje smenila, a slučaj prepustila istražnim organima. Tako smo poslednjih dana saznali da je ova fabrika prošle godine poslovala sa minusom od 14 miliona evra, zaposlila novih 129 radnika i drastično povećala zaduženja kod banaka. Da je sa skoro 3.000 zaposlenih trebalo da ima barem dva puta veći godišnji obrt od sadašnjih 100 miliona evra (ili bi trebalo da ima dva puta manje zaposlenih), da su prosečne plate više od 70.000 dinara uprkos ogromnim gubicima, da direktori sektora u Galenici u proseku zarađuju 150.000 dinara, pomoćnici generalnog 160.000, dok je generalni direktor Ognjenović primao 198.000 dinara mesečno. Samo na plate je prošle godine utrošeno 35 miliona evra. Bilo je i pikantnih detalja. Ognjenovićevu sklonost ka „lepim“ umetnostima, posebno ka vajarstvu, platili smo 1,1 milion evra kroz kupovinu 11 umetničkih skulptura, koje, činjenica je, krase krug ove fabrike. Bilo je još takvih detalja. Da bi opravdala usipanje naših 70 miliona evra u Galeniku (kroz kredit koji ćemo mi otplatiti ako fabrika ne bude u stanju), država je pokazala dozu neočekivane odlučnosti. Tako je, uz smenu menadžmenta, Galenika odmah zbog nenaplaćenih dugovanja tužila firmu BG farm, a protiv Velefarma koji joj duguje 50 miliona evra podnela je opomenu pred utuženje. Takođe je pre nekoliko dana registrovala svoju veledrogeriju Gabing. A sve je to moglo i ranije, sa manjim posledicama po budžet. Samo da je neko kontrolisao rad državnih preduzeća. Dejan Backović, predsednik Upravnog odbora Galenike, tvrdi za NIN da se čini sve što se može u ovoj situaciji. „Nije tačno da baš ništa nije urađeno ranije. Od decembra prošle godine smo obustavili isporuke Velefarmu jer nije plaćao. Ta obustava ide i na štetu Galenike jer se radi o najvećoj veledrogeriji. Obaveze Galenike su 93 miliona evra, a potraživanja 110 miliona, od čega nam najviše duguje Velefarm - čak 50 miliona evra. Da su nam do 30. aprila platili 17, 5 miliona evra, koliko je trebalo, ne bi nam bio blokiran račun zbog potraživanja poverilaca od 12 miliona evra i ne bismo danas bili u ovom problemu. Zato smo morali da pribegnemo tužbama“, kaže Backović. U Velefarmu, s druge strane, tvrde da duguju samo 30,5 miliona evra te da ni na koji način nisu doprineli urušavanju Galenike. Napominju da su u stalnim kontaktima sa Galenikom u pokušaju da reše problem preostalog duga. Backović veruje da će sa državnom garancijom za kredit kompanija za tri meseca „izaći na zelenu granu“. Deo kredita otići će na refinansiranje kratkoročnih obaveza od 43 miliona evra, a preostali iznos biće iskorišćen za tekuću likvidnost i plaćanje dobavljača kako ne bi stala proizvodnja. Planiraju se i izmene u organizaciji rada, pa tako Backović najavljuje da će umesto 14 sektora fabrika ubuduće imati osam, a umesto sedam pomoćnika direktora biće ih tri. Takođe, obećava da će se broj zaposlenih od 2.800, u narednim mesecima prirodnim putem smanjiti za 500 (preispitivanjem ugovora na određeno vreme i odlascima u penziju), zbog čega je uveren da će fabrika biti u stanju da od 1. januara 2012. otplaćuje novi kredit. U oktobru se očekuje, dodaje Backović, i početak rada novog pogona za proizvodnju čvrstih preparata, koji je otvoren prošlog leta. Odugovlačenje sa početkom rada tog pogona objašnjava uvođenjem novih tehnologija, što zahteva vreme, a veruje da će se investicija brzo isplatiti jer će omogućiti veći izvoz na tržišta regiona, posebno BiH i RS, gde, kako tvrdi „možemo da izvezemo i sedam do devet puta više nego danas“. Od nove fabrike u Rusiji, koju je Galenika trebalo da gradi sa PSP Farmanom će se najverovatnije odustati jer, kako kaže, nije logično da se uz ovolike dugove ulazi u izgradnju novih pogona, a konačnu reč o tome daće Vlada Srbije. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da će Vlada teško ukloniti probleme u Galenici koji su nastali lošim upravljanjem i prevelikim zaduživanjem. On tvrdi da se iz završnih računa Galenike u poslednje tri godine lako moglo videti da je ta fabrika prezadužena, te da novim zaduživanjem država više odmaže nego pomaže ovoj fabrici lekova. „Nisam od njih drugo ni očekivao nego da zataškaju očajno vođenje ove kompanije od strane SPS-a i to novcem poreskih obveznika. Ako se nešto u rukovođenju radikalno ne promeni, čekaju nas samo novi gubici i nova državna pomoć, kao što imamo kod Železnica ili Jata“, objašnjava Kovačević. Radikalna promena bila bi, po Kovačevićevim rečima, drastično smanjenje broja zaposlenih, odustajanje od nerealnih projekata i eventualno prodaja novog pogona ili dela imovine kako bi se smanjili dugovi. On ocenjuje da je za to preduzeće investicija od 50 miliona evra u novi pogon bila „prevelik zalogaj”, kao i megalomansko razmišljanje o izgradnji fabrike u Rusiji. „Još dok je Galenika bila u postupku privatizacije izjavio sam da se to preduzeće pogrešno hvali tom investicijom i da će to biti jedan od razloga zbog čega neće biti privatizovano jer nije logično da se veliki novac upotrebi za jednu investiciju već je trebalo ostaviti kupcu da vidi da li mu ona treba”, kaže Kovačević. Potencijalni strateški partneri su, na pretkvalifikacionom tenderu s početka prošle godine, procenili da Galenika ni sa novim pogonom ne vredi 200 miliona evra, koliko je država tražila. Indikativne ponude za učešće tada su dostavile dve kompanije - Surya Pharmaceutical iz Indije i RPG Partners sa Kipra. Pisani zahtev za otkup informacionog paketa, osim ove dve kompanije, podnela su još dva zainteresovana investitora - Astra Zeneka iz Velike Britanije, peti najveći proizvođač farmaceutskih proizvoda na svetu, i grčka kompanija Alapis, jedan od najvećih farmaceutskih proizvođača u Grčkoj. Najviše je, koliko se nezvanično moglo čuti, bila spremna da plati indijska kompanija (nešto manje od 100 miliona evra), što je cifra o kojoj danas samo možemo da sanjamo. Da je bilo bolje da smo tada prodali kompaniju, danas se slaže i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, koji za NIN kaže da je sada rano razmišljati o novom strateškom partneru. „Prvo da kompaniju stavimo na noge i sprečimo nestašice lekova. Dugoročno gledano, naravno da nam treba strateški partner, ali bi bilo dobro da država zadrži kontrolnu funkciju i vlasništvo od 25-30 odsto”, objašnjava Ćirić. Prema njegovim rečima, Galenika se urušavala postepeno, a najveću odgovornost za to snose Upravni i Nadzorni odbori te kompanije. „Očekujem da se preispita uloga svakog od rukovodilaca kompanije i da se utvrdi pojedinačna odgovornost. Ne bi smelo sve da ostane nerazjašnjeno. U međuvremeno, jedino što je država mogla jeste da stane iza Galenike i mi smo to učinili”, kaže Ćirić. Uz moguće štetne ugovore i evidentno rasipništvo i izbegavanje radikalnih rezova nužnih u Galenici, uzrok problema, koji bi mogli zadesiti i druge fabrike lekova, jeste i opšti lanac nelikvidnosti. A njegov koren opet leži u državi. Naime, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, u stalnom je kašnjenju sa isplatom zdravstvenih ustanova, koje zato duguju veledrogerijama, a ove, opet proizvođačima. U tom lancu nelikvidnosti, rokovi plaćanja stalno se produžavaju, pa je bilo samo pitanje vremena kada će se i na kome „slomiti kola“. Logično, na Galenici. Vlada Srbije je, ipak, nakon kraha Galenike, usvojila zaključak kojim omogućava da RZZO može ubuduće da plati dugovanja zdravstvenih ustanova direktno proizvođačima. Oni će posle sredstva plaćati veledrogerijama. Ova mera, prema očekivanju u Vladi, mogla bi da stabilizuje situaciju na farmaceutskom tržištu Srbije. Ili će samo, ako novca ne bude, pomeriti slom ka veledrogerijama. Stranački kadrovi U Upravnom odboru Galenike sede stranački predstavnici - predsednik UO je Dejan Backović, inače visoki član Socijalističke partije Srbije, a članovi su Ninoslav Dimitrijević, takođe iz SPS-a, Dragan Dinčić iz Demokratske stranke, Vojkan Kulić iz G17 plus i Danilo Vukićević kao predstavnik zaposlenih u Galenici, inače takođe funkcioner SPS. Istraga u toku Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i SBPOK uveliko istražuju malverzacije u Galenici. Kako se nezvanično saznaje, posebno se istražuju ugovori sa veledrogerijama i ubacivanje posredničkih firmi iako Galenika ima spoljnotrgovinski sektor. Pod lupom su ugovori preko posrednika, a među njima i ugovor iz 2008. godine, kojim se od švajcarske firme Farma trejd nabavljaju preparati vredni pet miliona evra. Kao posrednik se javlja veledrogerija Velefarm, sa provizijom od 4, 5 odsto vrednosti robe. Iako izvori bliski istrazi tvrde da je, po ovom ugovoru, Velefarmu isplaćeno 225.000 evra, u pomenutoj veledrogeriji tvrde da to nije tačno. “Ugovor je sklopljen u decembru 2008. godine na predlog Galenike koja u tom trenutku nije imala mogućnost adekvatnog skladištenja sirovina i gotovih proizvoda. Deo ovog ugovora realizovan je do marta 2009, ali je 16. marta raskinut. Uvezli smo svega osam odsto sirovina do tada, a ugovor smo raskinuli jer je Galenika ubacila sirovine poreklom uglavnom iz Kine, Koreje, Omana i Pakistana. Tada smo raskinuli ugovor zbog mogućih posledica po krajnje korisnike. Nijedan evro nismo zaradili na tom poslu”, tvrdi izvor blizak Velefarmu. Kako se nezvanično saznaje, ispituje se i isporuka lekova Velefarmu sredinom decembra 2008. godine vredna 1,1 milijardu dinara samo dan pre poskupljenja lekova u Srbiji od 11 odsto. Rok plaćanja u ovom ugovoru bio je čak 270 dana. S druge strane, u Velefarmu tvrde da su ovako velikim nabavkama oni praktično održavali Galeniku u životu, napominjući da ni na koji način nisu uticali na cene niti odlučivali o njima jer je to u nadležnosti Vlade Srbije.