Onlajn skojevci

Skraćenica NVO je kontaminirana. U Srba, razume se. Na doslovni prevod s nesrećnog engleskog (NGO – non-governmental organization), grešni Srbi odmah opsuju „izdajnike i strane plaćenike“, Borku Pavićević i Miljenka Deretu, Natašu Kandić i obe Sonje, Biserko i Liht. I pokojnu Biljanu Kovačević Vučo. Iako su i Ujedinjeni regioni Srbije i Centar za integraciju mladih isto to – NVO. Centar je, međutim, napravio svratište za decu ulice, za razliku od  Dinkića „humanitarca“ koji je napravio „svratište“ za državne funkcionere. Upisao je URS prošle godine u Registar udruženja građana APR (MB28017804), pa kao NVO može da agituje po fakultetima i reklamira se u medijima do mile volje. Sve ono što kao politička partija – ne može. Elem, borba u NVO sektoru je dugotrajna i nemilosrdna, od 1990. osnovano je 14.000 novih udruženja. A građani, sve neaktivniji. Ma ne zanima ih više ni da, komšijski, zgradu okreče. Skupe se kad ih teška muka natera, kao roditelji dece obolele od raka (NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka). Koliko je, onda, civilni sektor zanimljiv mladim ljudima danas? Zašto se angažuju u NVO? Da li su društveno-politički aktivisti u Srbiji neki novi skojevci, ili ih, zbog hronične besposlice i besparice privlači, misle, zgodno uhlebljenje, na godinu, dve, koliko traje, plata 300 evra. Kucaju li na vrata NVO zbog ideje ili reference za posao? Na kraju, kako ih mobilisati?  „Mlade ljude aktivizam ne zanima, broj mladih koji se uključuju u omladinske organizacije opada od 2000. naovamo. Potvrdiće vam to svaka omladinska organizacija.  I svi će reći - mladi su na internetu, igraju igrice, nisu zainteresovani da nešto promene. Zato mi idemo tamo gde oni provode vreme. Taj se prostor može iskoristiti kao bojište ili igralište za aktivizam“, kaže za NIN Srećko Šekeljić, koordinator programa Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva Instituta za održive zajednice (Institute for sustainable Communities, ISC). Šekeljić tvrdi da je omladinski aktivizam u krizi zato što civilni sektor premalo koristi internet, teško prihvata novu komunikaciju: „Mladi se umrežavaju isključivo preko interneta. Zato smo osmislili program New World kojim bismo podstakli aktiviste na organizovanje onlajn kampanja i civilnom sektoru omogućili uvid u onlajn aktivizam u celom svetu, bilo da je to svrgavanje režima ili pomaganje ljudima u Japanu.“ Drugi deo programa su obuke za NVO, kako da koncipiraju i sprovode onlajn kampanje, ne bi li došli do svoje publike i promenili nečije mišljenje. Treći deo programa je nedavno započeto „Veliko MTV takmičenje“ na Fejsbuku „MTV B Good“. Cilj humanitarne kampanje MTV-ja i Instituta za održive zajednice jeste da pokažu da je mlade ljude na Fejsbuku i Tviteru moguće okupiti oko nevladinih, humanitarnih i neprofitnih organizacija. Četiri srpske zvezde, popularne među mladima od 13 do 23 godine - Vlade Divac, Sloboda Mićalović, di-džej Marko Milićević i fotomodel Katarina Vučetić predstavljaju na fejsbuk-profilima četiri humanitarne organizacije (za izbegle i raseljene, za zaštitu životne sredine, za pomoć Kraljevu, za razvoj mladih). Ko skupi najviše glasova tj. „lajkova“ (fejsbuk-termin za „sviđanje“) doneće već spreman novac donatora organizaciji koju predstavlja. Kad smo kod novca, mladi koji su kusali NVO pogaču pa poželeli „socijalno, zdravstveno i sigurnu platu“, tvrde da im je dosta stresova svake godine „hoće li dobiti grant za projekat“. Posebno zato što se, poslednjih godina, civilni sektor suočava sa smanjenjem donatorskih aktivnosti. Rečju, ko želi da opstane mora da traži druge izvore finansiranja. Srđan Staletović, savetnik za komunikacije pri Institutu za održive zajednice, kaže da je sve manje velikih donatora poput USAID-a, EU, ili pojedinačnih zemalja članica EU: „Nevažno je ko finansira projekte koji svima nama u društvu menjaju nešto nabolje. To su društveno odgovorne aktivnosti koje sve više podržava biznis sektor.“ On ne misli, međutim, da finansijska pobuda igra neku značajnu ulogu u društvenom aktivizmu: „Oko 10 odsto aktivista, rekao bih, ljudi koji su aktivni u organizacijama u civilnom sektoru, imaju finansijsku pobudu. U poslednjih 5 ili 6 godina svakodnevno upoznajem ljude koji imaju svoje redovne poslove i iskreno su povedeni motivom ’želim nešto da menjam’. Danas se suočavamo sa dva fenomena. Prvi je sasvim nova generacija mladog sveta neopterećenog prošlošću, oni nemaju obzira prema nasleđu prošlosti, nisu učestvovali u pogrešnim izborima i politikama, žele promenu, sada i nabolje i za sve i spremni su da se za tom idejom angažuju i u civilnom sektoru. Dakle, nije reč o mladalačkom buntu, nije reč o bubuljicama na čelu ’hoću da mi bude gotivno’, reč je o iskrenom načinu života kojem svi mladi teže. Drugi fenomen koji se ne razume, krajnje je tehničke prirode, a to je kako funkcionišemo danas kao društvo. Ovaj tekst koji sada neko čita neće se pojaviti samo u onom broju kopija koliki je tiraž NIN-a. Biće tu, pretpostavljam, i nekoliko hiljada „hitova“, čitanja ovog teksta na sajtu, a tekst će možda pobuditi interesovanje jedne grupe ljudi koji će ga postaviti na svoje fejsbuk-profile, postaće jedan od topika na forumima...  Po čistom matematičkom principu, broj onih koji budu tekst pročitali preko Fejsbuka biće mnogostruko veći od broja kopija nedeljnika NIN... To je suština programa New world...  Danas vi i ne morate negde fizički da budete a opet možete da podržite celu stvar.“ U mini-anketi koju je NIN za ovu priliku napravio među mladim NVO aktivistima, niko nije rekao da su novac i karijera bili razlog ulaska u civilni sektor. Nezadovoljstvo i potreba za promenom, najčešći su razlozi.  Milan Petrović (25) iz niškog Centra za razvoj građanskog društva  „Protekta“, student anglistike, kaže da ga je „Protekti“ privukao odlazak na Niški muzički festival „Nisomnija“. NVO koju su osnovali učesnici studentskog protesta 1996/1997. organizovala je, kaže Petrović, nešto na tom festivalu. I tako. Muzika ga je privukla, pitao je može li da se uključi tu, nekako, da volontira, iako baš nije znao čime se u stvari „Protekta“ bavi. Posle četiri godine volontiranja, pre godinu dana se zaposlio u „Protekti“ i ima platu od 300 evra mesečno, u zavisnosti od projekta. Danas se, kaže, „pronalazi“ u mnogim projektima i veruje da će mu rad u „Protekti“ biti značajan u životu. Goran Mitrović (37), direktor Udruženja „Narodni parlament“ iz Leskovca, kaže da je njegova NVO nastala iz građanskog protesta 1999. godine protiv lokalne i nacionalne vlasti u to vreme. „Narodni parlament“ nema članove, nego aktivne volontere. Ima ih dvadeset i kusur: „Samo nekolicina nas je stalno zaposlena u organizaciji, nas troje, toliko ima i honorarno angažovanih, ostali su volonteri“, kaže Mitrović. Od koga dobijate novac? „Iskreno da kažem, od koga stignemo. Naši donatori su Grad Leskovac, Ministarstvo omladine i sporta, često su to fondacije koje širom sveta podržavaju aktivnosti za bolji društveni, ekonomski i politički položaj različitih ciljnih grupa. Fond braće Rokfeler ili Vestminsterska fondacija za demokratiju. Podržavao nas je i USAID. Ipak, kao i prema državi, i prema NVO sektoru ide novac iz Evropske komisije, odnosno EU. Program Mladi u akciji EU finansira već 15 godina i mi smo tu aktivni. Šaljemo volontere iz Srbije u neke evropske neprofitne organizacije i dovodimo volontere iz EU u Leskovac, organizujemo besplatne treninge, seminare za mlade iz Srbije i regiona.“ Kako bilo, Staletović za kraj podseća: „Da nije bilo svih ovih donacija, koje su dočekivane na nož, ne bi bilo svratišta, ne bi bilo mamografa. Koliko mrtvih žena je trebalo da nam se dogodi da toga postanemo svesni?“ Najveći donator u Srbiji Američka agencija za međunarodni razvoj USAID jedan je od najvećih donatora u Srbiji. Između ostalog, donacije se dodeljuju organizacijama građanskog društva, udruženjima građana, skraćeno - NVO. Prioriteti USAID-a bili su velika podrška u učešću tih organizacija i stručnjaka i samih građana u koncipiranju zakona ove zemlje. Od, na primer, zakona o samim udruženjima, preko zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, slobodi medija, ljudskim pravima, do korekcija ustava... Dakle, zakonska regulativa, zatim zaštita životne sredine u najširem smislu, jedan set socijalno-ekonomskih prava koji podrazumeva i borbu protiv siromaštva i aktivno uključivanje građana u rešavanje tog problema od lokalnog do nacionalnog nivoa gde se kroz organizacije koje su za to obučene, poput Jukoma, utiče na zakonska rešenja koja onda rešavaju te probleme. USAID odobri novac, a realizuje ga Institut za održive zajednice.