Povratak Franka

Ne bi se baš moglo reći da je general Fransisko Franko „po drugi put među Špancima“, ali sticaj okolnosti učinio je da se u veoma kratkom periodu njegovo ime dva puta nađe u žiži javnosti. Prvo se, krajem maja, pojavilo spektakularno izdanje „Biografskog rečnika Španije“ u čak 50 tomova čije je izdavanje vlada od 1999. subvencionirala sa 64 miliona evra. Među ličnostima čiji su „lik i delo“ deo pomenutog izdanja našao se, kako ne, i bivši šef države, general Fransisko Franko. Na pet strana, što je za izdanje ove vrste veoma veliki prostor, istoričar Luis Suarez opisao je Franka na način koji je uzburkao duhove i otvorio staru i bolnu temu važnu ne samo za Španiju: ko i kako piše istoriju? Naime, pomenuti istoričar na pet strana nijednom nije upotrebio reč „diktator“ a svaki put kada je Franko pomenut ispred je išla odrednica „generalisimus“ ili „šef države“. Reč „diktator“ upotrebljena je za Huana Negrina, poslednjeg predsednika vlade Druge republike. Napisano je takođe da je Franko bio „autoritaran ali ne i totalitaran“. Na jednom mestu, govoreći o španskom građanskom ratu koji je Franka izbacio na vrh, autor kaže: „U dugom trogodišnjem ratu uspeo je da pobedi neprijatelja koji je na početku imao jače snage. Zato je, imajući u vidu neprijateljstvo Francuske i Rusije, morao da uspostavi tesnu saradnju sa Italijom i Nemačkom“. Demokratska Španija, vrlo osetljiva na Frankovo nasleđe i još uvek prisutne ostatke frankizma, oštro je kritikovala autora i izdavača, Kraljevsku istorijsku akademiju. NJen direktor Gonsalo Anes priznao je da nije čitao spornu biografiju ali je branio „slobodu autora“ rekavši da Akademija „nikoga ne cenzuriše“. On nije oklevao da Franka okarakteriše kao diktatora, ali je istovremeno izrazio puno poverenje u Luisa Suareza kao autora, iako je njegova simpatija prema Franku bila opštepoznata a o tome svedoči i činjenica da je godinama bio jedini istoričar kome je bio dozvoljen pristup tajnim i poverljivim dokumentima iz Frankove fondacije. Anes je ipak dozvolio mogućnost da neke biografije budu izmenjene. Ministarstvo kulture je tražilo hitnu reviziju biografija „koje ne odgovaraju realnosti i objektivnosti“. Takođe je primećeno da je od 43.000 imena samo 3.800 žena ili jedva 8,8 odsto. Bilo je još mnogo primedbi na biografije drugih ličnosti iz španske istorije, pre svega zbog religioznog karaktera i u nekim slučajevima jasne desničarske pozicije. Tako je za Santjaga Karilja, legendarnog lidera španskih komunista, napisano da je „sprovodio revolucionarni teror“. Još uvek aktivni Kariljo (96 godina) odgovorio je u svom redovnom programu ponedeljkom na radiju „Kadena Ser“: „Kraljevsku istorijsku akademiju treba izjednačiti sa ostacima falangista u ovoj zemlji“. Ujedinjena levica i katalonski „zeleni“ zatražili su povlačenje spornog rečnika zbog „objavljivanja ideja fašističkog načina mišljenja“. Dok prva polemika uveliko traje, Franko je bio protagonist i druge. Naime, socijalistička vlada Hose Luisa Sapatera kao da žuri da pre (neminovnog) odlaska sa vlasti (najkasnije) u martu iduće godine obavi još jedan posao. Naime, želi da izmesti Frankov grob iz „Doline palih“, pedesetak km od Madrida, i premesti ga u mestašce Prado pored Madrida u kome je Franko živeo i u kome je sahranjena njegova supruga. U pozadini je ideja o pretvaranju „Doline palih“ u simbolično „mesto pomirenja“ jer su tamo sahranjeni mnogi falangisti i republikanci, žrtve građanskog rata. Smatra se da ta ideja, sa Frankovim grobom tamo, nije moguća. Vlada je formirala ekspertsku komisiju koja treba da donese konačnu odluku, ali čini se da je ona već doneta - Franko treba da se „iseli“ iz „Doline palih“ u kojoj počiva od smrti u novembru 1975. Vlada je već kontaktirala jedinu ćerku generalisimusa, Karmen Franko, koja se energično usprotivila premeštanju posmrtnih ostataka svog oca, ali to joj neće mnogo pomoći ako vlada ostane pri ideji. Vlada želi da promeni karakter spomenika u „Dolini palih“ i da umesto „monumenta diktaturi i nacional-katolicizmu“ bude zaista „spomenik nacionalnom pomirenju“. Udruženje za očuvanje istorijskog sećanja podržava ideju dok se „Udruženje za odbranu Doline palih“ žestoko protivi i najavljuje tužbu protiv vlade.