Ted Tarner u opancima

Izgleda da je u srpskim medijskim prilikama epoha tzv. tržišne ekonomije brzo završena. Hajdučki transferi s televizije na televiziju, koji su sve donedavno uzbuđivali javnost - manje zbog (pre)kupljenih imena navodno “poznatih novinara”, a ono više zbog isplaćenih visokih suma za vernost vilinog konjica - kao da se nikada nisu ni dogodili. Je li to, zbilja, bila samo ujdurma “žute štampe”?

No, ovako ili onako, sada se prešlo na “manufakturnu razmenu”, kako to inače više odgovara našim tržišnim prilikama i mogućnostima. Kao u doba prvobitne plemenske zajednice: daj mi onog, evo ti ovog! Prema jednom napisu u štampi, a u duhu međusobne saradnje i obostranog razumevanja, negde su se susreli novopostavljeni direktor “javnog servisa” (nije higijenski čvor, nešto drugo je!) i njegov nekadašnji mentor (u više navrata), inače vlasnik jedne druge televizije, one “otvorenih očiju i zapušenih usta”. Kao da je reč o stvaranju “novog svetskog poretka”, direktor je gazdi rekao: “Ako mi daš troje novinara čija sam ti imena izdiktirao, ostavljam tvoju televiziju na miru, neću da je rušim, keve mi!” Novine su posle objavile da je onaj drugi pristao. Dobar neki čovek. Jer, znano je da taj ima više para ne samo od “javnog servisa”, nego i od države. Da je hteo, samo bi zalupio vratima. Svršena stvar.

“Žuta štampa” neće, međutim, da se smiri. Ova “naturalna razmena” je zapravo ortački dil, pišu tabloidi. Budući da se, u međuvremenu, nakupovao medijske posluge, gazda je shvatio kako je kadrovski prebukirao svoju televiziju. Na prvi pogled, ustupajući drugome neke svoje “poznate novinare”, kao da se ratosiljao balasta. Pogrešno. Kako ne može sve da ih odmah optimalno zaposli, uplašen da će oni dugo jesti ‘leba bez motike, on ih je zapravo poslao na fizičko-intelektualne pripreme, pa, kada steknu zadovoljavajuću kondiciju tela i nauče sva slova, vratiće mu se sa sve onim direktorom da zajedno prevrnu svet. A zašto sve to? Kako “žuta štampa” kalkuliše, operišući poluistinama, naš televizijski (i sveopšti) tajkun planira da osnuje balkansko medijsko carstvo pod radnim nazivim BNN. Tako nekako. Program te nove “firme” videće se čak i u Bugarskoj, a o Grčkoj već i da ne govorimo.

Ideja BNN-a (ili kako će se ta mreža zvati) zasnovana je na regionalnom medijskom povezivanju. Kao, svi imamo iste interese. To je račun bez krčmara, da ne kažem utopija. Jer, neke zemlje iz balkanskog regiona već su dugo članice EU, druge će to postati 1. maja, a ima i kandidata za prijem do 2007. godine. I tada će, kada se ujedinjenje Evrope završi, još jedino SCG ostati tamo gde je. Valjda je u Maloj Aziji. Što se Srbije konkretno tiče, od male će joj koristi biti da se, na jednom kanalu, obaveštava o kretanjima plime i oseke u okolini Soluna, dok, na drugom kanalu, sve što je važno da se zna o Grčkoj dolazi iz Brisela ili Strazbura. Ako ne dolazi direktno iz Bele kuće. Vesti o plimi i oseci mogu zanimati samo potencijalne teroriste. Seljaci sa Jelice ili Čemernog su i ovako vekovima živeli bez toga. Za njih nema ni plime ni oseke. Samo je poplava stalna. Ona sa političkim predznakom.

Ako je već tako, šta za Grke ili Bugare može biti životno interesantno, a da vest dolazi iz Srbije? Je l’ to da se žetva i ove sezone uspešno obavlja? Ili da je u januaru pao sneg, što je krajnje neuobičajeno za to doba godine? Možda Batić hoće nešto važno da izjavi, da pita može li biti predsednik MOK-a, ne mora zauvek, dosta je njemu dve nedelje? Ili da Mićun saopšti kako najzad odlazi u penziju?

Mrka kapa. Ukoliko se nešto zbilja važno dogodi, ako padne vlada, ili ministar turizma i svih piljarnica teško oboli od kijavice, tu su brojna dopisništva svetskih televizija, tehnički i kadrovski mnogo osposobljenija od svih ovdašnjih javnih i tajnih servisa zajedno. A naša televizija, ova ili ona, može postati vodeći svetski “provajder” jedino ako poseduje ono što je dopisnicima nedostupno, pošto su dotični u paničnom strahu zbrisali iz Beograda u vidu lastinog repa. Ali, i tome postoji preduslov: novo bombardovanje NATO-a. Neka, hvala lepo, ne treba!

BNN se unapred, i pre carskog reza, predstavlja kao balkanska verzija CNN-a. Ambiciozno. Ali je takvo poređenje krajnje neumesno. CNN je globalna medijska velesila. Televizija Teda Tarnera emituje isključivo vesti. Kakve su - takve su. Možda su čak i izmišljene. Ako, dakle, neko želi da imitira, da “preslika” model stanice iz Atlante, DŽordžija, na ograničenom prostoru jednog turbulentnog evropskog poluostrva, on se automatski stavlja u poziciju patuljka. Može biti još i gore od toga. BNN - kao “sienenska žaba” - morala bi da bude kanal koji će se isključivo baviti informacijama, bez tupavih kvizova i estradnih povraćki. Ništa. Samo vesti.

Ali, kakve će vesti BNN emitovati? O rodu grožđa u Bugarskoj? Ili o poseti svog vlasnika Albaniji? Koga to uopšte interesuje?! Najmanje će interesovati one koji investiraju u reklamu i marketing na televiziji. Neće biti prihoda. Nema ni bankovnog računa pomalo neuračunljivog Teda Tarnera. Ako kakvog računa nekim slučajem ima, sigurno je da njegov posednik nije bivši alkoholičar, bivši svetski prvak i bivši muž DŽejn Fonde. Ponavljanje takvog sticaja okolnosti predstavljalo bi pravo čudo. Ili bi predstavljalo veliku radost za lekare iz “Laze”.

S druge strane, CNN - koji je prvih šest godina beležio samo gubitke - počeo je kao lokalna kablovska mreža, koja je svoje priključke prvobitno prodavala samo elitnijim hotelima. U tehnološkom smislu, CNN svoju svetsku ekspanziju duguje satelitskim vezama. A to mora da se kupi. Može da bude mačka u džaku. Prosto rečeno, CNN nije “javni servis”, javna mreža, nacionalno i državno dobro. Sam naziv te televizije govori šta ona zapravo jeste.

Uzgred budi rečeno, takva institucija - pojam javne mreže - ne postoji u SAD. Sve tamošnje televizije su lokalnog karaktera. Zato su im reklame očajne. Bakalin i mesar su, pak, zadovoljni. Tri tzv. velike mreže - CBS, NBC, ABC - mogu investirati svoj kapital u lokalne televizije, ali samo do 30 odsto njihove (strogo) procenjene vrednosti. Da li mogu da po tih 30 odsto ulože u sve televizije. Nemoguće. Sprečava ih zakon o trustu. Berluskoni je za Ameriku mislena imenica.

Otuda se, kada je reč o CBS-u, NBC-u ili ABC-u, više radi o producentskim, proizvodnim kućama. Oni su “fabrike”. Snimiš za svoje pare televizijsku seriju, pa je onda prodaš onome ko je voljan da je kupi. Kada su vesti u pitanju, CBS ih kombinuje (slaže) za svaki grad posebno. U svakom od tih gradova ima drugog voditelja. On voditelja iz “centralne redakcije” znamenitih “sidž o’ cllock” vesti uključuje samo ako taj ima da saopšti nešto od nacionalnog značaja. Kao, recimo, da su talibani oteli putnički avion i lete ka Pentagonu. Jedino su Kenedi i Nikson 1960. godine, koordinacijom sve tri velike “mreže”, dobili “nacionalnu gledanost” tokom svoja četiri predizborna televizijska duela. Kako kaže tamošnja himna, videli su se od obale do obale.

Prema tome - onaj ko želi da bude osnivač i vlasnik BNN-a mora se, osim što će dobroooo odvezati kesu, u startu odreći ambicije da konkuriše za nacionalnu frekvenciju. U Srbiji. Kako će onda dobiti takvu frekvenciju u Grčkoj ili Bugarskoj? Pa, neće je dobiti. Da li mu se takva opcija isplati? Čisto sumnjam. Ako hoće televiziju u Grčkoj, neka postane Grk. I nemoj da se brzo vraća!