Arhiva

Horeka

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00
Kada je državna zajednica Srbija i Crna Gora 2001. godine ponovo postala član Uneska, bio sam izabran za njenog predsednika Nacionalne komisije. Na godišnjoj generalnoj skupštini u Parizu slušao sam veterane ove prestižne organizacije, koja se bavi ključnim oblastima svetske civilizacije, sadržanih u skraćenici UNESCO: UN za Ujedinjene nacije, E se odnosi na edukaciju, S na nauku (science), C na kulturu (culture, a kasnije i na communication komunikaciju), a na kraju je O za organizaciju. Na redovnom godišnjem plenarnom sastanku u Parizu seo sam na svoje mesto šefa delegacije i pomno slušao tok konferencije na jednom od tri jezika koje dobro razumem – engleskom, francuskom i ruskom. Ali nikako ovog puta nije išlo. Svaki put bi govornik upotrebljavao neku skraćenica kojoj, kao novajlija, nisam bio vičan. Jednog trenutka mi je prekipelo, zatražio sam reč i rekao, sa dosta gorčine, da bi trebalo da za nas, novoizabrane članove, održe kurs za abrakadabru skraćenica. Smejali su se slatko. Ali kurs nisu organizovali. Preostalo mi je da ih naučim od starog vuka Uneska Dragoljuba Najmana, moga vršnjaka i prijatelja. Otpor prema skraćenicama javio se mojoj generaciji odmah posle oslobođenja 1945. godine. Po ugledu na Sovjetski Savez, u našem javnom životu sve je vrvelo od skraćenica. Skraćenice su bile omiljeni predmet bezopasnih šala Veselih večeri. Ali ništa nije pomoglo. Skraćenice su nicale kao pečurke posle kiše, dok realni i samoupravni socijalizam nisu otišli u ropotarnicu istorije. Niiomtplaboparmbetželbetrabsbomonimonkonotdtehstromont je najduža i samim tim poznatija skraćenica u Knjizi skraćenica SSSR, a navodi se i u Ginisovoj knjizi rekorda. Prilično je besmisleno prevoditi je, ali recimo podatak da je nastala u sovjetskoj Akademiji građevinarstva i arhitekture za jednu od laboratorija u okviru te akademije. A sad prevedimo najnoviju skraćenicu iz naslova ove kolumne, koja je ušla u svetsku terminologiju. Nastala je u industriji hrane, a odnosi se na mesta koja koriste njene usluge: hoteli/restorani/kafei. Ta industrija zapošljava u Evropi više od sedam miliona radnika.