O genocidu, ponovo

DŽefri Najs je neki dan u Sarajevu rekao da bi BiH trebalo da pokrene reviziju „tužbe protiv Srbije za agresiju“. I da je to obaveza BiH. Da im ne bi „drugi pisali istoriju“. Pravni postupak u Međunarodnom sudu pravde (MSP) dopušta tu mogućnost, rekao je bivši haški tužilac, pa bi BiH trebalo da je iskoristi. I upozorio da treba voditi računa o vremenskim ograničenjima koja postoje za reviziju. Najs je rekao da je „pokretanje revizije pitanje političke volje”, i da „svaka šansa može dovesti do pozitivnog ishoda“. „Konkretno u ovom slučaju, kada pravna procedura dopušta reviziju ili žalbeni postupak, bilo bi krajnje neprofesionalno da se ne iskoristi ta mogućnost”, rekao je Najs. No, nije to Najs rekao tek tako. O mogućnosti revizije tužbe se govorilo u BiH odmah posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu 26. februara 2007. godine. Po toj presudi, mada prvostepenoj kako danas naglašava Najs, SRJ nije odgovorna za genocid u Srebrenici, ali jeste odgovorna što nije učinila ništa da ga spreči niti da kazni počinioce. Tada je najviši sud UN utvrdio kako Srbija treba da pruži „simboličnu kompenzaciju“ BiH kao i da smesta uspostavi punu saradnju sa Haškim tribunalom i izruči optužene, naročito Ratka Mladića. A čim je Mladić uhapšen, Sakib Softić, agent BiH u procesu pred MSP, rekao je da dokazi koji će biti izvedeni pred Haškim tribunalom i presuda Ratku Mladiću mogu pomoći BiH u pokretanju revizije tužbe za genocid protiv Srbije i Crne Gore. I tada je rekao ono što je i Najs pre neki dan ponovio, da je presudno „politička volja“ u BiH, tj. volja Predsedništva BiH, nadležnog za sudske postupke koje BiH vodi protiv drugih država. Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije pred MSP u Hagu, kaže za NIN da revizija može da se podnese isključivo u slučaju postojanja novih činjenica: „U istoriji Međunarodnog suda pravde revizija je relativno retko korišćena i još je ređe bila uspešna. Revizija se može pokrenuti jedino kad je reč o novim činjenicama. Ne može da se sprovede zbog pravnih argumenata i pravne logike, nego samo zbog novih činjenica. Postoje objektivni i subjektivni rok. Prvi je od donošenja presude, a drugi je subjektivni koji se računa od datuma saznanja novih činjenica. Pitanje je koje bi bile te nove činjenice do kojih se došlo. Ja ih ne vidim. To može dobiti smisao samo ukoliko se otkriju neke krupne činjenice.“ Varadi kaže da bi trebalo da otkriju nešto što je postojalo već u vreme kad je doneta odluka u sporu sa Bosnom kojim je utvrđeno da Srbija nije kriva za genocid i koja je posle toga otkrivena: „To bi bila velika senzacija i sumnjam da tako nešto postoji, ali revizija se može pokrenuti tek na osnovu neke takve činjenice. Ono što bi trebalo da bude nova činjenica jeste ona koja dokazuje da je Jugoslavija bila saučesnik i da je imala nameru da se izvrši genocid. Nije dovoljno pronaći da je postojala veza između vojske RS i vojske SRJ, nego treba nešto pronaći što dokazuje genocidnu nameru. To onda može biti povod za reviziju, ali lično mislim da je to vrlo malo verovatno.“