Kriza na odmoru

Lideri zemlje koja polaže velike nade u evropsku kandidaturu i početak pregovora morali bi da osete izvesnu nelagodu što šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele u okviru svoje balkanske turneje nije, pored Hrvatske, Crne Gore i Kosova, smestio i Srbiju. U tom čitanju diplomatskih signala sigurno neće pomoći zajednički tekst šefova diplomatije Velike Britanije i Nemačke u kojem se upozoravaju Beograd i Priština da će ugroziti svoje šanse za pristupanje EU i propustiti istorijsku priliku ako ne otklone međuetničke tenzije duž administrativne linije, kako su preneli beogradski mediji ili su, izgleda, napisali da “Srbija i Kosovo za svoje konflikte moraju naći diplomatsko rešenje koje poštuje granice Kosova”. Jedan zapadni diplomata, koji dobro prati kosovske neprilike, kaže da albanski političari neće propustiti nijedan susret sa nemačkim diplomatama ili političarima a da ne naprave neko dirljivo poređenje između mosta u Kosovskoj Mitrovici i Berlinskog zida, težnji nemačkog i albanskog naroda da ponovo budu ujedinjeni... Neće zbog takvih simbolika Nemačka imati najvažniju ulogu u rasplitanju kosovsko-evropskih pravaca već što na terenu ima komandanta Kfora, a samoj EU njena uloga, kao čuvara finansijske stabilnosti, postaje važnija svakim danom ekonomske krize. Kada za dve nedelje u Beograd dođe nemačka kancelarka Angela Merkel, državni vrh Srbije će već precizno moći da zna koliko im prepreka preostaje za otvaranja pregovora sa EU i kakvu će ulogu Kosovo imati na tom putu. A pre toga je bilo najvažnije kosovski problem ponovo zamrznuti. Posle nekoliko dana, u kojima su se Beograd, Priština, kosovski Srbi, novi albanski lideri, vojnici Kfora gledali preko barikada, Vlada Srbije i Kfor su postigli sporazum kojim će Kfor kontrolisati administrativne prelaze do 15. septembra, a Srbi ukloniti barikade na severu Kosova. Glavni evropski posrednik u kosovskim pregovorima Robert Kuper prethodno je poručio beogradskim i prištinskim pregovaračima da odu na godišnji odmor i pripreme se za novu rundu pregovora, koja će se održati 5. septembra. “Nije bitno ko je kriv, važno je nastaviti dijalog”, rekao je, s dozom britanske ironije, Kuper dok je podnosio briselskim zvaničnicima izveštaj o Kosovu i predložio rešenje u tri tačke koje su podržale sve članice EU. Na osnovu toga je, izgleda, nastao sporazum Beograda i Kfora. Srpski lideri sa severa Kosova podržali su taj sporazum, iako su neki od njih zvaničnicima u Beogradu stavili do znanja da je taj sporazum u ozbiljnoj suprotnosti sa skupštinskom rezolucijom, usvojenom svega pet dana ranije, u nedelju, u jedan sat posle ponoći, jer su u pitanju bili vitalni nacionalni interesi. Sednica predstavnika četiri opštine sa severa Kosova u utorak je prekinuta, što je bio dovoljan razlog da državni sekretar Oliver Ivanović izjavi da bi kosovski Srbi zbog nesaglasja sa Beogradom mogli postati meta stranaca i kosovskih Albanaca. Albanci su, izgleda, po savetu Amerikanaca i Nemaca, zaoštrili pitanje regionalne saradnje kao glavni uslov za evropske integracije Srbije posle završetka saradnje sa Hagom, kako bi srpskoj vladi uskratili grejs period, u vidi razgovora o tehničkim pitanjima, već su kroz bitku za granične ili administrativne prelaze došli do pitanja statusa Kosova. “U Prištini, Kosovari sada vide razgovore kao sporedni događaj u kojem su njihovi pregovarači iskorišteni kao statisti od strane Brisela kako bi se Srbija predstavila u što boljem izdanju zapadnim vladama koje uskoro trebaju odlučiti o njenom statusu kandidata za članstvo u EU”, navodi se u zajedničkom tekstu Mortona Abramovica i DŽejmsa Kupera, balkanskih analitičara ili albanskih lobista sa velikim uticajem na američku administraciju. Dvojica najuticajnijih ljudi na Kosovu ocenjuju da se vrlo lako može desiti da se poželjna opcija Zapada o vraćanju na prethodni status neće moći ostvariti, iako diplomate u Prištini, Beogradu i Briselu marljivo rade na tome. “U tom slučaju, Vašington će morati preispitati svoje dugotrajno stajalište da razgovore o konačnom statusu severa drži u diplomatskom dubokom ledu i razmotriti da li ga događaji na terenu teraju na njegovu promenu. Ako bi se ovo desilo, onda bi Sjedinjene Države morale preuzeti glavnu ulogu u trenutnim pregovorima i celokupnoj srpsko-kosovskoj podeli”, ocenjuju Abramovic i Kuper. Nije prijatno kada dva naroda ulaze u pregovore o budućim odnosima, uz osećanje da će sve to zavisiti od snage njihovih pokrovitelja, ali Beograd i Priština će, ipak, morati da prihvate takav rasplet u kojem će Morton Abramovic imati veći značaj od rezolucije Skupštine Srbije. Ted Galen Karpenter, sa uticajnog instituta Kejto kojeg srpski zvaničnici, lobisti i propagandisti zaobilaze iz straha da bi mogao da im pomogne, ocenjuje da se “priznanje da su se nestabilnosti i nasilje vratili u region mora biti posebno gorka pilula za progutati Abramovicu kao jednom od glasnijih zagovornika SAD-NATO intervencije u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina dvadesetog veka. “Ali samo najveći optimisti ili najtuplji analitičari mogu i dalje poricati nastajuće dokaze o propasti velikih planova Zapada o izgradnji nacija na Balkanu. Takva jedna podvojena ideja da će se tipični Rubi Goldberg politički entiteti, kao što su Bosna i Hercegovina ili Kosovo, pokazati kao stabilni i ekonomski održivi i da će etnički animoziteti prestati kada EU zamahne šargarepom eventualnog članstva u EU, oduvek je bila naivna”. Rubi Goldberg je bio američki karikaturista i istraživač koji je ostao sinonim za veoma komplikovana rešenja za jednostavna pitanja, zbog čega i Karpenter predlaže Beloj kući da ostavi EU bavljenje Balkanom, čak da blokiraju pozive ili mejlove koji dolaze iz Brisela. Čak i najpovršniji uvid u svetsku štampu ili analize upućuje da je novi kosovski spor prvi sukob na Balkanu na kojem se ništa ozbiljno ne pita nijedan narod na Balkanu. Prištinski ugao Naličje „uspešne akcije“ Kosovska vlada je pozdravila dogovor između Beograda, Prištine i KFOR-a kao uspeh, ali neki komentatori u Prištini i bivši šef policije Kosova su manji entuzijasti u pogledu rezultata. Različita su i tumačenja povoda za unilateralnu akciju Prištine – zvaničnici tvrde da je ona izazvana nezadovoljstvom Evropskom unijom, ali mogu se čuti i ocene o unutarpolitičkim razlozima, odnosno padu rejtinga premijera Hašima Tačija. Potpredsednica vlade, Mimoza Kusari-Lila, izjavila je u petak da je to bila “vrlo uspešna nedelja” za Kosovo. “Odluke vlade Republike Kosovo su još jednom dobile punu podršku i legitimitet međunarodnih predstavnika na Kosovu i prijatelja”, rekla je nakon vesti o dogovoru između Srbije, Kosova i KFOR-a. “Sada imamo veću garanciju za graničnu kontrolu na punktovima 1 i 31,” rekla je, misleći na dva prelaza koji su bili u fokusu sukoba. I premijer Tači je operaciju označio uspešnom. “Realnost stvorena posle 25. jula predstavlja novi početak za Kosovo, region i angažovanost međunarodne zajednice na Kosovu”, rekao je na sastanku vlade u petak. “Ovo je veoma zdrava osnova na kojoj ćemo nastaviti da konsolidujemo državnost i suverenitet širom teritorije Kosova.” Akcija je dobila podršku celokupnog političkog spektra i formalno je podržana u kosovskom parlamentu 28. jula. Međutim, nisu svi ubeđeni da je misija dobro isplanirana, sprovedena i da je ostvarila nameravane rezultate. Il Hodža, rukovodilac prištinskog ekspertskog Kluba za spoljnu politiku, kaže da je operacija na neki način propala. “Ako je cilj bio da se proširi suverenitet na severu, onda misija nije imala uspeha”, kaže. Prema njegovoj oceni, ako je cilj bio da se razbije status quo, onda je akcija bila uspešna. “U ovoj fazi nema garancije da će se stvari pokrenuti napred u pogledu integracije severa u Kosovo”, kaže Hodža i dodaje da će pitanje šta raditi sa problematičnim severom biti vrlo prisutno u dijalogu Prištine i Beograda, što je Priština pokušavala da izbegne. Odnosi između vlade Kosova i Euleksa sve su bremenitiji, a ključne figure, među kojima i ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi, optužuju misiju za navodno neuspešno bavljenje bezakonjem na severu. Nezadovoljstvo međunarodnom zajednicom, a posebno Evropskom unijom, navelo je Kosovo da preduzme unilateralnu akciju, tvrdi vlada. Neki, međutim, postavljaju pitanje da li je operacija imala za cilj da podigne Tačijev rejting. Tu optužbu savetnik premijera Čolaku žestoko odbacuje. Po njegovim rečima, EU treba da shvati da “gubi priliku da popravi greške napravljene u prošlosti kada, zbog svoje nejedinstvenosti, nije uspela da spreči ratove na Balkanu. “Možda je poslednji momenat da shvate da treba jasno da kažu šta žele da se dogodi na Balkanu”, kaže Čolaku. “Da budem jasniji, treba jasno da kažu da li prihvataju Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu unutar njenih priznatih granica ili imaju drugi program.” Čolaku kaže da vlada ne može više da toleriše “kriminalne strukture pod pokroviteljstvom Srbije koje terorišu stanovništvo u tom delu Kosova“. Savetnik tvrdi da su kosovskog policajca ubile srpske paramilitarne snage “plaćene od strane srpske države“. “Zato, EU treba da se usprotivi paramilitarnim akcijama Srbije na Kosovu i da pruži podršku legitimnim akcijama kosovskih vlasti za vladavinu prava.” Naim Rašiti, šef Međunarodne krizne grupe na Kosovu, slaže se da je nezadovoljstvo Evropskom unijom odigralo ključnu ulogu u odluci da se zaposednu pogranični prelazi. “Efekti (njihovog) neutralnog položaja o pitanju statusa (Kosova) će se osetiti još jače u budućnosti i biće bolni za Kosovo,” predviđa on. Rašiti kaže da je Kosovu potrebno da vidi brzo uspostavljanje kontrole nad carinom na severu, a EU treba da pogura Srbiju da ukine zabranu na kosovsku robu. Pored sve veće ljutnje zbog neaktivnosti EU, neki u akciji Prištine vide lukav politički manevar Tačija koji ima za cilj podizanje sopstvenog rejtinga. Jedan međunarodni zvaničnik u Prištini, pod uslovom da ostane anoniman, kaže da je jedno interno ispitivanje, koje je nedavno sprovela vladajuća Demokratska partija Kosova, pokazalo da Tačijeva popularnost opada. Tači se suočava i sa internim poteškoćama u partiji zbog dve ličnosti koje otvoreno dovode u pitanje premijerov autoritet. Rašiti se slaže da je bavljenje severom postalo ključno pitanje za političke lidere na Kosovu, posebno od poslednjih izbora, kada se u parlamentu pojavila jača, glasnija opozicija. Međutim, Čolaku odbacuje ideju da iza Tačijeve odluke da naredi policijsku akciju leže sitni politički razlozi. Takve tvrdnje “ne shvataju realnost”, kaže, napominjući da se na Kosovu ne naziru izbori. Kosovska vlada se naveliko hvali sprovedenom operacijom i hrabrošću kosovskih policajaca. Ali javljaju se i neki kritički glasovi. Nedavno otpušteni šef policije Kosova Rešat Malići kaže da je misija loše isplanirana. “Trebalo je napraviti detaljan plan, dobro osmišljen, koji podrazumeva hranu, medicinsku intervenciju, logistiku, itd”, kaže Malići. “Međutim, zbog (nedostatka) vremena, nije bilo moguće napraviti takav plan. Policija se suočila sa barikadama, pucanjem na putu i malo njih je imalo ideju o terenu. Većina ih je bila tamo prvi put”. Malići kaže da su ga izvori u Kforu posle uverili da “operacija nije dobro isplanirana”. Rašiti iz Međunarodne krizne grupe slaže se da izgleda da je operacija loše planirana. “U principu, unilateralne akcije se smatraju neprihvatljivim u EU, a oni su protiv ideje o dijalogu, koju EU promoviše” kaže. Lorens Marzuk (BIRN)