Bojkot popisa sa političkim ciljem

Iako je Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, lično stigao do juga Srbije da bi prisustvovao promociji bukvara na albanskom jeziku, a našla se tu i jedna radna sveska i jedna molba da ne bojkotuju popis, ovaj gest dobre volje je ostavio slab utisak na Albance iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Popis će bojkotovati pa bojkotovati, a s obzirom na to da su im razlozi političke prirode i da se kao takvi svrstavaju u, valjda, dozvoljeni protest, ne očekuju da će plaćati novčanu kaznu kao i svi ostali građani koji pokušaju da umaknu od ove obaveze. Ne samo da žele dodatnih 400 udžbenika na maternjem jeziku već i listiće za popis koji neće biti odštampani na srpskom jeziku i ćirilicom. Kažu da na to imaju pravo na osnovu Zakona o lokalnim samoupravama u kome jasno piše da tamo gde su nacionalne manjine brojnije od 15 odsto stanovništva službena upotreba jezika mora biti na njihovom maternjem jeziku. Ova formulacija se neobično dopala muftiji Muameru Zukorliću, pa je po istom principu pozvao Islamsku zajednicu da se ne muči sa tumačenjem njima tako stranog jezika, već da i ona bojkotuje popis. A i jedni i drugi su došli do ideje da će ih popisivači preći kod brojanja njihovih pripadnika, samo po različitom principu. Zukorlić se plaši da će ih, po običaju, izbrojati manje da bi im umanjili značaj, a Riza Halimi, narodni poslanik iz Preševa, da ovako smišljen popis, u koji nije uključen popis lica koja su napustila Srbiju, neće dati jasnu sliku o socijalnoj ugroženosti i nepoštovanju ljudskih prava koji su i bili razlog odlaska. Možda Halimijev predlog ne bi bio loš, ali u tom slučaju bi diskriminacija išla u drugom smeru – zašto bi popis beležio samo Albance koji odlaze a ne i socijalno ugrožene Srbe ili Mađare, a činjenica je da svi odlaze. Ovakav problem je mogao da se očekuje s obzirom na kosovska iskustva – ranija, sa albanskim bojkotom srpskih institucija, ali i aktuelni odnos Srba sa severa Kosova prema kosovskim institucijama, na koji se preševski Albanci pozivaju. Teško da se mogao preduprediti takav razvoj – gotovo je nemoguće izaći u susret svim manjinama računajući recimo i crnogorsku, koja bi zakonom mogla da ima slična prava mada se leksički još nije osmislila. Objašnjenje Zavoda za statistiku na pitanje kako je koncipiran popis je logično i pomalo lakonsko - listići su štampani na srpskom jeziku zbog lakšeg unosa i obrade i iz istog razloga nisu štampani ni na jednom drugom jeziku nacionalnih manjina. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je malo opširnije – inicijativa je neodgovorna jer je Koordinaciono telo prevelo sve relevantne dokumente poput obrazaca i vodiča za instruktore. Ali svima je jasno da problem nije u prevodu, jer kako je predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa već objasnio, razlozi za bojkot popisa su „politički, a ne tehnički”.