Zemljotres pred sudom

Dve godine posle snažnog zemljotresa koji je pogodio italijanski grad Akvilu, stigla je vest koja je zaprepastila naučne krugove. Sedam italijanskih seizmologa i jedan vladin službenik našli su se pred sudom i zbog optužbi da nisu upozorili stanovništvo na predstojeći zemljotres. Oštećene strane (70 građana i organizacija) traže 67 miliona evra odštete. Zaprećena zatvorska kazna je 15 godina. Akvilu je 6. aprila 2009. pogodio zemljotres 6,3 stepena Rihterove skale, u kome je poginulo 308 ljudi, a oko 65 hiljada ostalo je bez krova nad glavom. Zbog serije podrhtavanja tla registrovanih u nedeljama koje su prethodile zemljotresu, 31. marta održan je sastanak Komisije za procenu rizika. U saopštenju za javnost koje je potom izdato napisano je da nije verovatno da će doći do većeg zemljotresa, ali da se opasnost ne može odbaciti. Sada su naučnici optuženi da su tom prilikom „dali javnosti samo opštu izjavu o seizmološkim aktivnostima i rizicima“, a da ih nisu upozorili na mogućnost da do zemljotresa zaista dođe. Naučnici, međutim, tvrde da su bili iznenađeni kada su došli na sastanak i videli ogroman broj ljudi, kao i predstavnike lokalnih vlasti, koji obično nisu prisustvovali takvim sastancima. Sve je izgledalo, tvrde oni, kao da je sastanak sazvan da bi se smanjila panika izazvana prethodnim prognozama Đanpaola Đulijanija. On je primetio da nivo radona u vazduhu raste, što mu je sugerisalo da predstoji zemljotres. Metoda kojom se utvrđuje povećana fluktuacija radona pre potresa nije naučno prihvaćena. Međunarodni centar za prognozu zemljotresa (ICEF) u Kaliforniji koji je Đulijani posetio, procenio je takođe da su njegova predviđanja nepouzdana, a on je već dva puta pogrešno najavljivao zemljotres. NJegove izjave, međutim, sada će se takođe razmatrati na sudu, kao i činjenica da mu je bilo naloženo da svoje prognoze ukloni sa interneta, jer uznemirava građanstvo. „Svaki put kada se dogodi zemljotres nađu se ljudi koji tvrde da su ga predvideli. Koliko znam niko nije sa sigurnošću ovo predvideo. Jer nije moguće predvideti zemljotres“, rekao je tim povodom Enco Boski, direktor italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku. Suđenje je u najmanju ruku iznenadilo svetske naučne krugove iz kojih su stigli komentari da ih ovaj slučaj podseća na ono što se pre četiri veka već dogodilo u Italiji - suđenje Galileju. Ugled Italije ozbiljno je poljuljan, a više od 5.000 naučnika iz sveta potpisalo je protestno pismo i uputilo ga predsedniku Đorđu Napolitanu. Sa druge strane, optužnica na 224 strane tereti članove Komisije da je dala “nekompletne, neprecizne i kontradiktorne informacije javnosti koja je već bila uznemirena zbog višemesečnih manjih potresa. Tužilac Fabio Picuti smatra da su naučnici bili više zainteresovani da smire uznemirene građane nego da daju jasne informacije. On i porodice žrtava kažu da suđenje nema veze sa predviđanjem zemljotresa, već sa tim da stanovnicima nije predočen mogući rizik. Namera nije, tvrdi se, da se sudi nauci, s obzirom na to da nije moguće predvideti zemljotres. Ono što za njih jeste pitanje je da li je Komisija dobro obavila svoj posao, da li su dobro odmerili sve rizike i jasno ih objavili onima koji su tražili njihov savet. Od građana se može čuti da su posle prvog udara u noći tog 6. aprila stariji ljudi izašli napolje, a oni mlađi “koji koriste internet, gledaju televiziju i veruju nauci” ostali su unutra, zato sada smatraju da su ih seizmolozi uljuljkali izjavama da neće biti opasnosti. U optužnici se našla i izjava člana komisije Bernarda de Bernardisa, koji je tada bio direktor Civilne zaštite Akvile, da je situacija normalna i da “nema opasnosti”. U intervjuu koji je tada dao lokalnoj TV stanici, Bernardis je rekao da su ga naučnici uverili da ne treba brinuti, razgovor je završen šalom novinara „Onda, da popijemo čašu vina“, na šta je Bernardis odgovorio „apsolutno, čašom „montepulčana“ (vino regije Abruco čiji je glavni grad Akvila). To je veoma važno!“ NJegov advokat izjavio je da je zaprepašćen :“Napraviti šalu o čaši vina i onda biti optužen, to je apsurdno. To je kao u srednjem veku”. Enco Boski takođe je šokiran optužbama. On nije bio ni pozvan na pres konferenciju posle sastanka i čak nije ni znao za nju do povratka u Rim. Tvrdeći da nije tačno da je na bilo koji način minimizirao rizik po Akvilu, on se pozvao na seizmičku mapu rizika za Italiju, na kojoj je jasno naznačeno da je oblast visoko rizična. “Niko ne može da nađe da sam rekao `budite mirni, ne brinite`. Godinama govorim da je to seizmološki najrizičnija zona Italije. Kao da sam odjednom postao imbecil. Optužen sam za nehat!” U visokorizičnim regijama podrhtavanje tla nije neuobičajeno, tvrde seizmolozi, ali to ne mora nužno da znači da će doći do velikog zemljotresa. Ipak, oni su, tvrde, godinama upozoravali da se treba pozabaviti zaštitom građevinskih objekata. Franko Barberi sa Univerziteta u Rimu, sada takođe optužen, 1999. godine sproveo je istraživanje o seizmičkoj sigurnosti zgrada u južnoj Italiji, koje je pokazalo da je više od 550 zgrada u Akvili bilo pod rizikom da se sruši u slučaju većeg zemljotresa. To je, međutim, sada argument u rukama tužioca. Picuti smatra da je osetljivost građevina trebalo da bude centralna tema Komisije, da su seizmolozi morali da skrenu pažnju na nebezbednost objekata. A Barberi je odnah prokomentarisao: “U Kaliforniji jedan ovakav zemljotres ne bi usmrtio nijednu osobu”. Ali, sporno je na kome je odgovornost za lošu gradnju. U prvom trenutku bilo je reči o učešću kriminala u građevinarstvu i najavljena je istraga. Međutim, na sudu se neće naći ni građevinske firme, ni inspektori koji izdaju dozvole za gradnju, nego su na optuženičkoj klupi završili seizmolozi. Portparol Nacionalnog instituta za geologiju i vulkanologiju, čija su dva naučnika optužena, Paskal de Santis, kaže da su seizmolozi upozoravali od 1998. godine da je Akvila rizično područje. Osim toga, portparol ističe i da bi javnost trebalo da se fokusira na poštovanje pravila izgradnje., koja bi u toj oblasti morala da budu stroža. Inače, od 4,6 milijardi evra koje je vlada izdvojila za pomoć i rekonstrukciju, već je potrošeno oko 2 milijarde, a grad još uvek nije ni potpuno očišćen od ostataka srušenih zgrada. Deo stambenih objekata je u međuvremenu izgrađen, ali veliki broj onih koji su izgubili domove još uvek živi u privremenom smeštaju. Procenjeno je da će za potpunu obnovu biti potrebno desetak godina. U međuvremenu, ponuđeno im je traganje za krivcima među naučnicima. Turci optužili građevince Mr. Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda, kaže za NIN: „Naravno, i mi smo potpisali pismo podrške italijanskim kolegama. Institut čiji su naučnici sada optuženi, otvorio je svoje arhive i učinio nam dostupnim svoje publikacije. Oni su veoma ugledni u svetu i podelili su sa nama rezultate svojih istraživanja, za koja mi nemamo sredstva. Seizmološka prognoza inače nije praksa, zbog toga što pouzdane metode ne postoje, reč je prosto o procesu koji ne ostavlja mogućnost da se može pouzdano predvideti“. Sagovornica NIN-a ističe da su seizmolozi zato često u situaciji - “ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se“. Ako kažu da bi mogao da bude zemljotres, to se obično tumači kao da su rekli da će biti sutra, jer se tako vesti konstruišu, a ako, pak, kažu „mogao bi da bude za nekoliko godina“, svi su nezadovoljni jer im se čini da je to dug period. Italijanski seizmolozi su rekli da je „ mala verovatnoća“, a i kada je mala to znači da se ipak može dogoditi. „Ako se zida po principu ’koliko ko ma para’ pa se pri prvom potresu sve sruši, onda za to ne možemo mi biti krivi. Da se poštuju pravila gradnje onda bi se znalo da ne možeš da gradiš pet soba, ako je dozvoljeno dve, onda bi se spomenici kulture ojačali i zaštitili i ne bi bilo tolike štete pri potresima. Koliko znam, samo u Izmiru, u Turskoj, posle zemljotresa vlasti su smogle snage da optuže građevinske firme, jer nisu gradile propisno obezbeđene objekte“, rekla nam je mr. Radovanović.