Fidel plavih očiju

Trebalo je, za vikend, da palim za Vidovo na Suvu planinu, čekala me, za utovar, druga tura šinskih pragova na železničkoj stanici u Beloj Palanci. Ali, avaj, moji strateški partneri Sedad Kurteši i Tajson otišli su da rade nešto na crno u Pirotu, i, tako, nađem se u nebranom grožđu. Da li da, na utovar pragova, zovem Bokija Klunija? On bi voleo te egzibicije, pogotovo ako bi snimala, bar, neka lokalna televizija. Ili da zovem kabastog Čanka, ali on, koliko vidim, šanta... Ne bih ni Dačića jer ne bi mogao da se saginje od stomačića, a bradati Čedica bi se, kod prvog praga, slomio kao letvica. I, svrni obrni, ko mi je još ostao!? Toma mi je sav, nekako, ukočen, kao da ga zeza lumbago, a Vojče Koštunica bi se izgubio na putu od Belanovice do Bele Palanke... To ti je, rođače, ne možeš, nikako, da se osloniš na srpsku elitu! I šta ću!? Kaparišem pragove iz Beograda, pa da ne dangubim odem na juniorski teniski turnir, na Banjicu. Elem, planiram da se sa Saškom, za pet-šest godina, pojavim na Vimbldonu. Zato je i učim da snažno udara, da svaki poen traje, najduže, pet udaraca, a ne da vunovlačari u tenisu, a i u životu. Rešiti poen iz pet udaraca, to nije samo pitanje sjajne tehnike i snage, već je to filozofija života i crta ljudskog karaktera... Nego, nisam vam pričao da mi, jednom mesečno, iz Beča stiže poveći paket, pun je čokolada, raznoraznih kafa, ali i kineskog čaja. Sve to šalje mi jedna dobrodržeća gospođa mojih godina, poreklom Srpkinja, i, ne spletkarite, nju ne fascinira moja arijevska telesna arhitektura, već literatura mog „magičnog realizma“. E, sad u septembarskom paketu iz Beča, dole na dnu, crvenela se knjiga. „Srpska svetinja iz Kvenke“ od g. Nikolića, ime je ostalo tajna. A u knjizi, batice, piše da su srpski kraljevi, i pre Nemanjića, vladali Španijom, Italijom, pa i dobrim delom Evrope!? Zvuči šašavo, ali g. Nikolić jasno piše: “U vreme Justinijana, pre i posle njega, u Evropi je postojalo više Srbija (!!?). Recimo, Justinijanova je Srbija obuhvatala samo južni deo Pirinejskog poluostrva, a veći deo poluostrva sa Portugalijom, zvao se Tudelska Srbija i imao je srpske vladare od Alarića (395 – 410) do Roderića (710 – 711). Ostale evropske Srbije su: Tulska Srbija, Polapska Srbija, Baltička Srbija, Vele Srbija, Srbija Todor Velimirovića i Severnoafrička Srbija.“ K. G. Jung grickajući srebrnastu patarensku lulu, kaže: “Čudi me da ne pominje i Švajcarsku Srbiju koju su u okolini Ženeve i Lozane stvorili oni Nemanjići koji su primili bogumilsku veru, pa su iz Raške morali da beže glavom bez obzira. Uostalom, i sam znaš da i danas u Cirihu postoji bratstvo belih gnostika pod imenom TAJNA SRBIJA!“ Eeej, šta smo bili, a šta smo sad, beda i jad. Nalupam se, iz očaja, Biljaninog svadbarskog kupusa sa carskim mesom, do trećeg tanjira sam brojao, pa se u ligeštulu na terasi nalivam Nikolinim vinom, buljeći čas u svetla tornja na Avali, čas u svetla mosta na Adi, i, to me, valjda, i uspava. I šta sanjam? Fidela Kastra u Beogradu! Kao, sreli smo se na Trgu Nikole Pašića, a mlađi je, bar, dvadeset godina i ima - plave oči! Pitam ga za intervju, a on se smeši: “Sačekaj, molim te, da obavim nešto u ovom vašem srpskom parlamentu!“ Tu ne odolim: “A izvini, otkud ti, sad, plave oči?“ A Kastro će: “A zar se u Beogradu nije pojavila knjiga u kojoj se tvrdi da su moji preci iz Španije, srpskog porekla!?“ Kad, sutradan, brale, zovu iz kubanske ambasade na konferenciju za štampu! Zbog dugogodišnje ekonomske blokade Kube „ekonomska šteta dostiže 975 milijardi dolara, uzimajući u obzir pad američke valute u odnosu na zlato od 1961. do 2010. godine.“ Generalna skupština UN će, 25. oktobra, ponovo glasati o ukidanju blokade... Priđem ambasadorki Mercedes Valdez, a ona se smeška: „Vaša okvirna pitanja za intervju su u Kastrovom kabinetu, ali Fidel nije dobrog zdravlja, a na venecuelanskoj televiziji se pojavio samo zato što su američki mediji počeli da šire vest da je umro...“ Klomparam pored grdnih ambasada po Senjaku... Dokle će, bre, da zezaju Kubu i Srbiju? Ako je, lane, 187 zemalja glasalo za ukidanje blokade, ko je, bre, taj fićfirić Obama, „šef najveće banana države“ da stavi veto!? A čuj i ovo; Jevrejima se uvažava „biblijsko pravo“ da imaju državu, dok Srbija ne može da dobije kandidaturu za Evropsku uniju, a Evropom su, sve do srednjeg veka, vladale srpske dinastije!? Gde, bre, mi to živimo!? I u kojem to veku?! Treba li da se pojavi Če Gevara pa da se ukake od straha? Besan stignem u Gročansku i, sa Biljanom, dokrajčim onaj svadbarski kupus, a drugog dana je, kao što znate, još slađi, a onda opleti po vinu u ligeštulu, a na još jakom septembarskom suncu. Glava mi u san klone, i, eto moje Crne da me savetuje: “Mani se da Bokija Klunija zoveš na utovar i istovar pragova! Može nešto da ga sevne u leđima, pa da završiš u Specijalnom sudu sa crvenim beretkama. Bolje sačekaj Kurtešija i Tajsona da se vrate iz Pirota...“