Osnažite reformske napore

Nemačka nije najveća prepreka za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, posebno zato što je predsednik Tadić proteklih godina svoju zemlju sve više približavao evropskim standardima. Ali Berlin upozorava da se u Uniju ne može ući sa nerešenim, tinjajućim teritorijalnim i drugim konfliktima, naglašava u intervjuu za NIN Gunter Krihbaum, predsednik Odbora za poslove Evropske unije nemačkog saveznog parlamenta (Bundestag). Ovaj 47- -godišnji pravnik, koji pripada vladajućoj Demohrišćanskoj uniji kancelarke Angele Merkel, član je Bundestaga od 2002. i već drugi put predsedava ovom važnom Odboru. Krihbaum će biti domaćin srpskom predsedniku Tadiću tokom njegove posete Nemačkoj krajem oktobra. Opasno zaoštravanje situacije na severu Kosova iznova pokazuje da je to najveće krizno žarište u Evropi. Pregovori između Beograda i Prištine su prekinuti. U srpskim medijima već se čuje „izgubićemo i EU i Kosovo“. Kakvo je vaše mišljenje o tome? Tačno je da najnoviji neredi na severu Kosova ne doprinose opštoj stabilnosti u regionu. Od svih strana u konfliktu zahteva se da putem konstruktivnog dijaloga reše svoje sporove. Takvo ponašanje bi bilo upravo onaj način, na koji se u ujedinjenoj Evropi moraju pomiriti suprotstavljeni interesi. Upravo poslednjih godina je predsednik Tadić Srbiju sve više približavao standardima Evropske unije. Srbija mora konsekventno da nastavi tim putem, iako će na putu ka članstvu u EU svakako proteći još neko vreme i biće potrebni mnogi napori. Šta Savezna Republika zaista zahteva od Srbije za dobijanje članstva u EU? Kancelarka Merkel je zatražila ukidanje srpskih institucija na severu Kosova. Srbija to odbija, jer bi to značilo priznanje „jednostrano proglašene nezavisnosti“ Kosova. To nisu nemački zahtevi, već zahtevi Evropske komisije. Svaka zemlja koja želi da pristupi EU mora da ispuni takozvane Kopenhaške kriterijume. Tu spada, osim preuzimanja zajedničkog pravnog stanja EU i funkcionišuća tržišna privreda i politički kriterijumi, kao što su stabilnost, demokratija i pravna država. Iako se Srbija oseća obaveznom prema svojoj manjini koja živi na severu Kosova, to ne sme da dovede do toga da tamo postoje strukture nestabilnosti. Mora se izbeći sve što bi moglo izazvati nove konflikte. Obe strane su i dalje pozvane na konstruktivnu saradnju. Srbiji se stalno postavljaju novi uslovi za članstvo u EU. Beograd je izručio sve optužene ratne zločince, donet je niz evropskih zakona, a sada se traži „normalizacija“ odnosa sa Kosovom. Želi li EU uopšte da vidi Srbiju kao kandidata za članstvo? Kao prvo, pogrešan je utisak da su postavljeni novi uslovi. Već u pristupnom procesu sa Hrvatskom bio je uslov za uspešno okončanje pregovora da se poglavlje dobrosusedskih odnosa može pozitivno oceniti. Izručenje svih ratnih zločinaca, koje traži Haški tribunal, jeste za sve pristupne kandidate conditio sine qua non za dalje približavanje EU. Jer ratni zločini – bez obzira ko ih je izvršio – nikada ne mogu biti prihvaćeni u ujedinjenoj Evropi. Upravo primer pregovora sa Hrvatskom pokazuje, da su „evropske kočnice“ mogle da budu popuštene tek posle izručenja generala Gotovine. Da li je Nemačka, kako se često prikazuje u Beogradu, doista najveća prepreka srpskom putu ka Evropi? Sasvim je jasno da nije. Štaviše, Evropska komisija svake godine objavljuje izveštaje o napretku, koji zatim služe kao osnova za ocenjivanje za sve dalje razgovore. Tačno je, međutim, da Nemačka posebno ceni mirni dijalog i dobrosusedske odnose. Primer Kipra nam ovih dana opet bolno stavlja do znanja, da se tinjajući teritorijalni konflikti ne smeju unositi u Evropsku uniju. Mi smo iz ove greške naučili i stoga već od 2007. pritiskali sve zemlje-kandidate da pre pristupa moraju biti rešeni svi teritorijalni sporovi sa susednim zemljama. U Srbiji vlada utisak da se na nju primenjuju „dvostruki standardi“. I to uprkos činjenici da već skoro 11 godina Beograd vodi potpuno drugačiju politiku nego u vreme Miloševića. Kao što sam već rekao, u Srbiji su proteklih godina zabeleženi značajni napreci. Ali reforme koje su zemlji i dalje potrebne, ne dešavaju se da bi se udovoljilo Nemačkoj ili drugim članicama EU. Štaviše, one su potrebne jer su u najdirektnijem interesu građanki i građana Srbije. Reforme su naročito potrebne u izgradnji pravne države i u borbi protiv korupcije. Po istraživanju Transparency International Srbija je na 78. mestu indeksa korumpiranosti. To može biti bolje i tu se mora još mnogo toga uraditi. Jer korupcija pogađa pre svega najsiromašnije među siromašnim. Zašto je nemačka politika tako popustljiva prema zahtevima kosovsko-albanskih političara, pri čemu se – po shvatanju Beograda – ne poštuju prava Srba preostalih na Kosovu? Ja to ne mogu da konstatujem. U slučaju Albanije i Kosova mi smo veoma daleko od toga, da bi se tim zemljama u dogledno vreme mogao dati status kandidata, a kamoli da bi mogli započeti pregovori o pristupu. Srbija je po tom pitanju već danas veoma daleko. Od vlada u Prištini i Tirani se isto tako zahteva, kao i od svih vlada u regionu, da poštuju ljudska i građanska prava. To uključuje, pre svega, i slobodu štampe i mišljenja. Jer bez njih demokratija nije moguća. Kada se govori o povratku „pravne države“ na sever Kosova koji kontrolišu Srbi, često se zaboravi da je Kosovo važno tranzitno mesto međunarodnog kriminala. Pre nekoliko godina je čak izvršen bombaški napad na istražitelje Nemačke obaveštajne službe BND u Prišini, tajni agenti su bili uhapšeni i proterani, nakon što su dokumentovali podatke o vezama mafije sa zvaničnim kosovsko-albanskim strukturama. Verujete li vi u uspeh misije Euleksa? Događaji su se nešto drugačije odigrali nego što se predpostavlja u vašem pitanju, ali ipak je nasilje za osudu, bez obzira na to ko ga sprovodi. Isto tako je kriminal, bez obzira na to gde se dešava, neprihvatljiv i neće biti nikad prihvaćen. Članice EU žele slanjem policajaca da doprinesu izgradnji bezbednosti u čitavom regionu i njihov uspeh je nužan za više stabilnosti. Ko napada policajce Euleks-misije taj napada Evropu. Stoga se zahteva od svih strana da konstruktivno sarađuju sa Euleks-misijom. Šta Srbija još mora da uradi da bi je Savezna Republika podržala, kao što podržava Kosovo? Ovde nema dvostrukih merila. Nemačka je veoma zainteresovana da se mir i stabilnost vrate u jedan osetljiv region Evrope. Upravo mi Nemci zbog iskustava Drugog svetskog rata, koji je Nemačka izazvala, znamo da naročito cenimo vrednosti slobode, mira, demokratije i pravne države. Sve su to vrednosti koje mi danas u okviru EU možemo da delimo sa svim zemljama. A onaj koji želi da pristupi takvoj Evropskoj uniji mora da se nedvosmisleno opredeli za ove vrednost. Ja takođe znam, da se, nažalost, u Srbiji uloga Nemačke nepravedno veoma često pogrešno shvata. Nemačka je pouzdan partner Srbije, a i veoma su česti kontakti između nemačkog Bundestaga i srpske vlade. Tako je vicepremijer Đelić već bio gost Evropskog odbora i on me je već posetio u mom izbornom okrugu u Baden-Virtenbergu. Upravo se Baden-Virtenberg veoma trudi za poboljšanje saradnje sa vašom zemljom. Tako je pre nekoliko godina osnovana takozvana „mešovita vladina komisija“, koja će uskoro ponovo zasedati i u kojoj se razmatraju mogućnosti tešnje saradnje. Baden-Virtenberg je bio i pokretačka snaga za evropsku strategiju za prostor Dunava, koju je letos doneo Savet Evrope i koja spaja sadašnje i moguće buduće države članice EU. Krajem oktobra će, štaviše, predsednik Tadić slediti moj poziv i zajedno sa mnom u mom rodnom gradu Pforchajmu osnovati jedno nemačko-srpsko društvo. To društvo je meni lično posebno važno, jer će moći da zbližava ljude u obe zemlje. Jer samo kada se ljudi upoznaju uzajamnim posetama i zajedničkim aktivnostima, mogu se razgrađivati predrasude i stvarati nova prijateljstva. Pri tome posebno polažem na mladu generaciju. Ukidanjem viznih obaveza, što je posebno podržala Nemačka, danas je Evropa otvorena i za mlade Srbe. Oni sada mogu da otkriju Evropu bez granica, da sklapaju nova prijateljstva i da još pre pristupanja EU profitiraju od ujedinjene Evrope. I na kraju da kažem još jednom sasvim jasno: Srbija drži u svojim rukama brzinu i rezultat procesa pridruživanja. Stoga apelujem na srpsku vladu i srpski parlament da osnaže reformske napore. To bi za mene bio jasan signal da Srbija stremi evropskoj budućnosti. Parlament odlučuje o evropskoj politici Odbor za poslove Evropske unije nemačkog Bundestaga je centralno mesto odlučivanja o evropskoj politici te zemlje. On spada među najvažnije odbore, jer je nadležan za principijelna pitanja evropske integracije, institucionalne teme i pitanja proširenja Unije. Članovi Odbora su, osim 35 narodnih poslanika izabranih u Bundestag, i 16 nemačkih članova Evropskog parlamenta. Smatra se da su stavovi Odbora obavezujući za Bundestag.