Izmišljeni paradoks

Vaša novinarka LJiljana Smajlović pogrešno informiše vaše čitaoce da bi odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu kojom bi se ovaj sud oglasio nenadležnim po tužbi Jugoslavije protiv NATO-a bila protivrečna odluci istog suda da je nadležan da postupa po tužbi BiH protiv Jugoslavije.
Do ovog pogrešnog zaključka vaša novinarka dolazi na temelju netačnih premisa. Naime, gospođa Smajlović u istom članku tvrdi da su prigovori oba tuženika, i NATO-a i Jugoslavije, u ta dva spora identični. Međutim, to nije slučaj.
Tačno je da se tuženi u sporu protiv NATO-a pozivaju na činjenicu da Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija u martu-aprilu 1999. godine. Jugoslavija se u sporu sa BiH nije pozvala na ovu činjenicu, nego se, naprotiv, upustila u spor čime je PRIHVATILA NADLEŽNOST Međunarodnog suda, pa je Sud potpuno ispravno doneo odluku kojom se oglašava nadležnim.
Tek mnogo kasnije zastupnici naše države dosećaju se da je Jugoslavija mogla istaći prigovor nadležnosti na osnovu toga što nije bila članica Ujedinjenih nacija. Međutim, sad je kasno budući da se Jugoslavija upustila u spor i da je Sud već odlučio na temelju te činjenice da je nadležan. Zastupnici države onda pokušavaju da saniraju taj propust i ulažu reviziju na osnovu “novootkrivene činjenice” da Jugoslavija nije bila članica UN do 2000. godine. Naime, Jugoslavija sada tvrdi da “nije znala” da nije članica UN, pa da je u tom “neznanju” propustila da blagovremeno stavi odgovarajući prigovor i traži da joj se to naknadno, uprkos postojeće odluke, dozvoli.
U postupku po ovoj reviziji, dakle, odlučivaće se samo o tome da li će se Jugoslaviji dozvoliti da vrati postupak u pređašnje stanje i naknadno stavi prigovor koji je propustila da stavi blagovremeno. Šanse za to su minimalne, jer su i vrapci na grani znali da Jugoslavija do 2000. godine nije bila članica UN, a pogotovo je to znala sama država, ako ni zbog čega drugog ono zato što je Jugoslaviji tokom devedesetih nebrojano puta davano na znanje da mora podneti novu molbu za članstvo, ako želi da postane članica UN.
Posebno je apsurdan argument da je Jugoslavija “saznala” da nije bila članica UN tek kada je ponovo primljena u članstvo, jer se postavlja potpuno logično pitanje: ako je Jugoslavija PRE TOGA “mislila” da jeste članica UN, zašto bi uopšte podnosila molbu za prijem u organizaciju čiji je član?
Ukratko, ne bi to bio nikakav “svojevrsni paradoks”, kako veli gospođa Smajlović, da revizija Jugoslavije bude odbijena, a da prigovor nenadležnosti NATO zemalja bude usvojen. Da li gospođa Smajlović ovo stvarno ne razume ili se ovakvim netačnim interpretacijama samo polažu temelji za nove proteste o “dvostrukim standardima” i zaverama protiv nas?
Srđa Popović,
advokat