Vlast štiti bivšeg ministra

Afera „vakcina“ poslednjih nedelja drma vladajuću koaliciju, a čini se da otpetljavanje tog klupka može imati i političke implikacije. Da li je za sve odgovorna samo bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović ili će se pokazati da odgovornost snosi i Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja, a možda i još poneki član Vlade, trebalo bi da pokaže istraga. Posle prvobitne, dosta ishitrene izjave date samo dan nakon hapšenja Vukajlovićeve, da je Tomica Milosavljević dobijao pogrešne informacije od direktorke RZZO (dakle da nije kriv), ministarka pravde Snežana Malović, ipak je korigovala svoj stav i medijima izjavila da će Tužilaštvo za organizovani kriminal, na osnovu dokaza kojima bude raspolagalo, proceniti da li će se bivši ministar do kraja istrage naći u postupku kao svedok ili kao okrivljeni. Na pitanje NIN-a zašto se oglašavala usred istrage štiteći Milosavljevića, Malovićeva odgovara da ne štiti nikoga niti vrši pritisak na rad tužilaštva. „Nikada nisam prekršila svoja zakonska ovlašćenja. Ja sam koordinator Vlade za borbu protiv korupcije i imam obavezu da javnosti predočim sve probleme i pomake u radu. I ubuduće ću to činiti. Ponavljam da nema zaštićenih i niko se ne može kriti iza stranačke pripadnosti ili bilo koje druge funkcije. Tužilaštvo procenjuje, na osnovu dokaza, ko će biti okrivljeni, a ko svedok. Treba sačekati rezultate istrage”, kaže Malovićeva za NIN. Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, 21. septembra uhapšena je bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović, direktor Jugohemija farmacije Vladimir Gravara i vlasnik preduzeća Detap iz Valjeva LJubomir Pavićević, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj prilikom nabavki vakcina i oštetili državni budžet za 1,27 miliona evra. „Istraga je tek počela i ne mogu da govorim o detaljima. Idemo tragom dokaza i nema drugih faktora koji utiču na naš rad. Sigurno je da neće biti zaštićenih bez obzira na položaj na kome su bili ili jesu“, kaže za NIN Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal i dodaje da izjavu ministarke pravde o Tomici Milosavljeviću nije shvatio kao pritisak niti mešanje u istražne radnje. Prema podacima do kojih je došao NIN, čini se da Milosavljević nije bio sasvim neinformisan o dešavanjima vezanim za nabavku i atest za vakcinu Novartisa. Prva nedoumica oko njegove uloge jeste ogroman broj doza od tri miliona vakcina, koji je naručen. Iako je članovima tadašnje Radne grupe za pandemiju zabranjeno da daju izjave zbog istrage koja još traje, jedan njen član za NIN tvrdi da ovo telo nikada nije donelo odluku niti dalo predlog ministru da se nabavi tolika količina vakcina za svinjski grip. Naprotiv, tvrdi da su na radnim sastancima kao maksimalan broj doza predlagali 1,5 miliona (naručeno je dvostruko više), a da je deo grupe bio za svega 600.000 doza, koliko iznosi broj hroničnih bolesnika i zdravstvenih radnika u Srbiji. Istraga bi trebalo da utvrdi kako se došlo do cifre od tri miliona doza, koju je na Vladi predložio i branio upravo Milosavljević. Tender je, po odluci Vlade Srbije, sproveo RZZO, a u prvi mah nijedna od tri pristigle ponude - Novartisa, Bakstera i Torlaka, nije bila potpuna. Tačnije, Novartis je naknadno dopunio dokumentaciju. Kako je NIN već pisao, nakon tendera RZZO je Vladi predočio tri mogućnosti - da se sklopi ugovor sa Novartisom, da se ponovi tender ili da se direktno pregovara sa Glakso Smit Klajnom, kompanijom koja je Vladi nudila direktan dogovor i najnižu cenu (oko 5 evra po dozi umesto 8,5 koliko smo platili). Vlada je na predlog Milosavljevića odlučila da sklopi ugovor sa švajcarskim Novartisom. „Pošto je ministar zdravlja proglasio epidemiju šireg epidemiološkog značaja, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u toj situaciji nalaže hitnu nabavku bez tendera, direktnom pogodbom sa proizvođačem, bez posrednika i zarade na tom poslu, jer se radi o vanrednom stanju u zdravstvu. Umesto toga na tenderu smo dobili četiri posrednika i za najmanje tri do četiri evra skuplju vakcinu“, kaže za NIN epidemiolog i predsednik Lige za imunizaciju prof. dr Zoran Radovanović. Sledeća nedoumica oko uloge Milosavljevića otvorila se još tada, u zimu 2009. godine, kada se javno zalagao da se zaobiđe ovdašnja Agencija za lekove, koja daje atest i proverava bezbednost vakcine, smatrajući da je dovoljna dozvola Evropske agencije za lekove. Tada se usprotivila Radna grupa za pandemiju i njen član, epidemiolog Branislav Tiodorović, koji je insistirao da se vakcina proveri u našoj Agenciji za lekove. „Sve vakcine, koje su se tada pojavile protiv svinjskog gripa, ne samo Novartisova, bile su nove. Da bi se ozbiljno proverila bezbednost potrebno je najmanje šest meseci, a nijedan proizvođač tada nije imao toliko vremena. Zato sam se zalagao da, bez obzira na dozvolu Evropske agencije za lekove, uradimo i dodatne provere u našoj Agenciji. Tačno je da smo zbog toga petnaestak dana kasnije krenuli sa vakcinacijom, ali mislio sam da je bezbednost građana važnija“, objašnjava za NIN Tiodorović i napominje da nije smelo biti drugačije, jer atest Evropske agencije za lekove važi samo u zemljama članicama EU, a kod nas ne. Umesto Jugohemije, koja je zastupala Novartis na tenderu, Agenciji za lekove zahtev za odobrenje vakcine podnosi drugi posrednik, mala porodična firma Detap iz Valjeva, u vlasništvu bračnog para Pavićević, koji su ujedno i jedino dvoje zaposlenih u njoj. Ispostavilo se da u celom poslu postoje čak četiri posrednika - Miškovićeva Jugohemija, Detap iz Valjeva, Ministarstvo zdravlja Hrvatske i Institut za imunologiju Zagreb. Zato je kod nas Novartisova vakcina bila za dva evra skuplja nego u Hrvatskoj, a čak za 3,5 nego u Crnoj Gori. Glavni posrednik - Jugohemija je inače u vlasništvu Miroslava Miškovića, a suvlasništvo imaju i Milka Forcan i njena sestra Smiljka Mileusnić Adžić, i to zahvaljujući ocu, Jovanu Mileusniću, koji je bio direktor ove firme pre privatizacije. Malo nakon sklapanja ugovora o nabavci vakcina, Forcanova se razišla sa Miškovićem. Ovoliki broj posrednika ipak niko ne ume da objasni, a jedan od članova Tenderske komisije za nabavku vakcina, koji je želeo da ostane anoniman, za NIN tvrdi da se na tenderu nije znalo za njih. „Iz dokumentacije sa tendera videla se samo Jugohemija kao zastupnik. Da smo znali da ima više posrednika, nikada ne bismo odobrili taj izbor“, tvrdi naš sagovornik. Tek zahtev za atest Agenciji za lekove otkriva da Novartis nije imao potpunu dokumentaciju. Iz dokumenata do kojih je došao NIN vidi se da je Agencija 5. novembra 2009. godine uputila dopis Tomici Milosavljeviću, u kome ga obaveštava da u podnetoj dokumentaciji nedostaje dokument - Modul 1, sa podacima o sadržaju vakcine bez koga je nemoguće dati atest i traže od ministra uputstva za dalje postupanje. Iako upoznat sa nedostajućom dokumentacijom, Milosavljević odgovara Agenciji da je potrebno da hitno izdaju dozvolu za Novartisovu vakcinu pozivajući se na član 30. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti po kome je proglašena epidemija od većeg epidemiološkog značaja. Dvadesetak dana kasnije, tačnije 26. novembra Tatjana Šipetić, direktorka Agencije za lekove, ponovo se obraća Milosavljeviću povodom njegovog zahteva da se hitno izda privremena dozvola za Novartisovu vakcinu i obaveštava ga da u predatoj dokumentaciji nedostaje čak sedam dokumenata. Između ostalih, ugovor o zastupanju sa Detapom, rešenje o registraciji, uzorci i standardi sa sertifikatom, klinička studija… „Smatramo da se na osnovu priložene dokumentacije nisu stekli uslovi za izdavanje privremene dozvole za stavljanje u promet vakcine Focetria“, napisala je direktorka Agencije. Dan kasnije, Milosavljević u svom odgovoru priznaje da Ministarstvo zdravlja nije nadležno za procenu podnete dokumentacije, ali apeluje na Agenciju da „imajući u vidu značaj pomenute vakcine za sve građane Srbije, a posebno za decu, trudnice i hronične bolesnike, doprinese sprečavanju štetnih posledica po zdravlje stanovništva“. Ispostavilo se da je uhapšeni Pavićević iz Detapa dopunjavao naknadno dokumentaciju u čak četiri navrata, da bi bila potpuno kompletirana tek između 14. i 15. decembra, samo dan pre dobijanja atesta od Agencije za lekove. Osim pomenutim pitanjima, prema saznanjima NIN-a, istraga se trenutno bavi i izostankom raskida ili makar izmene ugovora sa Novartisom, nakon 8. decembra 2009. godine kada je umesto 500.000 isporučeno svega 140.000 doza. „Novartis je time prekršio ugovor i umesto da smo to jedva dočekali, jer se tada već videlo da je pandemija blaža i da građani nisu zainteresovani za vakcinaciju, mi smo im produžili rokove“, objašnjava dr Radovanović. I Radna grupa za pandemiju je, kako se vidi iz dokumenta koji ima NIN, još 8. decembra pisala i ministru zdravlja i direktorki RZZO-a sa predlogom da se raskine ili izmeni ugovor sa Novartisom tako da se smanje ugovorene količine, ali njihova preporuka nije bila usvojena. „Sasvim je jasno da čitav posao sa nabavkom vakcina nije mogao da se obavi bez znanja i učešća ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, te da je i on odgovoran. Utoliko je skandaloznija izjava Snežane Malović, koja mu unapred daje oprost i kao deo izvršne vlasti utiče na tok istrage. To ipak govori da ova afera nije stvar samo jedne stranke već čitave Vlade i da su umešani možda i ljudi iz drugih stranaka. Davanje ovog posla Jugohemiji pod bilo kojim uslovima očito je bila obaveza Vlade ili prema poznatom tajkunu ili apanaža njegovoj moćnoj saradnici da mu okrene leđa, jer su u to vreme odnosi među njima već zahladneli. Radi se, dakle, o nekoj vrsti koalicionog duga prema nekome, a Vukajlovićeva, koja je nesporno kriva, ali sigurno nije jedina, sada je puštena niz vodu“, tvrdi dr Radovanović. Sam Milosavljević nije želeo za NIN da komentariše pomenute navode, jer je, kako navodi, proces u toku. „Treba pustiti pravosudne organe da objektivno i nepristrasno rade svoj posao“, kratko nam je rekao Milosavljević. Ni u njegovoj stranci, Ujedinjenim regionima Srbije, ne žele da se izjašnjavaju o njegovoj eventualnoj odgovornosti jer je istraga u toku. U URS-u nam je rečeno da ni na koji način ne štite Milosavljevića niti njegovom odbranom uslovljavaju opstanak vlade. „Ne želimo ni na koji način da se mešamo u sam proces, ali tražimo od pravosudnih organa da rade svoj posao. Ako je neko kriv za korupciju, ako je uzeo novac, naravno da treba da ide u zatvor. Istraga će pokazati da li je to ovde slučaj“, rečeno nam je u ovoj stranci. Mnogi ipak naglo, gotovo neobjašnjivo povlačenje Milosavljevića u januaru ove godine sa funkcije ministra zdravlja, koju je obavljao čak devet godina, tumače kao neku vrstu stranačke sankcije upravo zbog afere „vakcina“. Nakon toga, dotadašnji potpredsednik G 17 plus nije dobio nikakvu funkciju u stranci već ostaje samo običan član. Stojiljković: Vlada hapšenjima popravlja imidž Iz izvora bliskih istrazi saznaje se da je njom obuhvaćeno osam lica, pa upućeni veruju da će hapšenja u aferi „vakcina“ još biti. Čijih i iz kojih precizno razloga teško je reći, jer nemalu ulogu igra i predizborni momenat, ali i pritisak EU da i Srbija, poput zemalja u regionu, napravi odlučan korak u borbi protiv korupcije. „Poslata je poruka da se u regionu očekuje procesuiranje ljudi na visokim položajima. Verujem da će procesuiranje biti zaoštreno zato što Vlada nema drugih rezultata pred izbore, pa će popravljati imidž hapšenjima. Treba očekivati da će tu biti puno šumova i različitih stavova, pa nam stvari možda neće baš biti sasvim jasne“, tvrdi za NIN sociolog Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka. On povodom aktuelnih hapšenja u vezi sa Kolubarom i aferom vakcina primećuje da se „prvo hapsi opozicija, onda neko od koalicionih partnera iz vlasti, a možda će na kraju, da bi bili ubedljivi, morati da uhapse nekog na višem položaju i u vladajućoj stranci“. Ctranački put Pavićevića iz Detapa LJubomir Pavićević (56) iz Valjeva, uhapšeni vlasnik Detapa, ima vrlo živopisnu biografiju. Pre petooktobarskih promena bio je član JUL-a, pa se tako 1998. i 1999. godine u vreme kada je funkcionerka JUL-a Marija Krstajić bila generalni direktor Galenike nalazio na čelu transporta ove firme. Kasnije prelazi u Novu demokratiju Dušana Mihajlovića, a posle petooktobarskih promena kraće vreme bio je i na čelu Apotekarske ustanove Beograd. Bio je blizak i DSS-u, posebno Obrenu Joksimoviću, nekadašnjem ministru zdravlja. Radio je i kao komercijalni direktor Medifarma, a prema podacima Agencije za privredne registre, njegova firma Detap, registrovana je u Valjevu još 1991. godine, za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima i spoljnotrgovinski promet. Na sajtu firme navodi se da se bave trgovinom medicinskim i kozmetičkim proizvodima i da su među prvima otvorili nekoliko privatnih apoteka u Valjevu i na Divčibarama, a potom i u Beogradu.