Seks, bube i smrdljive noge

Ako je verovati Amerikancu Haroldu Kampingu, smak sveta konačno će se dogoditi 21. oktobra 2011! Naime, ovaj “prorok” matematički je proračunao da ćemo nestati sa Zemlje, a i ona sama, za nešto više od nedelju dana, a za to otkriće nagrađen je početkom oktobra Ig Nobelovom nagradom (za matematiku), koja se već 20 godina dodeljuje za najsmešnija i najluđa otkrića. Kontroverzne nagrade dobijaju najbolji naučnici-istraživači po izboru američkog časopisa Anali neverovatnih istraživanja. I koliko god “Nobel na duhovit način” pravi sprdnju sa naukom, često izaziva velike polemike, kritike, negodovanja, istovremeno ima za cilj i da natera javnost da ozbiljno razmisli o novim otkrićima. S obzirom da „Ig Nobel“ treba da nasmeje, ozbiljno šaljivi su bili i hakeri pre desetak dana kada su na lažnom sajtu objavili da je Dobrica Ćosić, srpski književnik, dobitnik prave Nobelove nagrade za književnost. Možda će za skoro autentično napravljeni sajt na kome je ova lažna vest objavljena, hakeri biti naredne godine nominovani u Ig kategoriji. Inače, prefiks Ig dolazi od reči „ignoble“ (nedostojno, podrugljivo, sramotno), i imena Alfreda Nobela. Na ovogodišnjoj ceremoniji, nagrade su laureatima uručivali i dobitnici original Nobelovih nagrada, na prestižnom američkom Univerzitetu Harvard. Srećni dobitnici su razvrstani po kategorijama, tako je nagrada za medicinu pripala Mirjam Tuk, sa Univerziteta Tvente u Holandiji. Ona je istraživala kako bolne ili stresne situacije utiču na donošenje odluka. Konkretno, kako odlaganje uriniranja utiče na koncentraciju na poslu! Mirjam je došla do zaključka da osobe koje na duže vreme mogu da odlože odlazak u toalet zbog “male nužde” , mnogo bolje kontrolišu situaciju na poslu i raznorazne impulse koje dobijaju od kolega, te ne upadaju u paniku. Kada smo već kod mokrenja, time se bavio i Piter Snajden, profesor neurologije, izučavajući koliko potreba da se ide u WC utiče na sposobnost vozača. Sve je naravno naučno izložio u svojoj studiji „Efekti akutnog porasta potrebe za mokrenjem na kognitivne funkcije zdrave odrasle osobe” Najviše pažnje privukle su nagrade iz oblasti biologije i fiziologije. Biolozi Deril Gvin i Dejvid Renc došli su do neverovatnog otkrića! Jedna vrsta buba, kada ugleda pivske flaše pomisli da je to zapravo ženka, te flašu seksualno uznemirava, odnosno opšti sa njom. Ipak, nagrađeni biolozi su ustanovili da bube ne vole bilo koje pivske flaše, već posebnog oblika i šara, koje se mogu kupiti u Australiji. Kada je fiziologija u pitanju, „Ig Nobel“ je dobila dr Ana Vilikinson sa Univerziteta Linkoln, jer je šest meseci pokušavala da nauči crvenonogu kornjaču zvanu Aleksandra da zeva. Kada je konačno uspela, ubacila je Aleksandru kod drugih kornjača, jer je želela da sazna da li je zevanje zarazno kao kod ljudi. Ipak, druge kornjače nisu zevale, a Vilkinsonova je zaključila da je za “socijalnu empatiju” – razlog zbog kojeg kada neki čovek zeva, to uradi i onaj koji ga vidi - potrebno malo više mozga. Ig Nobelove nagrade prate velike kontroverze od toga da li su nagrađeni zapravo ismejani za svoja otkrića, do toga da ipak laureati svojim radovima i istraživanjima doprinose nauci na jedan specifičan način. Istorija, međutim, pokazuje da su ova trivijalna istraživanja pomogla i u konkretnim situacijama. Studija iz 2006. pokazala je da komarce koji izazivaju malariju podjednako privlači miris „limburger“ sira i ljudskih stopala. Kao direktan rezultat ovog istraživanja, ova vrsta sira postavljena je na lokacije u afričkim selima gde se malarija širila velikom brzinom, te su komarci napadali sir, a ne ljude. Ig nagrada je tako otišla biolozima. Nauka predstavlja neku vrstu bauka, naročito mladim ljudima i deci, a posebno kod nas, a „Ig Nobel“ je jedan od načina za njeno promovisanje, posebno u sredinama gde je ona još uvek tabu tema, kaže za NIN prof. dr Đuro Kutlača, iz Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta „Mihajlo Pupin” u Beogradu, i dodaje da njegove kolege sa Harvarda žele da Ig nagrada istovremeno i upozori istraživače da treba da budu društveno odgovorni: “Za svako naučno istraživanje u velikom broju slučajeva sredstva se dobijaju iz budžeta, i velika je odgovornost na istraživačima kako će uložiti taj novac, kao i to šta predlažu. Za razvoj nauke su potrebna slobodna istraživanja, koja obično finansiraju države, ali tu je i istraživačeva odgovornost veća. Tako da dobitnici Ig nagrada ne treba mnogo da slave, jer Harvard na ovaj način upozorava ljude da neko sa strane čita i gleda šta oni rade.” Da je odgovornost istraživača velika, i ko sve dobija Ig Nobelovu nagradu, za NIN komentariše i Vladimir Umeljić, autor naučne studije „Teorija definicionizma i fenomen genocida (Etika i vlast nad definicijama)“, sa kojom je nedavno bio u najužem krugu za Alternativnu Nobelovu nagradu koja se dodeljuje u Stokholmu: “Pozadina tih `antinagrada` može biti i tužna i smešna. Tako je, na primer, Edvard Teler, „otac atomske bombe“, dobio tu nagradu 1991. jer se „svojim radom zalagao za promenu značenja reči `mir`, što je jadno i tužno, a fizičar Robert Metju je pak dobio to `priznanje` jer je razradio `Marfijev zakon`, po kome tost namazan puterom uvek pada na puterom namazanu stranu – što je više nego smešno. Priča o nauci može da se prikaže na dobar ili loš način, ali i da ukaže na uticaj nekih pojava kojih nismo svesni: “Iako bavljenje raznim temama može da izgleda i smešno i čudno, jedan od dobitnika proučavao je vozača na autoputu dok mu na glavu neprestano pada retrovizor koji ga zaslepljuje. Naravno da nestabilni retrovizor može da izazove nesreću i da ozledi, ali verujem da je ovim istraživanjem dotični naučnik želeo da nas upozori na situacije koje obično ignorišemo, a mogu da budu neprijatne.” I na ovogodišnjoj dodeli Ig Nobelove nagrada nije izostala kategorija nagrade za mir. NJu je dobio Arturas Zuokas, gradonačelnik Vilnjusa, glavnog grada Litvanije, koji je jasno pokazao da problem nepropisno parkiranih skupih automobila može da bude rešen za jedan tren, na veoma jednostavna način, pregaze se oklopnim vozilima – tenkovima i gotova stvar Očigledno je da se i kroz šalu može ukazati na neke pojave o kojima retko razmišljamo, ili ne razmišljamo nikada. Ipak, ne treba preterivati, jer buba je buba, a flaša je flaša. Crno je belo Istovremeno dok se proglašavaju dobitnici Nobelovih nagrada, i „Ig Nobela“, u Stokholmu se dodeljuje i Alternativna Nobelova nagrada zadužbine “Right Livelihood Awards”. Ova priznanja uručuju se od 1980. godine, a osnivač je Nemac Jakob fon Ikskil. On je predložio Nobelovoj fondaciji da proširi listu laureata na projekte, koji su izvan mejnstrim-sistema vrednosti. Ove godine u najuži krug ušao je i Vladimir Umeljić sa naučnim radom: „Teorija definicionizma“. A o njoj za NIN kaže: „Ako sam ja za vas autoritet i kažem da je crno u suštini belo, i vi to prihvatite (iz straha, ubeđenja, oportunizma, koristi ili prosto radi mog autoriteta), onda ja vladam vama, ja sam za vas redefinisao i stvorio novu (iako virtuelnu) stvarnost i ja mogu potom da radim s vama šta god želim jer ja vladam vama...“