Toliranje fudbala

I treće uzastopno prvenstvo Evrope u fudbalu proći će bez Srbije. Kao utehu između tri neuspeha imali smo dva plasmana na svetska prvenstva, 2006. i 2010, ali pet poraza u šest utakmica i ispadanja posle prvog kruga na ta dva „mundijala“ brzo su nas vraćali u realnost. Teza, uglavnom dokazana činjenicama i rezultatima, da nam je „sport bolji od države“, ne važi za fudbal koji je u mnogim segmentima ogledalo društva: mnogo nerealnih obećanja, korupcija, neregularnosti na raznim nivoima, klanovi, velike pare o kojima odlučuje uski krug ljudi... Doduše, postoji i jedna bitna razlika: različito poimanje odgovornosti. Za neuspehe u fudbalu, smenom ili ostavkom, treneri i predsednici plaćaju račun dok su u politici slični primeri retki izuzeci. Ogorčena javnost traži, posle „bruke u Mariboru“, krivce i ostavke. Selektor Vladimir Petrović je već otišao, novine prozivaju predsednika FS Srbije Tomislava - Toleta Karadžića, pa i pojedine fudbalere. Možda zvuči apsurdno, ali čini mi se da je početak ove priče sa tužnim krajem negde u trenucima velike euforije zbog plasmana na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. U decembru 2009, na mini-turneji po Velikoj Britaniji, Tomislav Karadžić i Radomir Antić, u to vreme selektor koji je odveo reprezentaciju na SP, dogovorili su se o nastavku saradnje i posle Južne Afrike. Poneti rezultatima zaboravili su na lične animozitete i potpisali ugovor čiji su (finasijski) detalji objavljeni kada su loši rezultati doveli do razlaza. Radomir Antić je imao pravo da traži koliko god je hteo, Karadžić nije imao obavezu da njegov zahtev prihvati. U strahu da mu javnost ne zameri što gubi stručnjaka kakav je Antić, Karadžić je prihvatio da selektor ima platu od 100.000 evra mesečno. To je relativno realna cena Radomira Antića u Španiji, ali je nerealna za srpske prilike, tim pre što nije bila debelo uslovljena odgovarajućim rezultatima koji bi napunili kasu Saveza. Posle smene Antića Karadžić je za selektora doveo Vladimira Petrovića koji je pristao da radi za pet puta manju platu od Antićeve. Trudio se, tražio tim, lutao, probao igrače, ali je na kraju u Mariboru igrao odlučujući meč sa desetoricom Antićevih igrača iz Južne Afrike, 18 meseci starijim i u mnogo goroj formi nego pre dve godine... Da li predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić treba da podnese ostavku? On kaže da neće vući poteze pod pritiskom javnosti, uskoro ionako predstoje regularni izbori. Koliko znam, on je nameravao da se ponovo kandiduje i da smo prošli na EP i on bi glatko prošao. Ne isključujem mogućnost da iovako prođe, pod uslovom da odluči da se kandiduje. Možda zvuči apsurdno, a i jeste tako, ali fudbalska Srbija danas teško da ima ozbiljnog protivkandidata Tomislavu Karadžiću. Daleko od toga da Srbija nema sposobne ljude koji bi mogli da vode Fudbalski savez, ali fudbal danas nema svog Đilasa, oko koga su se ujedinili košarkaši. Karadžićevi plusevi su: Veliko iskustvo; bio je na čelu Saveza u vreme dva odlaska na svetska prvenstva; ekonomski je stabilizovao FSS privukavši veliki broj sponzora; rekonstrukcija stadiona i izgradnja reflektora u nekoliko centara Srbije; velelepna „kuća fudbala“ Karadžićevi minusi su: Neuspeh u kvalifikacijama za EP 2012.; štetan ugovor sa Radomirom Antićem; imenovanje i smenjivanje Miroslava Đukića za selektora; „proizvodnja“ neprijatelja (Vladan Lukić, Savo Milošević, Vlade Divac...) za šta su oni, njegovi neprijatelji, jednako ako ne i više „zaslužni“. Karadžić je na čelu organizacije koju opterećuju afere iz prošlosti. Izvesno je da on nema ništa, ili gotovo ništa, ni sa jednim od slučajeva koji su potresali organizaciju, ali činjenica je da je to što se desilo doprinelo da ljudi pričaju, sumnjaju i generaliziju: Ubistvo Branka - Bate Bulatovića, generalnog sekretara Saveza; hapšenje Dragana DŽajića dan-dva pošto je postavljen za direktora reprezentacije; bekstvo Zvezdana Terzića, Karadžićevog prethodnika, koji se posle skoro tri godine predao, proveo izvesno vreme u zatvoru i sada se brani sa slobode; hapšenje Dragana Đorđevića, potpredsednika FS Srbije, zbog sumnje da je pravio malverzacije u privatnom biznisu. Ako ipak odluči da se kandiduje - a za njegovo dobro nadam se da neće – Tomislav - Tole Karadžić će, verujem, preživeti još jednu buru. A ako se pitate šta znači naslov, odgovor je, uz dozvoljene asocijacije: ništa. Baš kao i naš današnji fudbal na međunarodnoj sceni.